|
Građanska inicijativa |
|
|
KENGURICA 001
Koje godine ste se porodili? 2004.
U kom gradu i porodilištu? Beograd, Gradska bolnica na Zvezdari
Da li ste u porodilištu doživeli bilo kakve neprijatnosti? Kakve? Da li vas je neko vređao i ponižavao? Kako? - Kada sam, posle carskog reza, dovezena na odeljenje intenzivne nege, buncala sam i imala sam problema da se razbudim i povratim normalno disanje. U svemu tome, nisam se setila da stavim uložak, te sam iskrvarila po posteljini. Kad sam došla k sebi, sestra se na mene izdrala što sam isprljala posteljinu, i odbila da je zameni. Kada sam se sutradan požalila načelnici intenzivne nege na ponašanje te sestre, zajedno sa još nekoliko žena u sobi, dobili smo sledeći odgovor (citiram): "Nemojte da mi dirate Slobčeta! Ona je ovde najvrednija! Da znate da ću sve da vas tužim kod nje." Poruka je jasna: ne žali se nikom ništa, ćuti i trpi, jer ćeš da napraviš samo još gore.
Kako su vas oslovljavali u porodilištu? Imenom i prezimenom, ili nekim nadimcima? Kojim? - Samo me je anesteziolog (koga sam, inače, potplatila za epidural) oslovljavao imenom. - Sekcija iz sobe br. 8 - Načitana - Majka
Da li je bilo problema sa smeštajem ili opremom? Kakvih? - U sred porođaja, u porođajnoj sali je pao ekrondišn sa zida. Srećom, ja nisam ležala ispod njega. Pitam se, šta bi bilo da jesam? - Kreveti na kojima smo na intenzivnoj nezi spavali, bili su postavljeni u polusedeći položaj. Kada smo sestru zamolili da ih postavi u ležeći položaj, kako bismo mogli da spavamo, onda je odgovorila (citiram): "Ne može. To govno su nam Amerikanci dali kao donaciju, i čim smo ga dobili, pokvarilo se." Nakon dve noći spavanja u polusedećem položaju, moj anesteziolog nam je otkrio tajnu: kada se kreveti uključe u struju, rade savršeno, i mogu se podešavati u sve moguće položaje, pa i ležeći. - Jastuka na odeljenju intenzivne nege nije bilo. Objašnjeno nam je da ih protokol bolnice ne dozvoljava. - Stolice na odeljenju Baby Friendly, kako mi je rečeno, protokolom nisu dozvoljene, iako je mnogo lakše dojiti kada se sedi u stolici, jer ima naslon, nego u krevetu bez naslona.
Kada ste, nakon porođaja, prvi put videli svoje dete? Koliko ste ga često viđali? Da li ste mogli da ga vidite kad god želite? - Doneli su mi dete da ga vidim dok se još nisam potpuno od anestezije razbudila, te ga nisam pošteno ni videla. Pri tome mi nisu dali da ga pipnem. Pošto protokol bolnice zahteva 3 dana intenzivne nege nakon carskog reza, a donošenje beba na intenzivnu negu nije dozvoljeno, dete sam videla još samo jednom, ponovo na samo dva do tri minuta, jer sam tri dana plakala pa su se uplašili da ne dobijem nervni slom. Nisu mi dali da ga dodirnem niti podojim. Tek četvrti dan, kada sam prešla na odeljenje Baby Friendly, mogla sam prvi put dodirnuti moje dete.
Kada ste, nakon porođaja, prvi put podojili svoje dete? Da li je bilo problema s dojenjem? Kakvih? - Tek četvrti dan, jer mi ga pre toga nisu dali, pošto sam morala biti tri dana na intenzivnoj nezi posle carskog reza, a protokol bolnice ne dozvoljava unoštenje beba na odeljenje intenzivne nege. Naravno da je problema s dojenjem bilo. Niko nije došao na intenzivnu da mi pokaže kako da se izmuzavam, pa su dojke do četvrtog dana potpuno zablokirale. Potom sam morala potplatiti sestru da mi sredi dojke, pre nego što sam mogla uopšte da počnem dete normalno da dojim. Usled rana koje su se na bradavicama otvorile, dojenje je bilo užasno bolno, a osoblje je odbijalo da bebu dohrani kad ja nisam mogla da izdržim dojenje sa takvim ranama.
Da li ste ikada posumnjali u stručnost lekara i lekarskog osoblja? Kada i zašto? - Nikada mi neće biti jasno zašto me lekarka, kao prvorotku koja je zašla u 37. godinu života, koja je pre porođaja bila sitne građe (44.5 kg), za koju se znalo da je beba krupnija od proseka (3.800) i kojoj je privatna lekarka koja je vodila trudnoću dan pred porođaj rekla da beba nije potpuno dobro namestila glavu - nije odmah poslala na carski rez, već je insistirala na prirodnom porođaju pri kome mi je prvo data indukcija, a potom se sve opet završilo hitnim carskim rezom. Dovodim u pitanje tu njenu odluku, jer je protivna svemu što sam ikada o porođajima pročitala. Danas razmišljam: da me je odmah poslala na carski rez, možda ne bi imala osnova da me uputi anesteziologu na epidural, za koji je isti uzeo 250 eura na crno u džep. - Prilikom intubacije pod totalnom anestezijom, anesteziolog mi je izbio zub. Možda je tako moralo - ne znam. Ali, volela bih da znam zašto to ni jednom rečju nije pomenuto na otpusnoj listi, niti zašto mene niko nije obavestio da li, eventualno, imam pravo na nadoknadu troškova izrade novog zuba od strane bolnice? Ako tih prava nemam, a zašto ih nemam? - Trinaesti dan po porođaju dobila sam ovčije boginje. Dva dana nakon izbijanja prvog plika, razgovarala sam sa 5 zdravstvenih radnika: a) zaposlenima u službi "Halo Beba"; b) lekarom opšte prakse; c) pedijatrom; d) infektologom; e) ginekologom. Niko od njih mi nije rekao da u roku od 72 sata od izbijanja prvog plika bebu treba da odvedem na Infektivnu kliniku da primi kratkotrajnu zaštitu od ovčijih boginja. Tek četvrti dan sam tu informaciju našla na internetu, ali tad je već bilo kasno. Tako je i moja beba dobila ovčije boginje, 25. dan svog života - potpuno nepotrebno. Dovodim u pitanje opšte znanje lekara o osnovnim stvarima, naročito znanje infektologa i pedijatra s kojima sam razgovarala, koji bi to svakako morali znati.
Da li ste ikada posumnjali u opravdanost nekih protokola i pravila u porodilištu? Kojih? Zašto? Kako biste ih vi promenili? - Nakon što je postalo jasno da prirodan porođaj neće uspeti, već da se mora na carski rez, skinuta mi je epiduralna anestezija u porođajnoj sali, nakon čega je prošlo 20 minuta pre nego što su me prevezli u operacionu salu i dali mi totalnu anesteziju. Kako sam bila i pod indukcijom, bolovi u tih 20 minuta bili su strašni. Zar nije moguće porodilju prvo prevesti u operacionu salu, pa joj onda skinuti jednu i dati drugu anesteziju, da bi se što manje mučila? - Nikada mi neće biti jasno zašto je nakon porođaja carskim rezom potrebno tri dana intenzivne nege? Ako je već potrebno (a sigurno nije), protokol ne sme majci zabranjivati da za sve to vreme vidi dete! - Prvu noć po porođaju, sestra je odbila da mi da spavaćicu, navodeći da protokol bolnice zahteva da žena prvu noć spava gola. Nikada mi neće biti jasno zašto? Smrzla sam se pored prozora koji je bio polomljen, a grejna sezona još nije počela. - Tri dana na intenzivnoj nezi hrana i piće nisu dozvoljeni, što je totalna budalaština. Sve vreme mora da se prima infuzija i nosi urinarni kateter. Na moje insistiranje da sam sigurna da mogu kontrolisati uriniranje i bez katetera, rečeno mi je da to nije poenta. Kateter se nosi kako bi se merila količina izbačene tečnosti iz organizma. Zar ne postoji neki drugi način da se to izmeri? - Protokol Baby Friendly odeljenja propisuje dohranu beba samo u podne i u ponoć. Između toga, nemoguće je nahraniti gladno dete. Zašto? Beba ne može biti gladna kad joj vi to kažete, već kad stvarno jeste gladna. Dohrana mora postojati kao mogućnost u svakom trenutku.
Da li ste nekoga morali potplatiti? Ako jeste, koga (zanimanje, ne ime)? Za šta? Koliko? - Epiduralna anestezija zvanično je koštala 10.000 dinara, kao dodatna usluga koju zdravstveno osiguranje ne pokriva, te se ima posebno platiti na žiro-račun bolnice. Pored toga, međutim, neophodno je bilo i na crno platiti anesteziologa 250 eura. Ako se to ne uradi, porodilja nema šanse da dobije epidural na porođaju, pa sve i da plati 10.000 dinara na žiro-račun bolnice. - Sređivanje zablokiralih grudi, zbog toga što mi dete tri dana nisu dali na podoj, uradila mi je sestra koja inače radi u toj bolnici, ali tek kada sam joj tutnula 10 eura u džep. Pre toga nikome od zaposlenih nije palo na pamet da bi neko to trebao da uradi. Ta usluga se mora "naručiti", lekari i osoblje je ne prepisuju.
Imate li bilo kakvih drugih zapažanja ili komentara koji gornjim pitanjima nisu obuhvaćeni, a smatrate ih važnim? - Na Institutu za majku i dete, gde sam radila amniocentezu u četvrtom mesecu trudnoće, bubašvabe su šetale po podu i zidovima, na prozorima nije bilo zavesa, a prekoputa je bilo gradilište, tako da su građevinci imali celodnevni šou-program za gledati, zanimljiviji od bilo kakve televizije. - Termin za amniocentezu na Institutu za majku i dete zakazuje se tako što prvo porodilja mora doći da zakaže termin za zakazivanje, pa onda na zakazanom terminu zakazivanja isti i zakazuje. Zar ne može sve to jednostavnije, s manje dolazaka i čekanja u redovima, naročito ako žena pri tome pati od mučnina u prvim mesecima trudnoće? - Protokol Instituta za majku i dete zahteva da trudnica, po urađenoj amniocentezi, u bolnici ostane tri dana. Zašto? Uobičajena svetska praksa ženu zadržava nekih pola sata do sat, pa se potom ona otpušta kući. Izgleda da kod nas treba popuniti neku normu bolničkim noćenjima, kako bi zdravstveni radnici mogli zaraditi platu. - Brošura koja reklamira porođaj u porodilištu obećava mogućnost mnogih izbora, između ostalog i da li žena želi klistir i brijanje pre porođaja ili ne. Tako nešto postoji samo u toj brošuri. U praksi žena nema mogućnost izbora. - Kad sam dobila ovčije boginje 13. dan po porođaju, po savetu lekara nazovem porodilište - da ih obavestim, da sterilišu sve gde sam bila, uključiv i operacionu salu. Na centrali me prebace na lokal Glavne sestre. Niko se ne javlja, vrati mi se poziv na centralu. Objasnim o čemu se radi, prebaci me na porodilište. Sestra koja je digla slušalicu, kad sam joj rekla zašto zovem, kaže: "Zovite glavnu sestru." Nisam mogla da verujem! "Dakle, ja imam boginje i malu bebu, zovem vas da ja vama učinim uslugu, a vi me upućujete da zovem ponovo! Znate šta? Ako hoćete da uzmete podatke i prenesete dalje - izvol'te. Ako nećete - ja ponovo neću zvati!" I onda se smilovala da uzme podatke i obavesti nadležne.
|
PRIČE IZ PORODILIŠTA PETICIJA ANKETA O ZADOVOLJSTVU PORODILJA INFORMACIJE ZA INFORMACIJE ZA LEKARE I STUDENTE
MEDICINE PROVERA RADA INSTITUCIJA MEDIJI KAKO VI MOŽETE DA POMOGNETE?
|
|
sponzori i prijatelji
|
|
 |
|
