|
KENGURICA
006
1. Koje godine ste se porodili?
- 2008
2. U kom gradu i porodilištu?
- London, Royal Chelsea & Westminster hospital (bolnice nije samo
porodilište, već se obaljaju sve vrste lečenja i zahvata)
3. Da li ste u porodilištu doživeli bilo kakve neprijatnosti? Kakve? Da
li vas je neko vređao i ponižavao? Kako?
- Nikakve neprijatnosti nije bilo, svi su bili veoma ljubazni i od
pomoći. Želim da naglasim da u toj bolnici nismo ranije nikog sreli od
lekara i babica koji su učestvovali u porođaju. Jednostavno to je bila ekipa
koja je u tom trenutku bila dežurna. A pošto je porođaj trajao duže, ekipa
koja nas je sačekala je otišla kući a preuzela nas je sledeća smena. Te
ljude nikad nisam video ranije a vodili su računa o ženi (i bebi) kao da se
poznajemo godinama.
4. Kako su vas oslovljavali u porodilištu? Imenom i prezimenom, ili nekim
nadimcima? Kojim?
- Moju ženu su zvali po prezimenu, a mene samo "sir" dok sam ih smarao
sa bezbroj pitanja i zahteva (a kada će epidural, a koliko će jos da
traje?...itd)
5. Da li je bilo problema sa smeštajem ili opremom? Kakvih?
- Prvo smo primljeni u pripremnu sobu sa još 5 porodilja koje su tu
čekale da se otvore dovoljno i idu na porođaj. Krevet i sve ostalo je bilo
super, ali to mojoj ženi ništa nije značilo jer se previjala od bolova i
kukala kad ce već jednom taj epidural. Kada se konačo dovoljno otvorila,
premestili su nas u zasebnu sobu u kojoj bi trebalo da se porodimo. (To je
bilo oko 18h a stigli smo u bolnicu oko podne.) U tu sobu je ušla
anesteziolog i postavila epidural, a babica je postavila neki pojas aparatom
koji je pratio kontrakcije i bebine otkucaje srca. Žena se proporodila i
hvalila na sav glas "onog što je smislio epidural". Svi aparati oko nas su
radili, čak i maska sa gasom "za smejanje" koju sam par puta i ja koristio
da se smirim.
6. Kada ste, nakon porođaja, prvi put videli svoje dete? Koliko ste ga
često viđali? Da li ste mogli da ga vidite kad god želite?
- Pošto beba nije htela da izađe prirodnim putem, babica je oko 2 ujutro
pozvala lekara da pregleda moju ženu. On je kratko pregledao rad srca bebe i
kontrakcije i pozvao glavnog doktora da ga konsultuje. Ušao je crvenokosi
Britanac, koji mi se prvo učinio da ima 16 godina, predstavio se i rekao da
želi da pregleda ženu još jednom pre nego što preuzmu daljne korake i pitao
nas da li se slažemo. Naravno da se slažemo doktore samo da se porodimo već
jednom! Pregledao je ženu i pokušao da napipa glavicu bebe. Kad je završio
rekao nam je da beba digla glavu, i da nije u idealnom položaju te predlaže
da je porode vaakumom, ako to ne uspe onda forcepsom (kao klješta koja
izvlače bebu), a ako i to ne uspe onda idemo na carski rez. Da li se oboje
slažemo? Moja žena je klimnula glavom, a ja sam samo uspeo da kažem "of
course". Što bre mene pitaju, ja sam samo jedan običan mašinki inženjer...
Ženu su izgurali u operacionu salu, a mene obukli kao Dr-a i rekli mi da
ponesem bebine stvari koje će da obuče. Koje sad stvari da ponesem? Puna
torba stvari, a nema žene da mi kaže šta da ponesem. Uzeo sam 2 benkice i 2
pamučne pelene, za svaki slučaj. U operacionoj sali sam seo pored ženinog
uzglavlja, a oko nas 2 anesteziologa, 3 lekara, 2 babice i jos neki u
mantilima koji su bili sa strane. Otkinuo sam od straha jer vidim da je
ozbiljno, a moja žena hvala bogu ništa ne oseća ispod pupka i ne vidi to
ludilo oko nje. Pitam kako je, a ona kaže OK. Bio sam manji od makovog
zrna...
- Bebu su uspeli da "izvuku" forcepsom 25min posto smo ušli u salu. Babica
je preuzela i pokazala ženi koja je plakala od sreće. Onda je bebi obrisala
lice, izmerila je i rekla mi da joj dam odeću. Zbunjeno sam joj pružio hrpu
stvari koju sam poneo, ona je uzela benkicu, obukla bebu u nju i dala bebi
meni da je držim. Odlepio sam u trenutku od emocija i straha. Držao sam bebu
tako da je i žena vidi dok su je ušivali, a kad je to završeno onda su bebu
stavili majci na grudi i odveli nas u postporođajnu sobu. Od tada se nisu
mama i beba razdvajali, osim kad je mala želela da spava pa je mama spusti u
krevetac koji stoji pored maminog. Porođaj se bio u subotu rano ujutro, u
nedelju popodne smo bili kući.
8. Da li ste ikada posumnjali u stručnost lekara i lekarskog osoblja?
Kada i zašto?
- Ni u jednom trenutku.
9. Da li ste ikada posumnjali u opravdanost nekih protokola i pravila u
porodilištu? Kojih? Zašto? Kako biste ih vi promenili?
- Pa samo ne znam što smo čekali toliko dugo da odemo u operacionu salu.
Mogli su to valjda i pre da urade, ali ovde u UK i dalje propagiraju
prirodan porođaj bez ikakvih pomagala. U našem slučaju je to bilo nemoguće.
10. Da li ste nekoga morali potplatiti? Ako jeste, koga (zanimanje, ne
ime)? Za šta? Koliko?
- Ne, i verujem da bi me izbacili iz bolnice da sam pokušao.
11. Imate li bilo kakvih drugih zapažanja ili komentara koji gornjim
pitanjima nisu obuhvaćeni, a smatrate ih važnim?
- Prisustvo partnera porođaju je više nego preporučljivo, to što bebu
uzmu od majke nakon porođaja je surovo. Bebi je potrebno da oseti majčinu
bliskost od prvog trenutka.
Ocene: svima bio dao 10, a posebo mojoj ženi:)
SPISAK PRIČA ■ SLEDEĆA PRIČA►
|
PRIČE IZ PORODILIŠTA
Srbija
Dijaspora
Pošaljite svoju priču
_________________
PETICIJA
MINISTRU ZDRAVLJA
Pročitajte i potpišite peticiju
___________________
ANKETA O ZADOVOLJSTVU PORODILJA
Popunite anketu
Rezultati ankete
___________________
INFORMACIJE ZA
TRUDNICE I PORODILJE
O porodilištima
O protokolima
O pravima pacijenata
O proceduri žalbe
S.O.S. telefon
___________________
INFORMACIJE ZA LEKARE I STUDENTE
MEDICINE
Inostrani protokoli
Istraživanja
___________________
PROVERA RADA INSTITUCIJA
Beli telefon
Zaštitnik pacijentovih prava
Komisija za stručni nadzor
___________________
MEDIJI
Saopštenja za javnost
Press clipping
Video materijal
Audio materijal
___________________
KAKO VI MOŽETE DA POMOGNETE?
Pošaljite priču
Potpišite peticiju
Popunite anketu
Prijavite se za volontiranje
Donirajte novac
___________________
|
