|
KENGURICA 021
Koje godine ste se
porodili?
- 2007
U kom gradu i porodilištu?
- Belgija, Brisel, Erasme bolnica
Da li ste u porodilištu
doživeli bilo kakve neprijatnosti? Kakve? Da li vas je neko vređao i
ponižavao? Kako?
- Naravno da ne... Sam porođaj je protekao super naravno epidural,
anesteziolog mi je sve instalirao tokom noći, pa je druga smena (dug
porođaj) svratila takođe da vidi jel' sve ide kako treba... jedina malo
lošija stvar je što je moj doktor šef odeljenja i što je tokom mog porođaja
imao neki hitan slučaj... kada se približio trenutak za porođaj on je se
malo duže zadržao u operacionoj sali zbog te hitne intervencije, a babica mi
je u međuvremenu isključila anesteziju rekavši mi da je i to praksa, da ću
se poroditi u narednih 20 min da doktor stiže i da je dobro da anestezija
malo popusti da bih osetila šta kad treba da radim... e, doktor je stigao
sat vremena kasnije, tako da sam imala čast osetiti par poslednjih
kontrakcija pa znam koji je to horor... ne sećam se koliko je bolelo, ali
nikad neću zaboraviti lice mog muža koji me je gledao i držao za ruku pa
pretpostavljam da je bilo strašno:)) Elem doktor je utom stigao i videvši da
me boli pitao babicu doslovno: "Zašto je moj pacijent u bolovima?" na šta je
ona počela da se pravda da je rekao da stiže da je ona mislila da treba...
to kako se on na fin način njoj obratio i rekao da ona nije ta koja treba da
misli i da bi bolje bilo da se ovakav propust ne ponovi, meni govori očito
da ona rizikuje da izgubi posao ukoliko bi opet tako nešto uradila pa samim
tim, sigurna sam, i neće... Doktor mi se potom izvinjavao sve vreme što
anestezije više nije bilo i što sam ipak ceo push period odradila na suvo
kao i ušivanje, ali uzevši u obzir da je sve trajalo pola sata nije bilo
strašno... Dok su me ušivali, bebica mi je već bila na stomaku i moram
priznati da u tim trenutcima bol uopšte nije bitan... dakle da, desi se
propust, ali ne prolazi bez opomena i sankcija... te se samim tim i ne
dešava često...
4. Kako su vas oslovljavali
u porodilištu? Imenom i prezimenom, ili nekim nadimcima? Kojim?
- Ne sećam se kako su me zvali gospođa, pa prezime, ako se ne varam.
5. Da li je bilo problema
sa smeštajem ili opremom? Kakvih?
- Mnogo mi je žao što nemam slike soba da okačim uz komentar ako nađem
na sajtu bolnice dodaću ih naknadno... pošto je celo odeljenje skoro
renovirano soba je izgledala bolje od hotela... Bila sam sama u sobi (to se
malo dodatno naplaćuje, ali nije strašno), imala sam svoj bolnički krevet,
udobnu fotelju za dojenje i goste stočić za ručak, krevetac na točkiće za
bebu, sofu sa goste (ne zezam se). Sofa se pretvarala lako u krevet, te je
moj muž bio sa mnom skoro svaku noć u bolnici (mogao i da prespava u sobi
što je i radio + takođe je ujutru i on dobijao doručak iz bolnice samo je
trebalo prethodni dan najaviti da će biti tu sledećeg jutra, e sad me više
blam da pisem... Pored kreveta dugmence za da se pozove sestra u bilo koje
doba dana i noći i ona stvarno dođe... Ja sam nekako bila zen i nije bilo
frke pa ih nisam zvala i one su samoinicijatino dolazile svakih par sati da
vide jel sve ok.
6. Kada ste, nakon
porođaja, prvi put videli svoje dete? Koliko ste ga često viđali? Da li ste
mogli da ga vidite kad god želite?
- Kada se beba rodi ovde je praksa da se dete istog trenutka stavi mami
na stomak, to pre svega smiruje mamu i bebu, a potom i greje bebu i po
objašnjenju mog doktora bebi je poznat i zvuk i miris i toplina i odmah se
smiri... moj sin jedva da je i zaplakao i zaista se odmah smirio kada su ga
stavili na moj stomak... Druga stvar je što bebu spuste na stomak dosta
nisko i kao što su mi pričali na pripremama za porođaj organizovanim u
bolnici, da beba refleksno dođe do maminih grudi odgurkujući se malo po malo
i krene takođe instinktivno sama da sisa... Malo je reći da nisam verovala u
tu priču i da sam htela da je proverim i sama prosto mi je bilo neverovatno,
ali verujte da je tako... Dok smo se moj muž i ja (muž naravno pristuan sve
vreme, treba li i to reći) zezali sa foto aparatom i škljocali prve slike
moj sin je junački i instinktivno stigao gde je i pošao i počeo da sisa...
Neverovatan osećaj, najlepši trenutak u životu... Doktor mi je pritom
objašnjavao da kada bi to uvek bila praksa ne bi uopšte bilo problema sa
bebama koje neće da sisaju ili ne umeju da sisaju.. kao ni sa upaljenim
dojkama i ostalim horor pričama.... Naime bebe imaju reflkes sisanja po
rođenju i ne znam više koliko dugo čini mi se par sati jako izražen i vrlo
je bitno da tada već počnu da sisaju... Ako to vreme prođe beba praktično
izgubi refleks i mora nekako opet da uči da sisa... Dakle tim surovim
oduzimanjem bebe istog trenutka pravi se više štete nego koristi... Beba se
ovde takođe ne kupa odmah po rođenju, tj ne kupa se uopšte prva dva dana
samo je obrišu i obuku i utople, jer se pokazalo da je za bebu sva ona
raznobojna masa kojom je sva okružena kad se rodi jako dobra zaštita od
spoljašnje sredine kojoj je prenaglo izložena, te se smatra da taj sloj
treba ostaviti na bebi dan dva dok se ne prilagodi na spoljašnje uslove pa
se beba potom kupa.
8. Da li ste ikada
posumnjali u stručnost lekara i lekarskog osoblja? Kada i zašto?
- Ni u jednom trenutku, mada mi je babica za infuziju pošto smo došli u
po noći malo tražila venu na jednoj ruci, pa nije išlo, pa je čaprkala po
drugoj, pa je to jedva nekako išlo, i to je bio i najbolniji deo mog
porođaja skoro ajde da ne preterujem, al skoro da je tako... Bolela su me ta
mesta dva tri dana posle i teško mi je bilo da uzmem bebu sve naletimo na te
modrice kako god ga uzmem ali to je praktično bilo ništa.
9. Da li ste ikada
posumnjali u opravdanost nekih protokola i pravila u porodilištu? Kojih?
Zašto? Kako biste ih vi promenili?
- Ne.
10. Da li ste nekoga morali
potplatiti? Ako jeste, koga (zanimanje, ne ime)? Za šta? Koliko?
- Ne, ali sam morala specijalno da platim da moj doktor koji mi je vodio
trudnoću bude prisutan i na porođaju. To je ovde praksa i nije da ne košta,
ali ako ne želite sasvim je ok i porodi vas doktor koji je tada dežuran.
11. Imate li bilo kakvih
drugih zapažanja ili komentara koji gornjim pitanjima nisu obuhvaćeni, a
smatrate ih važnim?
- Ne znam šta bih jos dodala pretpostavljam je će i ovo što je do sada
napisano ženama koje su se prođale u Srbiji već biti previše šokantno..:))
Ocene: svima bio dala 10, pa i
onoj babici sto je omanula sa anestezijom i onoj sa infuzijom, jer su sve
bile maximalno ljubazne i prisutne kad je trebalo.
◄
PRETHODNA PRIČA ■ SPISAK PRIČA ■
SLEDEĆA PRIČA►
|
PRIČE IZ PORODILIŠTA
Srbija
Dijaspora
Pošaljite svoju priču
_________________
PETICIJA
MINISTRU ZDRAVLJA
Pročitajte i potpišite peticiju
___________________
ANKETA O ZADOVOLJSTVU PORODILJA
Popunite anketu
Rezultati ankete
___________________
INFORMACIJE ZA
TRUDNICE I PORODILJE
O porodilištima
O protokolima
O pravima pacijenata
O proceduri žalbe
S.O.S. telefon
___________________
INFORMACIJE ZA LEKARE I STUDENTE
MEDICINE
Inostrani protokoli
Istraživanja
___________________
PROVERA RADA INSTITUCIJA
Beli telefon
Zaštitnik pacijentovih prava
Komisija za stručni nadzor
___________________
MEDIJI
Saopštenja za javnost
Press clipping
Video materijal
Audio materijal
___________________
KAKO VI MOŽETE DA POMOGNETE?
Pošaljite priču
Potpišite peticiju
Popunite anketu
Prijavite se za volontiranje
Donirajte novac
___________________
|
