|
KENGURICA 026
Zbog svog (i tuđih) porodiljskih iskustava, pretvaram
se u pobesnelog križanca Atile Hunskog i Godzile koja bljuje vatru, kad god
mi neki nesrećnik spomene frazetinu "bela kuga". Obično skačem direkt u oči
sa "ITREBADAIZUMRUODBELEKUGE,PZDMTRNDIMJBMSVPSPSKU!!!" I treba da izumru.
Narod koji sa više dostojanstva tretira masan papir od bureka, nego novi
život, i treba da izumre.
Želim na početku da napomenem da sam miroljubiva osoba koja izbegava
konflikte po svaku cenu. Takođe, nisam ni najmanje razmažena, dok sam se
bavila sportom bila sam smeštena po raznim rupetinama i krš sobama, imam
vrlo visok prag bola, i kada sam imala izbor, odlučila sam se za porođaj bez
anestezije (i opet bih).
Želim i da se izvinim zbog opširnosti, ali kraće ne mogu. Skribomanija :(
BEBA #1
Koje godine ste se porodili?
- 1997.
U kom gradu i porodilištu?
- Beograd, GAK Narodni Front
Da li ste u porodilištu doživeli bilo kakve
neprijatnosti? Kakve? Da li vas je neko vređao i ponižavao? Kako?
- Potvrdno. Počevši od ginekološkog pregleda pred širokim auditorijumom
(ostale pacijentkinje, razno osoblje nemedicinskog karaktera, kao i slučajni
prolaznici sa ulice koji su imali besplatan peep show kroz širom otvoren
prozor bez zavesa u prizemlju), preko zabrane da se unose torbe, već sve
stvari za porodilište morate nositi u kesi, potom preko šaltera za prijem
(citat: "Prvo vam je dete, neće tako brzo, kontrakcije su samo na 10 minuta,
ne kukajte nego mi recite zanimanje supruga"), preko pripreme za porođaj
(brijanje stidnih dlaka na suvo, tupim brijačem, isti brijač za bogtepita
koliko žena zaredom - prilikom brijanja me je sestra fino iskasapila), preko
teranja na klizmu u zasran wc, onda na zapiranje u tuš gde je prljava voda
do članaka, a potom ostavljanje porodilja bez ikakvih informacija i nadzora
da stoje na hodniku, do daljnjeg. Taj strah i očaj ne mogu da opišem - i
pored informisanosti i časova pripreme za porođaj, kada vas "to" konačno
snađe, užasno ste uplašeni i očajnički vam je potrebno da bilo ko bude pored
vas. Ja sam bila sama, jer nam je doktor koji mi je privatno vodio trudnoću
(a koji radi u GAK-u i koji je trebalo da me porodi "preko veze") rekao da
je zabranjeno prisustvo oca na porođaju. Medicinsko osoblje je neljubazno,
ne možete dobiti nikakvu informaciju, ne znate gde da idete, šta će biti
dalje, već samo možete da stojite na hodniku i da se molite bogu da će vas
neko pogledati pre nego što vam se beba iskotrlja na pod. Kontrakcije su već
na pet minuta, stojim u hodniku bez gaća, uflekana raznim telesnim
tekućinama, bez ikakve mogućnosti da dobijem informaciju o tome gde sada,
kako i šta. Posle pola sata, pojavljuje se moj doktor sa tekstom "Idemo na
indukciju, imam avion popodne". Ja kao ovca za njim, i onda indukcija. Bez
anestezije, bez CTG-a, to je još uvek SF za porodilište 1997. Posle još pola
sata, prepoznam početak napona i pokušavam da dozovem nekoga od osoblja.
Niko ne dolazi, ali se zato pojavljuje sestra koja me pita za matični broj i
još neke urgentne podatke. Pošto od kontrakcija ne mogu da govorim, žena
koja je bila na drugom stolu u sali, kaže da pozovu babicu. Babica dolazi,
zaviri "tamo dole" i drekne "Evo je glava, zovi XXX" (XXX je
doktor-preko-veze). Tu je i neka babica "sa čvarcima" (po uniformi i odnosu
prema ostalom osoblju shvatam da je "glavnija" od ostalih) dobacuje "Šta se
deru ove razmažene, moja baba brala višnje, sišla sa drveta i porodila se."
Posle porođaja, na kolica, stavljaju mi kesu sa stvarima na noge, kolica su
raspadnuta, i svaki čas treskaju o zid što je posle porođaja ravno
zemljotresu od 8 Merkalija. Tokom celog postporođajnog boravka u bolnici,
nisam dobila čistu spavaćicu, nego sam se dan po porođaju šunjala po hodniku
i ukrala čiste spavaćice i posteljinu sa kolica za sve nas iz sobe. Čista
gerila.
Kako su vas oslovljavali u porodilištu? Imenom i
prezimenom, ili nekim nadimcima? Kojim?
- Majka, prvorotka, a kod prozivanja cele sobe - prezimenom. Imenom me
je oslovljavao jedino doktor-preko-veze.
Da li je bilo problema sa smeštajem ili opremom?
Kakvih?
- Mala soba sa pet kreveta, između njih samo prolaz do vrata nedovoljno
širok da se mimoiđu dve osobe. U sobi 40 stepeni, strana ka suncu, a zavese
polomljene. Umivaonik u sobi se preliva, drugi dan sam nabavila Cevol da
otpušimo lavabo. WC i tuš (jedini za ceo sprat sa 70 porodilja) su u takvom
stanju da mi posle niko nije verovao da su to fotografije iz porodilišta.
Kada su mi drugi dan doneli bebu, ja je razmotam jer je beba na tih 40
stepeni u benkici dugačkih rukava, pa još umotana u pelene - kad iz pelena
izgmiže buba rus. Jesam, vrisnula sam, priznajem. I prijavila sestri kada je
došla da uzme bebu. Odgovor je bio da imaju problem sa bubama. Kreveti su
previsoki - kada vam je najosetljiviji deo tela iseckan i u šavovima, zaista
je izuzetno bolno da silazite i penjete se na toliko visok krevet.
Kada ste, nakon porođaja, prvi put videli svoje
dete? Koliko ste ga često viđali? Da li ste mogli da ga vidite kad god
želite?
- Porodila sam se pre podne, bebu sam videla tek uveče (ne računam onih
15 sekundi posle samog porođaja). Viđala sam je samo kada je donesu na
podoj, a pošto je imala fiziološku žuticu, nisam je uopšte viđala dan kada
je bila na kvarcovanju.
Kada ste, nakon porođaja, prvi put podojili svoje
dete? Da li je bilo problema s dojenjem? Kakvih?
- Veče kada su je doneli. Problema je bilo jer nisam imala pojma šta
treba da radim. Pumpice su bile zabranjene, mleko mi se nakupilo, tako da je
to bilo veoma bolno iskustvo. Konačno je došla sestra kojoj je moja majka
platila da mi pomogne i pokaže šta da radim.
Da li ste ikada posumnjali u stručnost lekara i
lekarskog osoblja? Kada i zašto?
- Neverovatno, ali ne.
Da li ste ikada posumnjali u opravdanost nekih protokola i
pravila u porodilištu? Kojih? Zašto? Kako biste ih vi promenili?
- Prvo je protokol prijema u bolnicu - naime, niko me neće razuveriti da
je u momentu kada imate kontrakcije i kada vam je neophodan doktor ili
babica, morate da prođete obimnu i dugotrajnu birokratsku proceduru.
- Drugo je trijaža za porođaj - brijanje koje navodno
služi za smanjivanje rizika od infekcije, a zapravo ga povećava jer vam je
kritični deo izranjavljen brijačem. U to ulazi i klistir - pa šta ako se
ukakite prilikom napona, to je normalno. Žene se ukake i posle klistira, ja
jesam na trećem porođaju.
- Treće - zabrana nošenja stvari u torbi i insisitranje
na kesama u GAK NF. Obrazloženje je da torbe zauzimaju mesta. To nije tačno,
jer se torba može smestiti ispod kreveta, a kesa ne. Kese zauzimaju pod,
prevrću se i vaše stvari se vuku po prljavom bolničkom podu.
- Četvrto - obavezna epiziotomija. Epiziotomija se može
izbeći, i uopšte ne mora doći do cepanja. Na kraju, sami konci koji su
korišćeni za epiziotomiju su mi napravili rane i infekciju, dok je sam rez
zarastao kroz nedelju dana. Doktor nije hteo da skine konce tvrdeći da će se
sami raspasti. Kada se to nije dogodilo posle deset dana, a rana je već bila
zarasla, sama sam ih skinula jer su mi se usecali.
- Peto - odnos prema porodiljama u toku samog porođaja.
U tom trenutku su žene najranjivije, i potrebna im je podrška, razumevanje i
uputstva šta da rade. Vikanje, vređanje, ponižavanje, nemar i ostali maniri
koje babice praktikuju u porođajnoj sali ne spadaju u to. Potrebno je
posebno obučavanje babica da bi imale ljudski i human odnos prema
porodiljama.
- Šesto - rutinsko indukovanje porođaja u GAK NF. To
nije neophodno, jer predstavlja maltretiranje i za majku i za bebu. Pošto
nema dovoljno sala, potrebno je promeniti proceduru tako da se majke koje
leže na odeljenju mogu veoma brzo prebaciti u porođajnu salu, kada porođaj
dovoljno odmakne. Za sada, ta procedura traje toliko da se beba može tri
puta roditi pre nego što vas prebace sa odeljenja u salu. Ili još bolje,
uvesti sobe sa posebnim krevetima na kojima se može obavljati porođaj na
licu mesta.
- Sedmo - omogućiti ili olakšati posete. 1997. smo bile
zaključane na odeljenju (jer se neka žena porodila sa ukradenom ličnom
kartom, pa pobegla iz porodilišta i ostavila bebu) i samo je moja
neverovatna mama uspela da uđe na odeljenje tako što je platila doktoru,
obukla beli mantil i stavila hiruršku masku. Bebin otac je uspeo da je vidi
tek kada smo izlazile iz bolnice.
- Osmo - higijena, pobogu!!! Žene u postporođajnom
periodu krvare na sve strane, i nemaju baš najbolju kontrolu nad bešikom. i
ako treba da donesemo svoju posteljinu i spavaćice, recite. Ležanje u lokvi
krvi i urina je sigurno manje sterilno od posteljine donete od kuće.
Da li ste nekoga morali potplatiti? Ako jeste, koga
(zanimanje, ne ime)? Za šta? Koliko?
- Da. Doktora koji je obavio porođaj - imao je i tarifu, ali se ne sećam
tačne cifre. Bilo je 200 ili 300 DEM. Sestru koja je došla da mi pokaže kako
da dojim bebu, ali ne znam koliko pošto je to obavila moja majka. Doktora
koji je krišom uveo moju mamu na odeljenje (normalno, a ne intenzivno) da bi
me videla. Bebin tata je platio portiru i jednoj sestri koja ga je
prošvercovala na sprat gde smo se videli krišom u nekoj sobici na 15 minuta,
kao u zatvoru.
Imate li bilo kakvih drugih zapažanja ili komentara
koji gornjim pitanjima nisu obuhvaćeni, a smatrate ih važnim?
- Tu količinu ponižavanja, nemara, nezainteresovanosti, grubosti,
neljubaznosti nisam doživela nikada u životu. Verovatno jer nisam bila u
vojsci. Kada sam konačno dobila "izlaz" posle četiri dana, trčala sam do
lifta kao bez duše (sa sve koncima, razglavljenom karlicom, ulošcima itd).
Na otpusnom odeljenju, gde nam predaju bebe, sestra je želela (za pare) da
svojim fotoaparatom (idiotom) slika bebu. Kada je bebin tata rekao da nismo
zainteresovani, i da imamo svoj fotoaparat, sestra se namerno namestila
između njega i bebe kako ne bi mogao da je slika.
tretman koji ste u porodilištu imali: 3
ljubaznost lekara i osoblja: 2
zainteresovanost lekara i osoblja: 3
ljudskost lekara i osoblja: 2
BEBA #2
Koje godine ste se porodili?
- 2001.
U kom gradu i porodilištu?
- GAK Višegradska
Da li ste u porodilištu doživeli bilo kakve neprijatnosti?
Kakve? Da li vas je neko vređao i ponižavao? Kako?
- Babica na samom porođaju. Primljena sam na porođajno odeljenje kao
drugorotka, sa kontrakcijama od 5 minuta, i sa istorijom veoma brzog prvog
porođaja. Za svakog pismenog i nepismenog, bila sam kandidat za brzu
proceduru prijema. Vodenjak mi je pukao prilikom klistiranja. Nakon toga,
uprkos mom insistiranju da su kontrakcije skoro bez pauze i da će uskoro
krenuti naponi, ostavljena sam sama u sobi za prijem. Došla je neka mlada
sestra da mi uzme mobilni i novčanik da ih stavi u sef. Njoj sam jedva
uspela da procedim da hitno zove babicu ili doktora, na šta je ona uplašeno
rekla kako je ona iz medicinske škole i da je tu na praksi, ali da će
pozvati nekoga. Babica koja se pojavila posle se oglušila o sve što sam joj
rekla o kontrakcijama i krenula da mi meri pritisak, uz besmrtne reči "Ju,
pa pritisak vam je povišen, smirite se malo, nije vam prvo dete..." U tom
momentu sam shvatila da humana komunikacija sa osobljem ne pomaže, zgrabila
sam je vrlo snažno za tuniku, unela joj se u lice, i dreknula iz sve snage
"Zato što se porađam, kravo glupa!!! Zovi nekoga inače ću ti <cenzurisano>
čim budem ustala sa stola!!!" Na moj veliki užas, to je upalilo, i za pola
minuta se tu stvorila babica koja je zauzvrat dreknula na mene "Ajde ti, za
mnom u boks!" i otperjala niz hodnik. Do tada, meni su već počinjali naponi,
i na jedvite jade sam se gegala niz hodnik, dva puta zastajući da stiskam
noge, jer je beban kretao napolje. Babica me je poterala na sto, priključila
na CTG, i počela da traži lične podatke (šta to uopšte znači kada se ti isti
podaci već uzimaju na prijemu). Tu više nisam mogla da govorim jer sam se
borila sa naponima, i jedino sam mislila na to kako je očigledno da treba
sama da uhvatim bebu. Babica je, pošto joj nisam odgovarala, odlučila da
zaviri meni međ noge, i odjednom se pretvorila u oličenje ljubaznosti "Jao,
pa vi već možete da gurate!" Beban je bukvalno izleteo napolje, urađena je
epiziotomija zbog prebrzog izlaska bebe. Iako je posteljica koja je izašla
za njim bila cela, urađena mi je rutinski revizija materice.
Kako su vas oslovljavali u porodilištu? Imenom i
prezimenom, ili nekim nadimcima? Kojim?
- Drugorotka, majka, i "šta je bre ti".
Da li je bilo problema sa smeštajem ili opremom?
Kakvih?
- Sobe su bile obične bolesničke sobe, kreveti previsoki, ali je bar
bilo čisto. Tuševi su bez zavesa, a tople vode nije bilo noću. Zbog
prethodnog iskustva sam bila egzaltirana što tuševi nalikuju na tuševe a ne
na poljski wc, kao i što nema buba i što pušenje nije bilo dozvoljeno nigde
na odeljenju, već samo u nekom hodniku odvojenom vratima.
Kada ste, nakon porođaja, prvi put videli svoje
dete? Koliko ste ga često viđali? Da li ste mogli da ga vidite kad god
želite?
- 7 sati posle porođaja. Viđala sam ga kada ga donesu na podoj, ili kada
se odšunjam do boksa i gvirim kroz staklo.
Kada ste, nakon porođaja, prvi put podojili svoje
dete? Da li je bilo problema s dojenjem? Kakvih?
- To veče. Problema je bilo jer su bebe dohranjivali pre podoja - svaki
put kada su mi doneli bebu, on je bio sveže musav od veštačkog mleka, i
naravno da je spavao i nije bio zainteresovan za dojenje. Drugi dan su mi se
upalile grudi od mleka, i bebin tata mi je prošvercovao na odeljenje pumpicu
za mleko. Sestra je poludela kada je videla tu pumpicu, ali sam joj smireno
objasnila da će morati da se bije sa mnom ako ima nameru da mi je oduzme. Na
kraju se izdrala na mene da ću dobiti mastitis, i odbila da komunicira sa
mnom tokom celog mog boravka u bolnici. Sa dojenjem je posle donošenja
pumpice sve bilo u redu, i beban je srećno dojio do godinu i po dana.
Da li ste ikada posumnjali u stručnost lekara i lekarskog
osoblja? Kada i zašto?
- Veoma. Posumnjala sam u stručnost osoblja koje me je pripremalo za
porođaj, a da nijednog momenta u toku 50 minuta niko nije proverio koliko
sam otvorena i kako napreduje porođaj. Takođe, označavanje beba je toliko
katastrofalno da su moju bebu prilikom otpusta zamenili.
Da li ste ikada posumnjali u opravdanost nekih
protokola i pravila u porodilištu? Kojih? Zašto? Kako biste ih vi promenili?
- Kao i u prethodnom slučaju, smatram da je protokol pripreme za porođaj
neopravdan, kao i da epiziotomija nije neophodna. Takođe, da li je rutinska
revizija materice zaista neophodna kada posteljica izađe cela? Ta
intervencija (osim što je bolela više od porođaja) mi je prouzrokovala
dodatno i produženo krvarenje. Na odeljenju je veliki broj žena ležao zbog
pojačanog krvarenja i do dve nedelje po porođaju. Svima je rađena revizija
materice. Zatim, zabrana korišćenja pumpica za mleko, i insistiranje na
ručnom izmuzavanju (samo fali Mica Mlekarica, i kofa za mleko). Bilo bi
inteligentnije objasniti majkama kako i u kojoj meri da koriste pumpice,
umesto da se muče gnječenjem grudi i bradavica. Savremene pumpice ne prave
ragade, i sigurno bi se smanjio broj majki kojima zbog tih traumatičnih
prvih dana ne pada napamet da nastave sa dojenjem.
Da li ste nekoga morali potplatiti? Ako jeste, koga
(zanimanje, ne ime)? Za šta? Koliko?
- Doktorku preko veze, koja na kraju nije ni bila na porođaju, jer me je
ostavila da prijemu, a ona skoknula da obavi jedan carski rez. Doduše,
sredila mi je preko veze izlazak iz bolnice posle samo dva noćenja (plakala
sam da me puste napolje).
Imate li bilo kakvih drugih zapažanja ili komentara
koji gornjim pitanjima nisu obuhvaćeni, a smatrate ih važnim?
- Zamena bebe: Bebe su bile označene samo parčetom papira na kome je
rukom bilo napisano prezime majke. Dok su nas prozivali na otpustu, videla
sam kako babica nosi MOJU bebu, a kako je prozvana druga majka (sa
prezimenom koje se od mog razlikuje samo za jedno slovo). Potrčala sam za
babicom, ali je ona sa bebama već nestala u liftu. Odjurila sam do boksa sa
bebama, gde me dežurne babice nisu slušale, već su me izbacile napolje
tvrdeći da je nemoguće da ONI naprave grešku i da ja umišljam. Mobilnim
telefonom sam pozvala roditelje i supruga koji su čekali u prizemlju na
otpustu - oni su slučaj prijavili sestrama koje "izdaju" bebe. Tu im je
ponovo rečeno da je to nemoguće, i da me smire. Sa mojom bebom tog dana
srećom nije otišao niko drugi, jer je ta beba srećom bila devojčica, a moja
dečak. Sestra na otpustu me je kasnije grdila, kobajagi kroz šalu. A meni
ostaje za uspomenu sećanje na moju bebu koju odnose nekom drugom, i na
osećaj potpune bespomoćnosti jer nema ko da mi pomogne.
Na skali od 1 do 10, ocenite:
- tretman koji ste u porodilištu imali: 4
- ljubaznost lekara i osoblja: 4
- zainteresovanost lekara i osoblja: 2
- ljudskost lekara i osoblja: 3
BEBA #3
Koje godine ste se porodili?
- 2007.
U kom gradu i porodilištu?
- Beograd, GAK Narodni Front
Da li ste u porodilištu doživeli bilo kakve neprijatnosti?
Kakve? Da li vas je neko vređao i ponižavao? Kako?
- "Samo" standardne neprijatnosti, zahvaljujući tome što sam ovaj put na
porođaj došla sa stavom "ako neko opet krene da me za*va, napiću mu se
krvi". Procedura na prijemu u porodilište koja i dalje traje beskrajno,
nedostatak bolničkih, maltretman od pripreme za porođaj, babica-kravuljina
na porođaju, zapostavljanje, opet obavezna indukcija, opet beba koju treba
valjda sama da hvatam kada krene napolje... Došla sam u porodilište sa
potpuno puknutim vodenjakom, ali skoro bez kontrakcija. Međutim, sa
istorijom od dva izuzetno brza porođaja, pretpostavljam da će najverovatnije
kad krene - sve biti gotovo brzo. Doktor na prijemu kaže da ako nemam
kontrakcije na manje od 20 minuta, moram na odeljenje. Odlazak "na
odeljenje" znači da ću u nekom momentu morati da se teturam hodnikom pod
naponima - ne hvala, jednom je bilo dosta. Besramno lažem kako imam
kontrakcije na 15 minuta i kvalifikujem se za odlazak u porođajno odeljenje.
Pripremu sam odradila kod kuće - i brazilian depilaciju i klizmu, tako da
ostavljam razočaranu medicinsku sestru sa tupim brijačem. Zato se od
klistira nisam izvukla. Dobijam opet zasran wc, bez svetla unutra. Ponovo na
hodniku stojimo nekoliko nas kao go*na na kiši, nekima pukao vodenjak, neke
krvare, neke krenule sa ozbiljnim kontrakcijama. Niko nas ne ferma, samo na
desetak minuta privedu po jednu na CTG ili na ultrazvuk. Odradim CTG,
odradim pregled, i doktor ćuti i ne govori mi ništa. Sama tražim informaciju
koliko sam otvorena - kaže 3 prsta, neće skoro. Ja kažem da hoće, jer je
tako bilo prethodna dva puta - od 3 prsta do finiša je prolazilo po sat
vremena. Nema šanse, kaže mi doktor, ja ću vas na odeljenje. Samo preko mene
mrtve - tu sam već i neprijatna i bezobrazna. Doktor pristaje i šalje me na
ultrazvuk, odakle me šalju pravo na porođajni sto. Kažu, neće ovo pre 13h
(tada je 9 i 30) - ja opet ponavljam tok svojih prethodnih porođaja, što
očigledno spada u kategoriju "naklapanje pobenavele pacijentkinje" -
zauzvrat dobijam potpuno ignorisanje. Vrlo brzo, kontrakcije su mi se
smanjile na dva minuta, ali se pojavljuje sestra i kopča mi neku iglu u venu
- šta je bre to, pitam. Ništa, kaže ona. Insistiram. Dobijam odgovor da je
indukcija. Niko me nije pitao, niko mi nije rekao, nema objašnjenja zašto.
Kontrakcije se odmah spajaju u jednu veliku, i nepunih 10 minuta kasnije
kreću naponi. Zovem babicu da dođe, koja se pojavljuje kao da će da me bije
- dere se s vrata "Šta je bre, šta histerišeš, šta 'oćeš". Uspevam da
procedim "Naponi..." na šta se dotična brecne na neku mlađu "Vidi šta oće
ova!" i ode. Ta mlađa podigne čaršav kojim sam bila pokrivena i kaže "U
jebote". Ja već znam šta je "u jebote" i nameštam se u polusedeći položaj da
guram, i da ako treba sama hvatam potomstvo. Stiže doktorka i kaže mi da
odmah guram - pošto je beba već bila na samom izlazu, bilo je kasno za
epiziotomiju. Posle porođaja, izgurali su nas šest na hodnik i ostavili nas
tu sat vremena. Kolica kojima su me vozili do sobe su bila polomljena, pa me
je sestra koja me je gurala zamolila da se pridržavam za zid da ne udaramo,
jer ona ne može da kontroliše kolica.
Kako su vas oslovljavali u porodilištu? Imenom i
prezimenom, ili nekim nadimcima? Kojim?
- Trećerotka, majka, apartmanka, brojem apratmana, ova.
Da li je bilo problema sa smeštajem ili opremom?
Kakvih?
- Srećom, uspela sam da preko veze sredim smeštaj u apartmanu. Apartmani
su jednokrevetne ili dvokrevetne sobe, sa klimom, satelitskom televizijom,
kupatilom, redovnim menjanjem posteljine i sa dozvoljenim posetama tokom
celog dana. Smeštaj je tu zaista dostojan ljudskog bića, po ceni od 6000 din
na dan za krevet u dvokrevetnom apartmanu.
Kada ste, nakon porođaja, prvi put videli svoje
dete? Koliko ste ga često viđali? Da li ste mogli da ga vidite kad god
želite?
- Posle porođaja su mi ga odmah dali u ruke, i hteli su da ga odmah i
odnesu, ali sam dreknula "Ako ga neko pipne deset minuta, ostaće bez ruku".
Valjda su zaključili da imaju posla sa opasnom ludačom i stvarno su ga posle
ocenjivanja ostavili deset minuta, tako da sam mu odmah dala da sisa. U
sobi, doneli su ga posle 4 sata, i mogla sam (osim noću) da tražim da mi ga
donesu i odnesu kad god želim. To je nažalost, mogućnost samo za
pacijentkinje iz apartmana.
Kada ste, nakon porođaja, prvi put podojili svoje
dete? Da li je bilo problema s dojenjem? Kakvih?
- Nije bilo problema, a čak je i redovno dolazila sestra da proverava
kako ide sa dojenjem. Pumpicu sam koristila i pored negodovanja sestre, ali
nije bila agresivna, već mi je samo preporučila da se izmuzavam ručno. I
takav odnos sestre je nažalost samo apartmanska privilegija.
Da li ste ikada posumnjali u stručnost lekara i
lekarskog osoblja? Kada i zašto?
- Da, kada su rutinski indukovali porođaj koji u tom momentu već veoma
brzo napreduje. Kada su ignorisali moje obaveštenje da su mi krenuli naponi.
Kada su ignorisali istoriju prethodnih porođaja.
Da li ste ikada posumnjali u opravdanost nekih
protokola i pravila u porodilištu? Kojih? Zašto? Kako biste ih vi promenili?
- Ništa novo što nije rečeno za prva dva porođaja.
Da li ste nekoga morali potplatiti? Ako jeste, koga
(zanimanje, ne ime)? Za šta? Koliko?
- Ponuđen mi je epidural, i uz epidural mi je ponuđen i anesteziolog sa
svojom ličnom tarifom. Pošto nisam htela epidural, i anesteziolog je ostao
kratkih rukava. Dakle, ne.
Imate li bilo kakvih drugih zapažanja ili komentara
koji gornjim pitanjima nisu obuhvaćeni, a smatrate ih važnim?
- Odnos osoblja prema "apartmankama" je veoma ljubazan, ljudski. Režim
poseta je normalan, higijena na zavidnom nivou, briga sestara za majke i
bebe je natprosečna. Zbog čega to ne može da se primeni i na obične
smrtnice, nego samo na "apartmanke"? Takođe, ovog puta sam bila sve samo ne
fina i uzorna pacijentkinja. Suprotstavljala sam se medicinskom osoblju,
svađala se, bila bezobrazna i gruba - i prošla najbolje do sada. Sasvim sam
sigurna u to da sam se drugačije postavila u određenim situacijama sa
prethodih porođaja, da bi stvari bile sasvim drugačije. Zar prava pacijenta
nisu prava, a ne privilegija za koju se valja agresivno boriti? Pa zar je
med. osoblju u interesu da imaju poslušne i mirne pacijente, a ne
razgoropađene rospije koje se svađaju sa njima? Zbog čega sam morala da
budem 100% bitch da bih se izborila za pažnju lekara, za svoja prava i za
mrvicu normalnog odnosa?
Na skali od 1 do 10, ocenite:
- tretman koji ste u porodilištu imali: 5
- ljubaznost lekara i osoblja: 7
- zainteresovanost lekara i osoblja: 5
- ljudskost lekara i osoblja: 7
(možda zbunjuju ove ocene, ali su osim one jedne babice-rospije iz
porodilišta, sve ostale bile veoma ljubazne i uviđavne - zaista pozitivan i
veliki pomak za 10 godina)
◄
PRETHODNA PRIČA ■ SPISAK PRIČA ■
SLEDEĆA PRIČA►
|
PRIČE IZ PORODILIŠTA
Srbija
Dijaspora
Pošaljite svoju priču
_________________
PETICIJA
MINISTRU ZDRAVLJA
Pročitajte i potpišite peticiju
___________________
ANKETA O ZADOVOLJSTVU PORODILJA
Popunite anketu
Rezultati ankete
___________________
INFORMACIJE ZA
TRUDNICE I PORODILJE
O porodilištima
O protokolima
O pravima pacijenata
O proceduri žalbe
S.O.S. telefon
___________________
INFORMACIJE ZA LEKARE I STUDENTE
MEDICINE
Inostrani protokoli
Istraživanja
___________________
PROVERA RADA INSTITUCIJA
Beli telefon
Zaštitnik pacijentovih prava
Komisija za stručni nadzor
___________________
MEDIJI
Saopštenja za javnost
Press clipping
Video materijal
Audio materijal
___________________
KAKO VI MOŽETE DA POMOGNETE?
Pošaljite priču
Potpišite peticiju
Popunite anketu
Prijavite se za volontiranje
Donirajte novac
___________________
|
