o nama akcije vesti komentari podrška nagrade kontakt

o nama akcije vesti komentari podrška nagrade kontakt	english
Građanska inicijativa Majka Hrabrost MAJKE SRBIJE U BORBI PROTIV BELE KUGE
KENGURICA 027 Evo kakvo je moje iskustvo pri porođaju u Holandiji (2005). Samo da kažem da je zdravstvo ovde u najmanju ruku čudno po mnogim pitanjima, ali većina žena se slaže da je srećna što se porodila ovde. Ovde, kao prvo, ne možete da zakažete epiduralnu, i ne možete da je dobijete samo na zahtjev. I ja nisam ni htjela. Ali pošto je prvi porođaj trajo predugo (36 sati) u jednom trenutku mi je babica koja je došla kod mene u kuću na kratku vizitu u 8 uveče nakon čitavih 12 sati poslije pucanja vodenjaka predložila da bi trebalo da razmislim o epiduralnoj, ja sam se odlučila za to. Ovde morate da tražite da se porađate u bolnici, i ukoliko nema terapijskih indikacija za to, zapravo se porađate u poliklinici uz prisustvo jedino babice. Mada poučena mojim iskustvom, babicama vjerujem više nego ovdašnjim ginekolozima. Većina žena se porađa u kući. Pošto sam se odlučila na epidural onda sam u 12 noću primljena u pravu bolnicu, i oko 2 noću mi je konačno uključen epidural. Moje iskustvo nije toliko lepo, ja se valjda više bojim igle od bola, ali bar smo mogli muž i ja da odspavamo. Njemu su donijeli extra krevet pa je spavao pored mene u našoj porođajnoj sobi. Sledeći dan oko pola tri sam se porodila. Oprali su me ali ne i presvukli. Odmah su mi izvadili infuziju. Epidural je prekinut još prije porođaja - to je ovde protokol - i imaju pravo - beba treba da se rodi sa minimumom anestezije u krvi. Zato prekidaju anesteziju kada krenu naponi. Odmah nakon porođaja su mi dali sok od narandže, još u porođajnoj sobi i kolačić - koji je ovde tradicija prepečeni hljeb premazan margarinom posut šećernim mrvicama sa ukusom anisa - roza boje za devojčicu, plave za dečaka. Mi smo dobili plavi :-) I premjestili su me u poslijeporođajnu sobu sa još jednom porodiljom. Nažalost, prekasno sam stigla u sobu i promašila ručak. Pa sam morala da čekam do večere - a tu sam dobila holandski obrok par tankih režnjeva hljeba i par tankih režnjeva sira. Sin je sve vrijeme bio sa mnom. Kao i muž. Sestre su mi odmah objasnile neophodnost kretanja i rekle da se trudim da se krećem što više. Kreveti su bili uključeni u struju, srećom. I one su pomagale oko svega. Ali najbitnije sin je sve vrijeme bio sa mnom. I one ne smiju, NAPOMINJEM, NEMAJU ZAKONSKO PRAVO da mi ga odnesu, bez moje dozvole. Muž je morao da ode u 9 uveče. Sin je jadničak preplakao noć. Pa sam i ja preplakala sa njim. Sestra se malkice bunila da ova druga žena ne može da spava. Predlagala je da ga prepustim sa drugim bebama njenoj stručnoj pomoći. Ja sam pristala pod uslovom da vidim gdje će ga odnijeti i da provjerim druge bebe. I sve su bile drugačije, ni jedna nije bola slična mom sinu. To je bilo opuštajuće, pa sam prihvatila ponudu. To je bilo poprilično poslije ponoći. Sledeći dan su mi donijeli injekciju protiv antitela, pogledali (ne pregledali) sina i poslali nas kući - bili smo već poslijepodne kući. Da je porođaj bio bez anestezije, poslali bi me kući 3 sata poslije porođaja. To je sve. I ovde je bio, opet zakonski problem - nisu htjeli da nas otpuste bez da im dokažemo da imamo zakonski propisano sjedište za bebe. Pošto smo mi imali neku košaricu iz Srbije koja ne odgovara propisima, umalo da nam se ne desi da ne možemo da idemo. Pred stanom nas je čekala patronažna sestra. Ovde patronažna sestra dolazi kući prvu sedmicu i ostaje da pomogne oko bebe od 5 do 8 sati dnevno u zavisnosti od osiguranja. Tako je nama umjesto majki i baba, prvo kupanje bebe pokazivala patronažna sestra. Raspremala kuću, krevete, prala veš i slično. Eto tako je to prošlo. Poslije porođaja u kuću su nam dolazili razni predstavnici vlasti i zdravstva, uključujući babice, raznorazne socijalne radnike, predstavnike službe za ispitivanje kojekakvih bolesti isl. To je sve organizovala patronažna sestra. Iz opštine smo dobili poklon CD sa muzikom za opuštanje beba. Od velikih lanaca prodavnica dječije opreme smo dobijali poklone (tipa paket baby pelena, igračkice, čarapice, flašice, portiklice - praktične i korisne stvari). Ovde je natalitet bar 10 puta veći nego u Srbiji. Ipak svako novo dijete ima isti tretman i dobrodošlo je. A niko od naše tročlane porodice u tom trenutku nije imao holandsko državljanstvo. Bijela kuga u Srba veće postoji mada se eto mi "hrabriji " borimo protiv nje svud po svijetu. Trebalo bi trudnice i porodilje tretirati kao ljude - normalne zdrave i zdravorazumne ljude a ne kao maloumne bezvrijedne životinje koje su došle da im se izvadi ko zna šta vec... ◄ PRETHODNA PRIČA ■ SPISAK PRIČA ■ SLEDEĆA PRIČA►	PRIČE IZ PORODILIŠTA Srbija Dijaspora Pošaljite svoju priču _________________ PETICIJA MINISTRU ZDRAVLJA Pročitajte i potpišite peticiju ___________________ ANKETA O ZADOVOLJSTVU PORODILJA Popunite anketu Rezultati ankete ___________________ INFORMACIJE ZA TRUDNICE I PORODILJE O porodilištima O protokolima O pravima pacijenata O proceduri žalbe S.O.S. telefon ___________________ INFORMACIJE ZA LEKARE I STUDENTE MEDICINE Inostrani protokoli Istraživanja ___________________ PROVERA RADA INSTITUCIJA Beli telefon Zaštitnik pacijentovih prava Komisija za stručni nadzor ___________________ MEDIJI Saopštenja za javnost Press clipping Video materijal Audio materijal ___________________ KAKO VI MOŽETE DA POMOGNETE? Pošaljite priču Potpišite peticiju Popunite anketu Prijavite se za volontiranje Donirajte novac ___________________
sponzori i prijatelji