|
Građanska inicijativa |
|
|
KENGURICA 040
Porodila sam se 15.11.2007 u Norveškoj, grad Tromsř, ime bolnice - Unn. Pošto mi je prošlo 10 dana od termina, doktor koji me je pregledao zadržao me je u bolnici da bi me indukovali. Indukovali su me par sati po primanju. Bili su tada prisutni lekar, babica (koja je inače pratila celu moju trudnoću - ovde to ne rade lekari...) i sestra. Svi su bili izuzetno ljubazni!!!! Pored svakog kreveta u bolnici nalazi se "call", tako da pacijent može u svakom trenutku da pozove sestru. Kada su mi probušili vodenjak, odvezli su me u sobu za porođaje. Moj muž je, naravno, sve vreme bio uz mene! Pošto nisam znala "šta me je snašlo" (jer mi je to bio prvi porođaj) non stop sam zvrckala "call", i sestra bi svaki put došla da vidi šta mi treba, da li je sve u redu... pošto su mi kontrakcije naglo ubrzale, nisu imali vremena da mi daju epidural. Porodila sam se za 30 minuta. Bebu su mi odmah dali. Dobila sam čak i pohvalu da sam dobro odradila posao!:) Bebu su kasnije obukli i izmerili dok smo za to vreme moj muž i ja dobili sok i voće. Posle možda 2 sata u sobi za porođaj (da dođem sebi), dobila sam pidžamu, uloške i ostalo da bih se istuširala. Kad sam se sredila bebu i mene su prebacili u sobu za novorođenčad (ne znam kako se na spskom kaže). Soba je za 2 osobe, sa televizorom, lavaboom i mestom za presvlačenje bebe. Beba je sve vreme uz mene. Bebu čak ni ne kupaju prvih par dana. Na odelenju postoji kuhinja, soba za dojenje, soba za presvlačenje i kupanje bebe, kao i soba za posetioce sa televizorom. Što se dojenja tiče, nisam mogla da dojim. Mleka je bilo, ali nije izlazilo! Beba je non-stop sisala, a kad nije ja sam se ispumpavala. Sestre su uvek bile tu da mi pomognu da bebu stavim na sisu, da me masiraju i ručno izmuzavaju. I kao i uvek bile jako ljubazne. (Nažalost mleko mi nikad nije krenulo, tako da su mi čak ponudili i akupunturu) noću bi se nudile da uzmu bebu na par sati da bi mogla malo da se odmorim. Kad god bi pozvonila na "call", dolazile bi da vide šta treba, donosile bebi formulu... Naravno, muž je svakodnevno dolazio, mama je došla da me poseti. Stvarno imam jako lepo mišljenje u osoblju bolnice. Svi se ponašaju krajnje profesionalno, i trude se da pomognu maksimalno. Jako mi je žao što žene kod nas prolaze kroz horor, što se prema njima ponašaju kao prema objektima. Ovom prilikom želim da kažem da je divna stvar to što radite! Naše žene (kao i ostali pacijenti, naravno) zaslužuju bolji i normaniji tretman! Potreban je da se čuje njihov glas!!! A posle čitanja iskustava majki iz Srbije, zahvaljujem Bogu što sam imala tu privilegiju da se porodim u inostranstvu. Takođe, osetila sam na
sopstvenoj koži kako je biti pacijent u Kliničkom centru 1995, kada sam
radila abortus. Posle urađenog ultrazvuka nisam dobila apsolutno ništa da
obrišem gel sa stomaka. Legli su me u operacionoj sali na sto, zaboli iglu u
ruku i baš u tom momentu anesteziolog je morao da ide. A ja? A ja sam morala
sutra da dođem. Kada su zavrsili operaciju, i dok su me prevozili u sobu ja
sam pomalo budna od anestezije vikala "mama, mama" (inače imala sam 14
godina i mama je bila u čekaonici). Sestra koja me je vozila je besno rekla
"A nisi zvala maju kada si se tucala". Tada sam mislila da se prema meni
tako ponašaju zato što sam imala 14 godina, ali sad vidim da to nema
apolutno veze! |
PRIČE IZ PORODILIŠTA PETICIJA ANKETA O ZADOVOLJSTVU PORODILJA INFORMACIJE ZA INFORMACIJE ZA LEKARE I STUDENTE
MEDICINE PROVERA RADA INSTITUCIJA MEDIJI KAKO VI MOŽETE DA POMOGNETE?
|
|
sponzori i prijatelji
|
|
 |
|
