|
KENGURICA 050
Koje godine ste se
porodili?
- 2004.
U kom gradu i porodilištu?
- Uzice.
Da li ste u porodilištu
doživeli bilo kakve neprijatnosti? Kakve? Da li vas je neko vređao i
ponižavao? Kako?
- Mnostvo neprijatnosti. Prva neprijatnost desila se odmah nakon
porodjaja. Sat vremena nakon sto su nas smestili u sobu, beba je pocela da
place. Usla je jedna mladja sestra i dreknula na mene zasto ne nahranim
dete. Rekla sam joj da ne znam imam li mleka, jer sam se upravo porodila.
Nakon toga donela je u solji mleko i nahranila mi bebu.
- Imala sam infekciju rane. Naime,po porodjaju su mi rekli da ne menjam
bindu do ujutru, dakle citavu noc. Poslusala sam ih i ujutru se oprala i
promenila je, ali je vec bilo kasno. Infekcija se vec desila. Imala sam
uzasne bolove, nisam mogla da hodam, sedim, da se sagnem. Posto mi je bilo
hladno (novembar mesec, soba u kojoj radi jedna sipka na kvarcnoj peci),
zamolila sam sestru da mi obuje carape. Ta sestra mi se obratila sledecim
recima: "Nisam ti ja majka!"
- U uzickom porodilistu vam ni na koji nacin ne lece ranu. Puder ili sprej
ili bilo kakav lek nisu dozvoljeni, od pocetka sami perete svoju ranu
uglavnom hladnom vodom. Znam zenu koja je imala vezu i koja je koristila
sprej i vec sutradan je bila super. No to je samo slucaj sa zenama koje
imaju nekavu vezu, ja je nisam imala jer sam naivno smatrala da je to
nepotrebno.
Kako su vas oslovljavali u
porodilištu? Imenom i prezimenom, ili nekim nadimcima? Kojim?
- Majko(?!)
Da li je bilo problema sa
smeštajem ili opremom? Kakvih?
- Pomenula sam vec problem sa grejanjem. Secam se da je jednom usla
jedna sestra i jos sa vrata uzviknula "Brrr,kako je ovde hladno!" Tus kabine
i toaleti u ocajnom stanju i prljavi. WC solja cesto zacepljena, a tople
vode je bilo jako retko. Posteljina u fronclama i u flekama. Nema cebeta,
samo se pokrivas jorganskom navlakom. Drugog dana ujutru u bolnici, dobila
sam nekakvu alergiju, koprivnjacu. Dete place, ne smem da je uzmem u takvom
stanju. Puna 3 h pod bolovima od rane i sva plikovima trazim sestru ili
doktora. U 9 h ujutru nailazim na cistacicu, koja mi kaze da ce doktorka
malo kasniti, jer je bila na nekakvom slavlju?! Pet sati nakon pojave
alergije, meni i bebi daju geramicin i zvanicnu dijagnozu-alergija usled
PRLJAVE POSTELJINE! Zamenili su je otprilike istom takvom, isflekanom i
iscepanom.
Kada ste, nakon porođaja,
prvi put videli svoje dete? Koliko ste ga često viđali? Da li ste mogli da
ga vidite kad god želite?
- Od porodjaja se beba i ja nismo razdvajale. Baby friendly sistem je
super, osim u slucaju, poput moga u uzickom porodilistu, kada imate utisak
da im taj sistem sluzi samo da se otresu i vas i deteta. Niko vam ne
prilazi, sve dok ga ne izmolite, niko vam ne daje nikakva uputstva, itd...
Kada ste, nakon porođaja,
prvi put podojili svoje dete? Da li je bilo problema s dojenjem? Kakvih?
- Imam uvucene bradavice zbog cega nisam uspevala da podojim dete. NIKO
i NIKADA mi nije dao NIKAKVA uputstva o tome na koji nacin treba da podojim
bebu. Sve sto sam saznala, saznala sam od drugih porodilja koje imaju to
iskustvo. Beba mi je ta 4 dana koliko smo tamo provele, bila vise gladna
nego sita. Nahranili bi je tek uz moje silne molbe. Dva meseca sam
pokusavala sa dojenjem, bilo je pritisaka sa raznih strana, sto od
pedijatra, sto od ginekologa, da moram da je dojim, da je to najbolje itd...
Uglavnom, posle 2 meseca pakla, upala i temperature, na svoju ruku sam u
apoteci kupila lek kojim sam prekinula laktaciju i sebi skratila muke, a
beba je lepo napredovala i nakon toga uz pomoc adaptiranog mleka.
Da li ste ikada posumnjali
u stručnost lekara i lekarskog osoblja? Kada i zašto?
- Vise puta sam posumnjala u strucnost lekara. Vrhunac je bio operacija
hemangioma na glavi kada je bebi bilo svega 3 meseca. Cim sam primetila da
joj hemangiom krvari,otisla sam lekaru. Rekli su mi da je to normalno i da
ce uz pomoc cicsenja jodom proci samo od sebe. Medjutim,par dana kasnije,na
snimanju kukova,uprkos mom upozorenju,postavili su je na stranu gde je
hemangiom i on je bukvalno pukao. Nakon toga hitno na decju hirurgiju i
hitna operacija, pracena pitanjem "Gde ste bili do sada?" Operacija je
uspesno zavrsena,pustaju nas kuci uz otpusnu listu na kojoj nema nikakve
prepisane terapije, vec samo dolazak na previjanje za dva dana. Nakon ta dva
dana,na previjanju je ustanovljeno da je usled nekoriscenja antibiotika
doslo do infekcije. Opet bolnica i sledecih 10 dana bukvalno borba za zivot
deteta. Kako se sve na srecu dobro zavrsilo, nacelnik hirurgije mi kaze da
je greska lekara jer joj nije prepisao antibiotik na otpusnoj listi i da
imam pravo da ga tuzim. Nisam ga tuzila,bila sam srecna sto je moja cerka
ziva. Jos nesto,tih 20 dana na decjoj hirurgiji u Uzicu nije mi bilo
dozvoljeno da kuvam vodu za adaptirano mleko da bih nahranila bebu,vec sam
se krisom budila u 2h nocu i kuvala vodu dok nikoga nije bilo tu. Preko dana
je ta njihova prostorija bila uvek puna sestara i doktora. Pila se kafa i
pusilo se po ceo dan
Da li ste ikada posumnjali
u opravdanost nekih protokola i pravila u porodilištu? Kojih? Zašto? Kako
biste ih vi promenili?
- Pravilo da nema unosenja hrane, pa cak ni keksa ni soka. Gladovala sam
tih 4 dana. Pojela bih njihove splacine do poslednje mrvice, krila hleb pod
jastuk da bih imala sta kasnije da jedem. Vecera je uvek bila pomesani rucak
od juce i danas. Unosenje casa takodje nije bilo dozvoljeno, a svoje nam
nisu dali. Vise puta sam trazila vode, a da mi je nisu dali. Ta 4 dana sam
zaista bila i gladna i zedna. Takodje, zabrana donosenja svoje posteljine i
cebeta. Bebu sam krisom pokrivala svojim peskirom, jer su joj noge uvek bile
hladne kao led, a sebe sam pokrivala svojim bade mantilom.
Da li ste nekoga morali
potplatiti? Ako jeste, koga (zanimanje, ne ime)? Za šta? Koliko?
- Da, doktorku koja me je porodila i babicu sa po 50 evra (to je
nezvanicno bila tarifa). Naravno da njihova "usluga" ni na koji nacin nije
opravdala taj novac. Poradjala sam se 6 sati. Dolazili su na svaki sat samo
da me vide i opet odu. Imala sam napade kaslja jer mi je grlo bilo suvo, a
nisu mi cak ni usta pokvasili. Tokom porodjaja, u svoj toj muci (bez
epidurala na moj zahtev) drzala sam sama sebi kolena, dok su mi sestre
davale "moralnu podrsku" pricajuci o farbi za kosu koju koriste.
Imate li bilo kakvih drugih
zapažanja ili komentara koji gornjim pitanjima nisu obuhvaćeni, a smatrate
ih važnim?
- Ima tu jos svasta, ali smatram da je i ovo dovoljno. Ja sad zivim u
inostranstvu sa suprugom i cerkom. Kada pricam o svom porodjajnom iskustvu,
ovdasnje zene me u neverici gledaju itd. Suprug i ja za sada ne planiramo
prosirenje porodice, a i njegov i moj razlog lezi u cinjenici kroz kakav
pakao smo prosle i beba i ja tih novembarskih dana 2004. godine u uzickom
porodilistu. To je trauma koju necu zaboraviti dok sam ziva.
◄
PRETHODNA PRIČA ■ SPISAK PRIČA ■
SLEDEĆA PRIČA►
|
PRIČE IZ PORODILIŠTA
Srbija
Dijaspora
Pošaljite svoju priču
_________________
PETICIJA
MINISTRU ZDRAVLJA
Pročitajte i potpišite peticiju
___________________
ANKETA O ZADOVOLJSTVU PORODILJA
Popunite anketu
Rezultati ankete
___________________
INFORMACIJE ZA
TRUDNICE I PORODILJE
O porodilištima
O protokolima
O pravima pacijenata
O proceduri žalbe
S.O.S. telefon
___________________
INFORMACIJE ZA LEKARE I STUDENTE
MEDICINE
Inostrani protokoli
Istraživanja
___________________
PROVERA RADA INSTITUCIJA
Beli telefon
Zaštitnik pacijentovih prava
Komisija za stručni nadzor
___________________
MEDIJI
Saopštenja za javnost
Press clipping
Video materijal
Audio materijal
___________________
KAKO VI MOŽETE DA POMOGNETE?
Pošaljite priču
Potpišite peticiju
Popunite anketu
Prijavite se za volontiranje
Donirajte novac
___________________
|
