|
Građanska inicijativa |
|
|
KENGURICA 060
Onda stize 2007, novi muz nova drzava, i u meni se rodi zelja posle 23 godine da ostanem trudna. Trudnoca je bila uz malo komplikacija sa trombocitima pa sam morala da boravim u bolnici, Odlucila sam se za Rijeku jer je imala opciju prirodnog porodjaja, i porodjaja u vodi, za sta sam se prijavila i uradila dodatne testove. Zbog komplikacija, nisam mogla kako sam zelella. Jos u trudnoci sam se dvoumila da li da se porodim u Srbiji ili Hrvatskoj, jer nisam imala vere u strucnost lekara i sestara, i dalje mislim da je, konkretno u Beogradu, strucnost na nivou ali su uslovi uzasni, pa samim tim i nemar veci. Prevagnula je ideja, pa valjda ce znati da me porode, sta ima tu da se zna a bar je cisto i pod velikom kontrolom i naravno pod budnim okom Oca, mada mogla je cela familija da dodje a i prijatelji. Mesec dana pre termina pukne mi vodenjak i moj ulazak u prostoriju ili sobu za depilaciju i klistiranje, gde sam ostala bez daha, kao kupatila u najluksuznijim hotelima, toalet sa tus kabinom, besprekorno cist, sa sterilnim maramicama i samponima, ubrusima, i sestra koja me zasmejava i prica viceve i samo dolazi dovrata da pita kako sam jel ide... odatle posle ugodnog tusiranja me odvode u predradjaonu koja je ogromna 10 puta 10 metara, sa gomilom casopisa, mada i krevetom pored ctgea, i dvosedom, razbacani baloni za skakutanje ugodna muzika sa zvucnika i naravno kupatilo opet sa tusom, sestra koja me obilazi svakih 5 minuta jer sam samo 2 prsta otvorena i nemam bolove- Odjednom dodjose 3 sestre i krenuse sa indukcijom jer je morala. Pitali su me tokom poroda koji je traja 12 sati, bar je 10 puta, "a da Vi ipak razmislite i odlucite se za epiduralnu". Pa se ja setih koja je panika bila u Bgdu da dobijes epiduralnu, kao da ti zlato daju. I dodje vreme da me prebace u boks i puste muza kod mene, mada su mi oomogucili da se vidimo na kratko. Ulazim u boks i ostajem bez teksta. Obican krevet, bar mi se tako cinilo, muzicki stub pored mene za cd-koji sam ponela, u cosku upaljena lampa, diskretno osvetljenje kao u mom dnevnom boravku, slike na zidu, sestre te tri koje se smenjuju i dva doktora koji su stalno tu blizu i svaki cas dolaze i pitaju "kako vam je, kako se osecate, pa mom muzu kaze stariji pomozite joj malo masazom", pa mu pokaza gde da me masira:) a ja Balkanka se smeskam, samo ti masiraj, i kazem mu vidis ti sta ti je svet a otisli smo samo malo dalje od Srbije, a tetoseme kao da sam carica. Tu se setre smeskaju, pokusavaja da me zabave, dok me boli tiho pricaju sa mojim muzem i masiraju me zajedno, zapitkuju me da li cu vode, donose mi vodu svaki cas, a bogme i katetar za tu silnu vodu, koji nisam osetila. Ja sam ih zamolila, mislim na babicu ako moze da mi pomogne da me neseku, a ja cu saradjivati maksimalno, jer porodjaj bude i prodje al ono secenje mi je bilo jako gadno. Sestra se toliko trudila 8sati je provela pored mene bez sekunde odmora a druge dve su se smenjivale, meni bolovi jaki al nedovoljno, na sve to morala sam ba budem uvijena u elasticne zavoje zbog tih mojih trombocita pa je dosla posebno sestra da mi uvije noge al verujte nije znala, e to je ono sto kod nas i cistacica moze sam cin radjanja da obavi a ovde su sestre nesigurne, pa sam se ja sama izuvijala. Mladi doktor je imao maramce na glavi kao iz americkih serija i u teskim trenucima a bilo mije jako gadno, nisam imala snage da kazem "a" od bola, taj dr bi mi pevao i igrao i pokusao da mi nadje poslednji atom snage. Krenula je glavica oni svi skocise oko mene i Sabina, najbolja babica na svetu, onako zalivajuci me, sto mi je neverovatno prijalo i ublazavalo napetost i bol, bezbroj puta te noci, rece mi jao moracemo malo da secnemo al samo malo to me trgnu i pri prvom sledecem naponu koji je bio uzasno slab ja joj rekoh seccccciiii, mislila sam da cu se onesvestiti od bola, jer sam osetila secenje al htedoh da zavrsim agoniju. I tako i bi secnula me je zaista mrvicu, moja devojcica je izasla a tata joj je prerezao pupcanik, i doziveo ekstazu, jer dok je rezao pupcanik gledao je u njeno lice i video je trenutak kada udise po prvi put. I dan danas kad prica o tome oci su mu pune suza i sav se najezi, jer joj je i on, na neki nacin,"dao dah" podario zivot. Dva najjaca osecaja koja nicim nemogu da se opisu ni mere, su trenutak prvog osecaja tela moje male devocice na mojim grudima,i trenutak rezanja pupcane vrpce, za mog muza. A moj sinak je bio sam u tim trenucima u Beogradu davne 85 a njegovo telasce je osetilo moje tek nakon dva dana. Odmah nakon toga su mi ceru stavili na grudi da siki, ono prvo mleko, i bili smo nas troje tako, uzbudjeni i presretni, 3 sata sami. Muzevljevo prisustvo mi je jako pomoglo, iako sam u jednom trenutku zarezala na njega:) Bodrio me je pricao o naasoj ceri, kad je ugledao kosicu gurao se sa doktorom da je bolje vidi, kad su ceru odneli na kupanje (u istoj sobi par metara dalje) on je sve vreme bio uz nju i to mi je ulivalo sigurnost a srce mi bilo puno srece jer je on sad, posle 9 meseci, sa njom, sad kad ja ne mogu, jer lezim i zasluzeno odmaram. Posle takvog iskustva sa svim komplikacijama u trudnoci i 12 sati porodjaja ja sam vec sldeceg jutra pozelaela da rodim jos jedno dete i mislim da to govori sve. Osecala sam se kao radjam malu princezu od zivotnog znacaja za sve sestre i doktore a ne samo za nasu malu porodicu. Oslovlajvali su me sa gospodjom, milom, dragom, andjelom. I da donele su sestre strunjacu i africku stolicu za prirodan porodjaj ali su se stvari iskomplikovale pa su neprimetno to sve pokupile. I ja da naglasim da nikog nismo poznavali, niti ikoga castili, tek zadnji dan, a svi su bili divni i jako brizni kao da se radio o njihovoj sestri ili majci. A kad sam se porodila svi doktori sa patologije, gde sam lezala dva puta po tri dana, su dosli da me obidju, impozantno zaista. Stizem u trokrevetnu sobu, nigde niceg belog sem posteljine, na ormaricu me docekuje roze koferce, a u njemu raznorane djakonije:) za mame i bebe od kozmetickih kuca uzorci i njihove knjizice i naravno cestitke, od privatnih marketa razni bonusi za kupovinu pelena i ostalih potrebstina. Bokal caja, u ormaricu 10 mrezastih gacica i ulozaka, tablete protiv bolova, cista spavacica i peskiri, i bade mantil tako da sam ja odmah u kupatilo, uz sobu, uz pratnju sestre, i svoju bebu docekala uredno i cisto, iako mi nisu stigle odmah moje stvari. Posteljina se menja svaki dan, u kupatilima tecni sapuni sa dezificijensima, bebaci obuceni kao manekeni, u zekicama i bodicima. Sestre sa kolicima za presvlacenje i kupanje beba takmice se koju ce bebu lepse obuci, trudese da boje i velicine odgovaraju. Pored kreveta je taster i zivkanje je sasvim ocekivano i ulaze u sobu sa osmehom. Bilo je 3 ujutro i bila sam jako gladna, nisam jela od prethodnog dorucka, pozvala sam sestru i ona je u 3 ujutru otisla u kuhinju i donela mi tonu hrane, nikad joj to necu zaboraviti. A moram spomenuti iako ce se mnogi zgroziti ja sam i pusila to jutro u 3 posle dorucka, sestru sam zamolila za cigare i to su mi dali:) Hrana je bila odlicna sa mogucnoscu izbora,u sobama ima sto sa stolicama za posete i obedovanje. Sigurna sam da sam i prvi put mogla bolje proci da sam znala ovu ruzniju stranu price. Svi nekako stedimo trudnice sa tim detaljima, da se nepotresaju, ali mislim da one treba da znaju sta da traze, zahtevaju, al naravno ljubazno, fino i nasmejano, ne nadmeno jer su ipak u Srbiji. Lepa rec gvozdena vrata otvara pa mozda i na Balkanu prodje ta lepa rec. Zalosno je sto bi nam u Srbiji i osmeh osoblja jako znacio, kad vec zidovi i klime padaju... pitam se... mozda su te sestre u Srbiji tako pogrdno recite zato sto su one tamo celi svoj radni vek a mi ipak samo koji dan. Pokusajte da ih razumete i mozda nadjete recept da bar budu malo humanije prema vama, jer radi se o vasoj kozi.
|
PRIČE IZ PORODILIŠTA PETICIJA ANKETA O ZADOVOLJSTVU PORODILJA INFORMACIJE ZA INFORMACIJE ZA LEKARE I STUDENTE
MEDICINE PROVERA RADA INSTITUCIJA MEDIJI KAKO VI MOŽETE DA POMOGNETE?
|
|
sponzori i prijatelji
|
|
 |
|
