|
Građanska inicijativa |
|
|
KENGUR 061
Rodjenje deteta je jedna od najlepshih stvari koja choveka mozhe da zadesi (ako je verovati bakama i dekama samo je radjanje unuka lepshe!) Neko reche na Vashem blogu da bi trudnice tj.porodilje tebalo tretirati kao zhiva bica (jer se odnosilo na tretman u srpskim porodilishtima) ali u sushtini bi taj tretman MORAO biti i vishe od toga (na zhalost ni sam se chesto nisam pridrzhavao ovoga) jer su zhene u drugom stanju (izvanredan je nash srpski jezik) zaista drugachije od “normalnih”. Odavde i krece pricha o “nashem” prvom porodjaju. Vrlo brzo po saznanju da cemo dobiti dete postalo je jasno da je moja supruga “okrenula curak” i da nishta vishe nije kao pre i da nece biti! Sve se u nashim zhivotima podredilo trecem chlanu nashe familije. Poshto je moja zhena bila starija prvorotka preduzete su mere da se u oblizhnjem vecem gradu Hamiltonu (preko veze, da se ne lazhemo i u ovoj zemlji je jako bitno imati vezu, ali mi nishta nismo morali da placamo jer je nasha veza jedna jako imucna gospodja tj. njen muzh je jako bogat, prim. autora) pronadje struchnjak koji ce voditi trudnocu (ovde se tako radi) i u tome se uspelo. Nash doktor je bio jedan fini gospodin (kojeg ja btw, nikad nisam video iako sam uglavnom na sve preglede vozio suprugu) koji je na prvom sucheljavanju uspeo da mi suprugu (u daljem textu Kenguricu) dovede do suza jer je “prokrvarila“ prilikom pregleda koji je koliko sam ja upucen neuobichajen u tako ranom stadijumu trudnoce. Kuci smo se vratili u suzama (tj kengurica u suzama a ja prilichno zabrinut,ispostavilo se da nije bilo nishta na srecu) i resheni da se josh vishe informishemo o svim promenama u svakoj nedelji trudnoce i da uporedjujemo stanje kengurice i ploda sa “ochekivanim” (portal je bio Yumama i veoma smo mu zahvalni, shto bi se reklo spadamo u onu grupu “nachitanih”:-) Na preglede smo ishli jednom mesechno do 9. meseca kada se stvar “zahuktava” i ide se svake nedelje (takva je ovde procedura). Shto se porodjaj priblizhavao kengurica je logichno bivala sve nervoznija, specijalno jer je jako loshe podnosila trudnocu, hormoni su radili 200 na sat a kengur (tj.ja) je imao biti “dzak za udaranje” tj neko ko “me je upropastio”. Njegovo velichanstvo beba je imalo status megagigaultra VIP,shto je u sushtini sve normalno. Saznali smo da ce se roditi devojchica (te sam ja izabrao ime ) amniocentezu smo izbegli jer su svi rezultati do tada (ne mogu da se setim tachno koje nedelje) bili zadovoljavajuci te smo odahnuli. Na samu insinuaciju igle i bebe mislim da je kengurica mogla nekome oko da iskopa! Prvi US i sada chuvamo a meni je recheno da sam bash bio ozaren kad sam video nashe prvenche. Pamtim da je mashina koja je napravila US bila Siemens, isto kao i mobilni-cigla koji sam imao dok sam zhiveo u Sbiji. Pokazano nam je gde ce biti porodjaj, kakve su sobe, uslovi, procedure etc etc. Zashto etc? Zato shto je moja kengurica vec bila dva puta “coach” tj, neko ko je prisustvovao porodjaju u svojstvu pomagacha (a za shta uglavnom sluzhe kengurovi) pa je uglavnom bila upoznata sa onim shto predstoji.Izgleda da sam ja bio najnepripremljeniji! Tamna mrlja nadvila se nad porodjaj kad se ispostavilo da “nash doctor” odlazi na odmor odprilike u vreme kada bi se i srecni dogadjaj trebalo zbiti. No,nema veze teshio je on kenguricu, dezhurni lekar ce to obaviti bez problema jer zaista nikakvi problemi i nisu uocheni osim shto je beba bila malo veca, ali to i nije problem, to samo znachi da je dete napredno! Naravno u formular smo uneli da zhelimo prirodni porodjaj i epidural ako bude trebalo (a trebalo je). Najneobaveshteniji smo u stvari bili o tome kada ici u porodilishte i kakvi su to bolovi (ovo o bolovima je kengurichin deo jer ja mogu samo da posvedochim iz svog ugla). Zbog nashe neobaveshtenosti glede procedure prijema, kad smo otishli prvi put ladno smo vraceni jer nismo bili dovoljno “otvoreni”. Nema veze shto do porodilishta ima 80-ak km, aj’ti lepo kuci pa kad si spreman ti se vrni. Ovde sledi anegdota nalik na Srbiju ali je uistinu Kenjada u pitanju. Kad nas je krupna i rekao bih malkice nadrndana sestra primila odosmo mi do kreveta na kome se imamo poroditi tj. do sobe sa krevetom i svim pratecim skalamerijama zakachenim za isti. Dok se kengurica svlachila a sestra neshto mrmljala ja sam ne znam zashto skapirao da ne bih trebao da sam tu, chini mi se da je sestra trebalo da gvirne koliko smo “otvoreni” ili tako neshto (engleski mi nije bash bio jacha strana u to doba), i laganim korakom krenem ka izlazu, kad ce ti sestra “Ko ti je ovaj?” Zamal da izustim “Ko jel ja, ja poshao tetki da odnesem lek”, kad ce ti ona ”Vracaj se bre ovamo“ (naravno sve sa akcentom na bre!) I objasni mi kako ja kao coach moram da drzhim neki prekidach i kad kengurica oseti bol da shkljocnem. Poshto je sve to nekako jadno ispalo tj.prilichno sam kasnio sa reakcijom a kengurica dobijala sve veci poriv da me kickne,otpushteni smo kao shto vec rekoh zbog nekooperativnosti. Al’ ne lezi vrazhe, poshto smo kuci neshto malo odremali, ujutro su bolovi pocheli da bivaju sve intenzivniji pa smo se uz malu pomoc zhene kojoj joj je kengurica bila coach vratili u Hamilton sada dakle pojachani (kengurica +2 coacha). Vreme zbivanja je vec kasno popodne. Naravno opet nalecemo na nadrndanu sestru koja konstatuje “ako mene pitate ja bih vas opet vratila” ali nekako uspevamo da ostanemo jer je primecen napredak u odnosu na prethodni dan. Kengurica urla kako su bolovi neizdrzhivi i brzo pozivamo zaduzenog za epidural, ja iz nekog razloga nisam mogao da prisustvujem davanju istog ali je coach no2 mogla (verovatno jer je zhensko, nemam drugo obrazlozhenje). Kad se vracam u sobu, situacija je za ne poverovati, kengurici osmeh od uva do uva, sve u svemu opushtenoooo, to ti je Amerka (pardon Canada), poradjash se a ne boli! Iako je u sobi malo ladnjikavo (pochetak novembra a oni ne greju, verovatno iz sterilizatorskih razloga) odluchujemo se svi da malo dremnemo i prikupimo snagu za najvazhniju stvar kad dodje vreme. Tu je snimljena i jedna antologijska slika, dva coacha kuntaju jedan naslonjen na drugog (“eto kako su mi pomagali!”) kao i jedna manje antologijska, trudnjacha i sladoled. Taman se svi opustili (objashnjeno nam je da epidural mozhe da uspori otvaranje) kad kengurica sve vishe negoduje, te boli pa boli. Pa kako da boli kad si dobila epidural, ko zna shta su ti dali, sestro dolazi ovamo da vidish ovo sokocalo ,jel to u redu or what, zhena kazhe da ima bolove. Tu opet ona nadrndana dolazi da pojacha delovanje epidurala i kazhe da je sve ok. E ako ona kazhe onda nema da brinemo, sve ce da ide kao po loju! Osim shto se zhena sve vishe nervira i u sve vecim je bolovima a i mi smo sve uznemireniji, sve je ok!? Kad je doshlo do porodjaja, vec se debelo videlo da je kengurica u jakim bolovima ali vec i odluchna da sve okoncha. Doshla je dezhurna doktorka,
neka klinka reklo bi se 15 godina i pocela da naredjuje babici shta da radi
a i ona je pochela neshto dole da petlja, sve u stilu, nema problema, beba
je malo veca ali se dobro okrenula i samo se cheka da majka obavi svoj deo
posla. Kengurica je u tim trenucima za mene bila heroj, napinjala je i
gurala kako je najbolje znala, i nasha Jelena je na svet doshla 5.novembra
2006. negde oko 6 ujutro. Kengurica se na nesrecu ”pocepala” a dezhurni shivach nije hteo da kazhe koliko kopchi ima jer mu verovatno nije bilo do brojanja. Moja su osecanja bila pomeshana ali mislim da bi ponos mozhda i odneo prevagu, ne samo shto sam postao otac vec shto imam kenguricu heroja, i naravno sve je najzad proshlo… Tj.sve tek pochinje…:-) PS kad su kenguricu skinuli sa kreveta razjasnila se misterija epidurala! Na krevetu je bila ogromna mrlja, naime cevchica kroz koju je dotichni anestetik u pochetku zaista curkao na pravo mesto je bila ispala i bolova poshtedela krevet a ne kenguricu! Zbog takvog propusta bi verujem neko u Shvici ostao bez posla ali se nama posle svega nije dalo da se natezhemo sa bolnicom, ipak smo tamo bili preko veze (hebala nas veza da nas hebala!) PPS O daljem tretmanu u porodilishtuje najmerodavnija je kengurica ali i ja imam par opaski. Nemoguce je porediti Srbiju sa Kanadom ili Shvajcarskom ili Shvedskom. Ova potonja drushtva su toliko bogatija i toliko uredjenija da nikakva poredjenja jednostavno ne stoje. A medicinski tretmani i procedure su takodje neuporedivi o uslovima da ne govorimo. Moguce je uporedjivati struchnost i ja mislim da su nashi lekari izvanredni a specijalno u uslovima u kojima rade. Naravno da je nedopustiva pojava korupcije i ona treba da bude glavna meta akcije. Ali korupcija na svim nivoima u Srbiji je kao ona Hobotnica iz chuvene italijanske serije, treba biti veoma obazriv u borbi protiv nje, ovim Vashim pitanjima (pravim pitanjima uostalom) dirate u osinje gnezdo i bojim se da ako nema drushtvene svesti i sistemske podrshke u toj borbi, sve ovo mozhe lichiti na Don Kihota.
|
PRIČE IZ PORODILIŠTA PETICIJA ANKETA O ZADOVOLJSTVU PORODILJA INFORMACIJE ZA INFORMACIJE ZA LEKARE I STUDENTE
MEDICINE PROVERA RADA INSTITUCIJA MEDIJI KAKO VI MOŽETE DA POMOGNETE?
|
|
sponzori i prijatelji
|
|
 |
|
