|
KENGURICA 075
Koje godine ste se
porodili?
- 2007. septembar
U kom gradu i porodilištu?
- GAK Narodni Front, Beograd
Da li ste u porodilištu
doživeli bilo kakve neprijatnosti? Kakve? Da li vas je neko vređao i
ponižavao? Kako?
- Jedina i ogromna neprijatnost koju sam doživela bila je pri samom
otpustu, odnosno prvom pokušaju otpusta iz porodilišta, kada smo nakon
ginekološke vizite nas nekoliko pozvane u sestrinsku sobu po otpusne liste.
Pošto su ostale ženice bile u gorem stanju od mene, iako sam imala
popriličnu dvostruku epiziotomiju, propustila sam ih sve i ostala poslednja.
U sestrinskoj sobi je, osim dve babice i administrativne radnice, bio i
odeljenski lekar dr Bilaković, koji je, uzgred budi rečeno, divan čovek.
Zapamtio me je pošto mi je par dana ranije radio kontrolni pregled koji je
poprilično dugo trajao, jer sam imala pooooveći rez i ušiven grlić, a
porođaju je prethodilo pucanje vodenjaka, pa smo ja i moja devojčica ostale
7 dana u bolnici, dok ona nije dobila potrebnu dozu antibiotika. Pošto sam
napokon dobila svoju listu, sva ponosna je potpisala i taman se okrenula da
pođem u majčinske pobede, bukvalno utrčava dr Željka Vušurović, panično
uzvikujući moje prezime, govoreći : ''Nije valjda otišla?!'' Kad sam joj se
predstavila, ona mi OTIMA otpusnu listu iz ruke govoreći: ''Ne možete kući,
bebi ne valjaju rezultati''. Iste sekunde mi se sve okrenulo, počela sam
odmah da se tresem, a dotična doktorka mi govori da rezultati nisu upisani u
karton i da ja mogu da idem, ako hoću, ali dete mora da ostane. Ja ne znam
kako sam izgledala, ali sam postporođajno potrčala koliko sam mogla, a ona
je za mnom kroz hodnik vikala: ''Pa u čemu je problem?''
- Tokom dana i noći je svako ko je tada bio prisutan u sestrinskoj sobi
dolazio da vidi da li sam dobro i da mi ponudi bromazepam, brufen, kafu, šta
god. Ja sam onako isečena tri puta silazila do prizemlja, jer je moj suprug
dolazio da ne bih poludela, nakon čega sam se požalila dežurnoj babici da me
rana zateže. Ona me je pogledala i otrčala po doktorku, jer se rana nadula i
zamalo su popucali konci. Celo veče sam držala led u kompresi na rani i
babica me je na pola sata obilazila, a doktorka na sat. E sad, božanstveno
moralna i etički nastrojena dr Vušurović uopšte nije, ne neonatolog, nego ni
pedijatar, već najobičniji klinički lekar, a pedijatrijsku vizitu je držala
oko 12, a ne oko 10 i to čak ne ni svakog dana. Ne znajući kome se obraća, a
ja sam, igrom slučaja, u medicini, nije čak ni našla za shodno da mi objasni
da se radi o malom padu trombocita i to u fiziološkim granicama, normalnim
posle isključivanja antibiotika, a kamoli da me je pozvala da vidim dete, da
mi je još nešto rekla o njenom stanju, trenutnu težinu, krvnu grupu, opšte
stanje ili nešto slično. Jedini njen komentari bili su: ''Vama se baš ide
kući?'' i ''Pa nemojte se nervirati, ostaćete bez mleka.'' Što se za malo i
desilo, jer je moja devojčica tog dana izgubila 100 grama. Sreća pa se
rodila velika, tako da je na kraju otpuštena sa samo 20 gr manje od težine
na rođenju. A i to mi je saopštila: ''Je l' vidite sad šta ste
uradili?'' Zagorčala mi je sve lepo što mi se u toj bolnici dogodilo, a toga
je bilo dosta, jer sam tu pohađala i školu roditeljstva i pripremu za
porođaj. Nikada nisam naišla na nadobudnog lekara, već na nadrndanu bitnu
sestru.
Kako su vas oslovljavali u
porodilištu? Imenom i prezimenom, ili nekim nadimcima? Kojim?
- Doktori su me oslovljavali sa ''majko'', a sestre sa ''gospođo'',
''majko'', ''draga'', a neka i ''ženo''
Da li je bilo problema sa
smeštajem ili opremom? Kakvih?
- Jedini problem je bio što su nas terali da svako jutro radimo GSP pre
vizite i što je glavna sestra na Akušerskom drndala spremačice da brišu čak
i poklopce od onih neonki iznad kreveta, što su mučene žene mogle da urade
samo ako se porodilji popnu na previsoki krevet. Ja sam još kao nešto i
pokušavala da sredim, ali sam kasnije prestala. Pa zaboga, porodila sam se,
savršeno me ne interesuje da li mi ćebe viri iz plahte.
Kada ste, nakon porođaja,
prvi put videli svoje dete? Koliko ste ga često viđali? Da li ste mogli da
ga vidite kad god želite?
- Porodila sam se u subotu u 11.25, a videla sam je u nedelju ujutru, na
podoju u 8h. Sećam se kako sam ceo dan bila očajna što druge žene imaju
svoje bebe, a ja moju još čekam. Bila sam u sobi 313, četvorokrevetnoj, gde
nije baby friendly. Krevet mi je bio katastrofalan, uz levi zid, tako da sam
morala da ustajem na desnu nogu, preko rane. Čoveče, kakve su to poze
neverovatne!
Kada ste, nakon porođaja,
prvi put podojili svoje dete? Da li je bilo problema s dojenjem? Kakvih?
- Čim su mi je doneli, stavila sam je na grudi, s obzirom da sam imala mleka
još od kraja sedmog meseca. Ali najstrašniji talas je došao u utorak, trećeg
dana po porođaju. Nisam mogla da spavam, masirala sam se, ali kako mi je
prvi put, nisam znala koliko jako smem da pritisnem, a ludački je bolelo.
Još jedna ženica iz moje sobe imala je isti problem i na kraju smo se nas
dve odgegale u pola 5 do boksova i molile da nam daju bilo koje dete, ne
moraju našu da traže, samo da povuku, da prođe agonija. sestre su malo
negodovale, uz komentar:'' Hoće duže da spavaju, neće da doje u 5, a sad
traže.'' ali donele su nam decu. Našu. Neka smešna teta iz laktarijuma je
svaki dan dolazila da nudi neku knjigu i pipkala nas je po grudima ledenim
prstima.
Da li ste ikada posumnjali
u stručnost lekara i lekarskog osoblja? Kada i zašto?
- Posumnjala i i dalje sumnjamu stručnost, etiku i ljudskost dr Željke
Vušurović.
Da li ste ikada posumnjali
u opravdanost nekih protokola i pravila u porodilištu? Kojih? Zašto? Kako
biste ih vi promenili?
- Apsolutno bih zabranila pušenje, i lekarskom osoblju i porodiljama.
Pogotovo na odeljenju pri porodilištu, gde je wc/kupatilo od pola kvadrata,
bez prozora, a porodilje i trudnice se zavuku i puše. Odmah pored je i soba
lekara.
Da li ste nekoga morali
potplatiti? Ako jeste, koga (zanimanje, ne ime)? Za šta? Koliko?
- Na svu sreću, nisam.
Imate li bilo kakvih drugih
zapažanja ili komentara koji gornjim pitanjima nisu obuhvaćeni, a smatrate
ih važnim?
- Uglavnom se slažem da je neophodno da svi malo porade na komunikaciji
i međuljudskim odnosima. Sigurno nije lako obuzdati urlajuću porodilju u
kontrakciji, ali ne može se ni vezati za radijator!!! Svako sam bira svoju
profesiju, a naročito radno mesto. I da, sećam se da mi je jako smetalo što
su babice u samom porodilištu i pedijatrijske sestre užasno jako
naparfemisane. U porodilištu mi se od jedne slošilo, a beba mi je na podoj
dolazila uredno naparfemisana Diorom. A mi posle kod kuće varikinom peremo
ruke pre nego što pogledamo bebu, da se ne ospe ili inficira.
◄
PRETHODNA PRIČA ■ SPISAK PRIČA ■
SLEDEĆA PRIČA►
|
PRIČE IZ PORODILIŠTA
Srbija
Dijaspora
Pošaljite svoju priču
_________________
PETICIJA
MINISTRU ZDRAVLJA
Pročitajte i potpišite peticiju
___________________
ANKETA O ZADOVOLJSTVU PORODILJA
Popunite anketu
Rezultati ankete
___________________
INFORMACIJE ZA
TRUDNICE I PORODILJE
O porodilištima
O protokolima
O pravima pacijenata
O proceduri žalbe
S.O.S. telefon
___________________
INFORMACIJE ZA LEKARE I STUDENTE
MEDICINE
Inostrani protokoli
Istraživanja
___________________
PROVERA RADA INSTITUCIJA
Beli telefon
Zaštitnik pacijentovih prava
Komisija za stručni nadzor
___________________
MEDIJI
Saopštenja za javnost
Press clipping
Video materijal
Audio materijal
___________________
KAKO VI MOŽETE DA POMOGNETE?
Pošaljite priču
Potpišite peticiju
Popunite anketu
Prijavite se za volontiranje
Donirajte novac
___________________
|
