|
Građanska inicijativa |
|
|
KENGURICA 076
Novembarsko jutro 2006. Nisam ni slutila kakva drama će se odigrati tog dana u novosadskom porodilištu. Došla sam na redovan pregled u 9. mesecu trudnoće, kada ctg nije registrovao bebine otkucaje. Dr Suvačarev je konstatovala intrauterinu smrt ploda, hladno, bez emocija. Svet mi se srušio. "Znate, dešava se u 5% slučajeva, ne zna se uzrok. Od početka je to išlo traljavo." Paralisana, pod stresom nisam odreagovala. Kakav je ona stručnjak, kada nije uvidela rizik? Rizik nije ni postojao, trudnoća je bila uredna, što je potvrdio ph nalaz. Užurbano je završila administrativni deo, prozivajući sledeću pacijentkinju. Nije se interesovala za ishod situacije. Mislim da joj je bila potrebna povratna informacija, kao čoveku i lekaru. Na stranu to što sam zdravstveni radnik, ja sam čovek, tražim poštovanje. U Betaniji su u principu svi bili korektni, profesionalni. Pomogli su mi da prevazidjem situaciju. Koleginica koja radi pre podne na konzervativnoj gin. mi je donela toplomer, tek na moje insistiranje, "nisam joj bila prioritet". Verovatno nije čula za sepsu, a o postpartalnoj psihozi da ne govorim. Mnogo mi je pomogla žena iz sobe, Sandra, hvala joj. U istom porodilištu, nakon deset meseci Bog mi je poslao Mateju, hvala mu. Takodje, hvala dr Višnjevac na svemu što je uradila za mene, dr Lapčević (zemunsko porodilište) na podršci, svom osoblju na patologiji trudnoće, babicama Marini i Renati. Ipak ima divnih ljudi. Trebalo bi menjati sistem, nama su potrebne informacije, podrška i enpatski stav.
|
PRIČE IZ PORODILIŠTA PETICIJA ANKETA O ZADOVOLJSTVU PORODILJA INFORMACIJE ZA INFORMACIJE ZA LEKARE I STUDENTE
MEDICINE PROVERA RADA INSTITUCIJA MEDIJI KAKO VI MOŽETE DA POMOGNETE?
|
|
sponzori i prijatelji
|
|
 |
|
