|
Građanska inicijativa |
|
|
KENGURICA 163
Moram reci da sam citajuci price kengurica pomislila kako moja prica i nije bas strasna i zahvalila se bogu sto smo i beba i ja "zdrave i prave", plakala sam citajuci tragedije koje su zene prezivele. Ipak se odlucujem da posaljem moje iskustvo jer su zaposleni u bolnici duzni da se lepo ponasaju na radnom mestu i rade svoj posao valjano. Porodila sam se pocetkom septembra 2008, Beograd, Narodni front. Boravak u porodilistu je bio toliko upecatljiv da se natezem vec dva meseca da odem na redovan ginekoloski pregled. Prica ide ovako...slusajuci razne price u vezi porodjaja shvatim ja da ti se bez "insajera" na porodjaju ne pise dobro, anesteziolog kosta od 100e do 150e (ako ne platis nece doci), za doktore niko ne zna tacno, ovaj je dao ovoliko onaj onoliko, pa najvaznija je babica a i ona ima svoju tarifu jer, boze moj, svi dolaze van radnog vremena. Tako se negde u 7. mesecu trudnoce iz doma zdravlja prebacim u privatnu ordinaciju kod doktora koji radi u frontu, racunajuci da cu kroz placanje pregleda isplatiti porodjaj plus pregleda me jako dobar doktor za razliku od doma zdravlja (a to je tek posebna prica). Porodjaj je dosao, doca je sve profi sredio anestezija, babica, doktorka koja me poradja, svi su oni bili regularno u svojoj smeni a mom doci se zavrsila smena, on je dosao, pozdravio me, predao navedenima i otisao. Zbog tog mog doce sam se porodila za sat vremena, anesteziolog mi je bio bolji nego muz da mi je sedeo pored, doktorka ljubazna... ma kao da nije Srbija u pitanju. Doduse babica je bila malo gruba sa kateterom i odsecno je gledala sto pre da me "obradi" ali drogirana anestezijom i rodjenjem moje male zabice, nisam ni obracala paznju na nju, rekla sam joj "polako!" kad me je zabolelo i povukla je za ruku itd. Onda mi zena koja gura kolica gore do odeljenja rece "Sad cu ja tebe lepo u trokrevetnu, da se ne guras tamo" i stvarno, imala sam srece, nije bilo guzve, soba osuncana, odmah do sestara, nas tri, mir, tisina. Naravno celu ekipu sam darivala, dosli su da me obidju (sem babice), ali ne zato sto treba ili je receno, vec zato sto sam dobro prosla u njihovim rukama, da ih nagradim, da budu takvi i dalje. Ne kazem, dobro bi dosla i tiha muzika, slabije osvetljenje, promena polozaja pri poradjanju ili bar neki jastuk, suprug pored mene..al boze moj. Bilo je stresno i za mene a verujem i za dokrtore iako ne mora tako da bude. Horor prica pocinje na akuserskom II. Od glavne sestre koja klizi hodnicima kao Elizabeta II ne obaziruci se, do nize rangiranih sto masu repicima u njenom prisustvu a laju kad ostanu sami. Prvi utisak je da su svi na nekom suludom maratonu, da li trce kao vizita, ili trce sa hranom kroz hodnik ili trce sa bebama naslaganim na ruku....strasno. Pedijatrija je odvojena i nije dozvoljen ulaz mamama, to jasno pise na vratima, jutarnje kupanje ne moze ni da se vidi a taman posla da babica pokaze mami kako se to radi. U sobama postoje kadice za kupanje i vage za merenje koje se ne koriste. Zasto? A price kruze da se svasta desava iza tih vrata, necu ni da pominjem. Bebica je dolazila crvena sa kupanja od silnog trljanja nezne osetljiva koze. Jedina briga pedijatrije je da bebi ne padne kilaza ispod 2600gr jer onda ne smeju da te puste kuci. Prvo ih shopaju sto bi rekla moja baba, vestackim mlekom i ne objasne sta i kako, beba se ulenji i posle muke dok krene da sisa. Zbog toga sam ja sa dojenjem pocela tek trecu noc i mucila se mesec dana sa silikonskim bradavicama. Za grudi i masiranje nisam ni smela da pitam, svako kome se obratis stisne te za dojku da ti oci ispadnu i ode "dobro je to, masiraj, bice mleka" i to je sve a ja u panici - gde je mleko? kako da hranim dete? da nije gladna? ma dajte joj dohranu...i tako je bilo. Kod kuce sam sama nasla sve na internetu i rukovodila se time. - Jedna situacija: dosla je
sestra da izvadi krv iz pete bebama. Vadi krv bebi pre nas koja je imala
zuticu i kapne joj krv na pult, ja stojim i dojim dete, cekam da obrise pa
da joj dam bebu. Ona uzurbano zavrsava, ne brise krv, vec se okrece ka meni
i kaze: "Oces da je skines sa sise il' ja da ti je skidam?". Strasno.
Naravno rekla sam joj da cekam da obrise krv, ona se iznervirala, bacila
krpu i besno uradila svoj posao. Posle dva dana su nas zvali da ponovimo
vadjenje krvi jer doticna sestra nije dobro uradila. Videla sam bubasvabu prvu noc, dok sam se divila bebici. Prozori su stari, rasklimani i prljavi a u nivou ucionice srednje skole, roletne jos gore i uvek poluspustene da nas skolarci ne bi gledali. Kupatilo je bar bilo cisto, ruzno ali cisto. Nema toalet papira, cak ni u prostoriji gde se radi klistiranje. Ja sam trazila a sestra mi je pitala "Zar nemas svoj?" Trazis i molis da ti dalu tetra pelenu. Najstrasnija stvar je da bebe nisu bile u sirokom povoju jer nema dovoljno tetra pelena. Penjanje i silazenje sa bolnickih kreveta je bolno i naporno. Dve stolice da sednes da jedes a nas tri u sobi, valjda racunaju jedna je uvek "tek stigla" pa ne moze ni da ustane. A i kakvo sedenje... Ja sam se jos krivila da jedem za stolom, tek kad sam dosla kuci rekli mi da nikako i ne pokusavam da sedim zbog rane pa sam dugo i imala bolove. niko u bolnici mi nije rekao da ne treba da sedim neko vreme! Vizita traje dve sekunde, ulaze u panici, jednim hvataljkama sklanja uloske sa rane svim zenama...toliko o sterilnosti. Takodje postoji jedan bolan i glup administrativni protokol da sve zene drugi dan idu na ginekoloski pregled. Znaci nije bitno da li porodilja ima simptome oporavka (normalno mokrenje, bol zbog vracanja materice, lakse hoda itd.) niti kakvu je intervenciju imala i da li je imala, vec mora biti iritirana rucnim opipavanjem koje traje jednu sekundu. Moram reci da sam to odbila, potpisala sam da me puste na miru. Doticni doktor se jaaako uvredio i pokusao da me uplasi grizom savesti "to je na vasu odgovornost" , "..a da ona je odbila pregled..hmmm" itd. Cak mu je izletelo i "gospodjo brate". Na izlasku je muz trebalo da dodje po nas u 4 jer radi, ima sastanke itd., na to dolazi sestra II ranga i kaze "rekli su mi da vam kazem da se spremite i napustite sobu do 12", objasnjavam joj da ne mogu, nema ko da dodje po mene "ne znam, tako su mi rekli da vam prenesem" i pobeze. Odem kod glavne da pitam o cemu se radi i razgovor je isao ovako: glavna sestra: "Ko mislis da te otpusti u cetiri? Zasto ne mozes ranije?" ja:"pa ne znam, ko radi otpust. Nema ko da dodje po mene, muz mi radi do cetiri" glavna sestra:"Otpusti se rade do 12, vidis imamo guzvu, snadji se nekako" ja:"Dobro, otpustite nas pa cu ja sesti tu u hodniku da sacekam" glavna sestra:"Ne moze tako, ako ne mozes do 12 onda ces ostati do sutra?" Snasla sam se naravno, navrat nanos. Potpuni kontradiktorno guzvi koju imaju, nevaspitano i ucenjivacki. Da sam znala ranije muz bi mogao da se organizuje na vreme. Jedna mladja sestra na odeljenju, ocigledno nizeg ranga nije propustila da i ona provezba na meni svoj stav. Prvo mi je ugasila neonku iznad kreveta, napominjem soba gleda na ucionice srednje skole i roletne su poluspustene. Upalila sam kad je otisla, nisam htela da se prepirem. Ponovo se pojavila, i rekla:"Dobro sta ce vam ta neonka u sred dana?" nisam izdrzala, to je bio vrhunac "Sta vas briga, jel zabranjeno, brinete oko potrosnje struje, neonke ne trose mnogo, zasto niste napisali negde ako ne sme da se koristi.." izvinila se i otisla. Pa jbt zar nema druga posla! Pred odlazak sam htela da se istusiram i primetim da nema cistih spavacica, upitam u sestrinskoj sobi i dobijem odgovor "Sta ce ti?". Strasno...Laknulo im je kad sam rekla da imam ja svoju ako smem da obucem. Pa zar je to nacin, najopremljenije porodiliste u Srbiji nema dovoljno spavacica, tetra pelena, posteljine, kreveta, stolica, osoblja....sta taj direktor radi po ceo dan? Ko treba da brine o tome? Jedna patronazna sestra u
nocnoj smeni se zadrzala da mi pomogne oko dojenja i jos jedna, na dan kad
sam odlazila, bila je jako fina i rekla mi par saveta.Ostatak....strasno.
Promenila bih sledece: -Kupanje beba u sobama gde su i majke. Zasto neko da odnosi moje dete iza zatvorenih vrata, ne daj boze nesto da se desi pa ne znam sta bih im radila. Nije mi bilo prijatno sto odnose bebu. -Direktor bolnice ne sme da bude doktor jer dolazi do sukoba interesa, vec covek obucen da bude rukovodilac i organizator. -Bolja saradnja medju odeljenjima i samim porodilistima. Desilo se da zene noce na kolicima jer nema slobodnih kreveta na odeljenju. Kako mogu da prime porodilju ako nema mesta za oporavak? Ukoliko nije hitan slucaj zasto ne bi prevezli zenu ili je uputili u najblize porodiliste gde ima mesta? -U smeni nema dovoljno osoblja. Zbog toga svi jure i zure unoseci nervozu. -Toalet papir pod obavezno! - Oprema bi morala biti jako bolja, zasto ne traze sponzorstva velikih proizvodjaca za pelene, kupke, toalet papir, posteljinu, spavacice, pijacu vodu...Pa zar nije u interesu proizvodjacu ili zastupniku da zene probaju njegov proizvod i mozda nastave da koriste kod kuce? Jeste ali neka time ko da se bavi. - Svo osoblje na psiho test i kurs lepog ponasanja, pacijentima moraju da persiraju, da im osmeh sa lica ne silazi, da objasne sve bez da ih juris po hodnicima. -Dohrana dece samo ako majka nije u stanju da doji, a ne da majka masira tvrde grudi a oni dohranjuju decu. -Takodje bi uvela prvi podoj u porodjajnoj sali, smatra se da je on jako bitan za dete, kao i kolostrum koji deca u porodilistu uglavnom ne dobiju. Prvih sat vremena posle porodjaja dodir koza na kozu i prvi podoj (dokazano je da se prirodno ubrzava porodjaj posteljice), ionako majka mora da lezi 2 sata u porodjajnoj sali. -OBAVEZNA masaza medjice od strane babice. Samim tim se ni epiziotomija ne bi radila rutinski. Mnogim zenama je potrebno samo malo strpljenja i masaze! -Prisustvo oca ili nekog drugog bliskog porodilji na porodjaju. -Porodjajne sale ne treba da izgledaju kao menza vec kao prijatna i udobna soba! Zasto se ne postuje privatnost na porodjaju. Staklene zidove su stavili da bi mogli da se setaju i vide usput sta se desava. -Vise ljudskosti i maste u samoj organizaciji. -I kad vec nabrajam - Skidanje PDV-a za bebi opremu! Pa covece mi smo jedina zemlja u svetu gde je bebi oprema luksuz i cela familija treba da se udruzi da se kupe osnovne stvari a pri tom roditelji takodje imaju prihode! Pristojan roditeljski dodatak na nivou drzave, grada i opstine, da bar moze oprema za dete da se kupi! Deciji dodatak je ustvari socijalna pomoc, treba da imas prihode ispod 50e da bi dobio taj dodatak, to je cista glupost.
|
PRIČE IZ PORODILIŠTA PETICIJA ANKETA O ZADOVOLJSTVU PORODILJA INFORMACIJE ZA INFORMACIJE ZA LEKARE I STUDENTE
MEDICINE PROVERA RADA INSTITUCIJA MEDIJI KAKO VI MOŽETE DA POMOGNETE?
|
|
sponzori i prijatelji
|
|
 |
|
