|
Građanska inicijativa |
|
|
KENGURICA 201
Majka sam. Imam dva sina. Na prvom porođaju sam prošla kao 'bos po trnju'... Živela sam u inostranstvu i tamo ostala u drugom stanju...decembra 1996 odlučujemo da se vratimo u Srbiju... Ne mogu opisati prvobitni šok koji sam doživela otišavši na prvi kontrolni pregled u Vršcu. Ispred ordinacije se najmanje 30 žena guralo u malo hodniku gde je prii svakom otvaranju vrata duvala promaja... Red se zna, najpre trudnice pa ostale... Eeee, kad bi se to poštovalo... uvek naiđe neka koleginica koja uvodi svoju, kumu, komšinicu ili koga već...(to je proklestvo provincije i ne verujem da će se ikada iskoreniti). Dođoh na red, ulazim u ordinaciju gde je usledilo pitanje zašto sam tu...odgovaram kontrolni pregled na šta mi je rečeno da se popnem na sto... (u uskom hodniku preko puta ordinacije postoji još jedna soba u kojoj smo se sve skinule i ispod suknje bile spremne da, uštedivši dragoceno vreme doktoru, odmah raširimo noge; peh za jednu devojku koja je na prvi ginekološki pregled došla u pantalonama, da ne pominjem dreku koju je digla med, sestra na to devojče). Igrom slučaja, kada sam prozvana i ušla u ordinaciju videla sam da je žena, koja je pre mene bila unutra upravo ustala sa stola a na stolu je tamo gde ja trebam sesti još uvek stajao isti papirić... rekoh to doktoru, koji gunđajući ustane od stola i pozove sestru da promeni papirić. (zašto pišem 'papirić'- zato što je u pitanju bio papir od EKG-a okrenut nagore belom stranom... nema se sredstava... parola snađi se). Papirić je promenjen i ja sam legla. "Sestro"-zagrmi doktor-"donesi ******" ...tražio je one kašike za pregled... Jedan lavor pun prljavih kašika biva odnesen a drugi sa sterilisanim (koji se ni po čemu nije razlikovao od prvog) biva donesen... U sebi sam gutala knedle...razmišljala o preventinim pregledima koje sam prošla u Nemačkoj i ovome koji upravo preživljavam... Imala sam se nalaze, krvnu grupu ali doktorov komentar je bio da oni tamo nemaju pojma pa sam sve morala ponovo da uradim, kao da će mi se krvna grupa promeniti za mesec dana... Iz ordinacije izlazim rešena da u našoj (Vršačkoj) bolnici nema šanse da će moje dete doći na svet. Prethodno su me još dodatno uplašili pričama kako je porođajno odeljenje neko vreme bilo zatvoreno jer su umrle dve porodilje i nekoliko beba a i svojim očima sam videla stanje u ordinaciji i bolnici... Kako sam imala problema sa papirologijom i bila bez zdravstvenog osiguranja sve sam plaćala , tako da smo suprug i ja odlučili se porodim u Beogradu. Kad već plaćam da znam zašto plaćam. Jun 1997. Termin sam prebacila za 9 dana.... ništa me ne boli, ništa se ne dešava... Odlazim sedmi, osmi i deveti dan svaki dan na CTG, sve je normalno... U bolnici Dr. Dragiša Mišović deveti dan po prebacivanju termina padam u ruke doktorki sa noktima koje još u životu nisam videla! (ne znam joj ime) prilikom pregleda sam prokrvarila i doktorka mi saopštava da moram ostati u bolnici. Ok, šta se mora nije teško, samo pitam se koji udeo u tome su imale njene nokti od 3cm namazane crvenim lakom preko kojih je navukla rukavice za pregled... Prebacili su me na odeljenje ginekologije. Niko me ništa nije pitao niti razgovarao samnom... u neko doba došla je sestra i stavila mi neku vaginaletu sa objašnjenjem da je to da mi omekša grlić i da izazove kontrakcije... U neko doba je krenulo... osećam bol... šetkam po hodniku i kada me zaboli malo se naslonim na zid pa nastavim da šetam... Kada su bolovi bili na 10 min. odem do sestre i kažem joj...prebacuju me u porodilište... Tu mi sređuju 'frizuru' , naravno tupim brijačem i dobijam kristir... Onda me odvode na sto i priključuju na indukciju... u startu dobijam 15 kapi... Početak moje agonije 02.06. 19.15h Beba je rođena 03.06. u 19h. Tih, skoro, 24 sata mi je u sećanju kao nešto što najljućem neprijatelju ne bih poželela... Više sam bila u nesvesti nego u svesti od bolova... Indukcija mi je posle 4 sata bila povećanja na 20 kapi a ja sam posle 18 sati provedenih na stolu bila otvorena 1 cm. Umeđuvremenu je naišao neki stariji doktor koji je pitao nekoga do sebe (taj je bio iza vrata ne znam ko je u pitanju) zašto mučite ovu ženu,vodite je na carski rez, na šta je usledio odgovor da se deca oduvek u mukama rađaju... Nakon 20 sati naišao je neko pametan pa rešio da mi da epidural... dolazi anesteziolog stavlja kateter u kičmu i saopšatava mi : Sad vas više ništa ne boli! Tih reči se sećam pre nego što sam opet ostala bez svesti... Očigledno nešto nije urađeno kako treba , jer i dan danas imam velike probleme sa kičmom... Sudove perem iz tri puta, ne mogu dugo da stojim... ko zna šta me čeka za par godina a tek sam na pragu četrdesete... Ide i 24-ti sat a ja još ležim na leđima (ne dozvoljavaju mi da se pomaknem ili okrenem -sada mislim da je to bilo zbog neuspelog epidurala)...bolovi su nesnosni...proklinjem u sebi dan kada sam poželela da budem majka ... Gledam u CTG i vidim kako bebini tonovi postaju se slabiji.... 124...... 98...... 56..... 24....... a onda ništa .....samo jedna crta.... Užasnuta, počinjem da dozivam "Sestrooooooo!!" "Šta se dereš?!" čujem iz susedne sobe... "Na CTG-u nema bebinih tonova, molim vas dođite, nešto nije u redu sa mojom bebom" "Ma jako se ti razumeš u CTG!" usledio je stručan odgovor... Počinjem da vrištim i da urlam iz sve snage.... na vratima se pojavljuje muškarac u belom, stavlja obe ruke na kukove sa izrazom lica koji bi me ubio...ne dajem mu priliku da počne da viče na mene već odmah kažem da bebinih tonova nema na CTG-u...on baca kratki pogled na aparat i povika: "Doktore "taj i taj", doktore "taj i taj"... u par sekundi oko mene ih je bilo 12 !!! (kasnije sam saznala da je taj na vratima bio načelnik odeljenja) Vakuum. Donesoše vakuum... njih 6 me je držalo, dvojica su su skakali po stomaku...vakuum nije uspeo iz prve...glavni tiho opsova onog sa vakuumom...pokušaj drugi....beba je napolju...nisam je ni videla...odneli su je bez reči... Sledilo dugih 20 minuta u kojim nisam znala da li je moja beba živa ili mrtva... Dozivala sam ne bi li neko došao i rekao mi šta je sa mojom bebom...ništa... Posle 20 minuta dolazi jedna doktorka, (reče mi nisam ja doktorka ,samo stažiram), od nje čujem da je beba dobro i da će mi je doneti kasnije kad me budu ušili... Ona me je i ušila...slede tri inekcije i 29 šavova.... nakon sat vremena unose bebu koju nisam stigla ni da pogledam a već su je odneli, šturo mi kažu sve je u redu i to je to... Izneli su me iz sobe u kojoj sam se porodila (bila sam sama u njoj) i ostavljaju me da na kolicima ležim u hodniku gde imam pogled na drugu sobu u kojoj se porađaju 5 žena... Prolazi neka sestra, očajnički je hvatam za ruku i molim da nazove moje i kaže da sam se porodila...telefon je desno od mene u hodniku... Ona zgrabi telefon, tresne mi na grudi kaže: zovi! Jedva se setih broja, nije ni jednom zvonilo već se podigla slušalica...moj muž... Lud od brige već čitav dan me traži... kaže oni na ginekologiji kažu nisam tamo,a oni u porodilištu kažu da me nema ni kod njih... A on njih pita gde može nestati žena sa stomakom do zuba iz bolnice.... Posle porođaja, sutradan oko podneva dođoše de sestre da me podignu...onesvestila sam se...vratile su me u krevet i rekle da će mi pomoći sutra opet... Krevet je bio užasan, umesto jastučnice spavaćica sa starim krvavim flekama koje se nisu mogle oprati...spavaćica sa jednim dugmetom (ko je imao sreće to dugme je bilo gore, moja je bila sa poslednjim).... Odnos osoblja totalna ignorancija... Doktora vidiš samo u prolazu...na pitanja niko ne odgovara...čini mi se da bi osoblje koje radi u porodilštu s vremena na vreme trebalo na obaveznu kontrolu sluha, očigledno lošije čuju...jer šta bi bio drugi razlog neodgovaranja na konkretna pitanja.... Apgar moje bebe je bio 6-7. Kada je imao 4 meseca na redovnoj kontroli nov neonatolog u našem domu zdravlja mi saopštaa sledeće: "Vidim da se vaša bebica razvija normalno, pa da vam kažem da je prilikom porođaja imao mali izliv krvi u mozak, za 00,5 u granicama normale" Umalo sam se srušila. Pitala sam je da li bi mi to rekla u slučaju da se beba nije razvijala normalno? Ne verujem. Ostaju mnoga otvorena pitanja... Moj sin danas ide u peti razred... ima disleksiju... Da li su tome krivi geni ili porođajni tok... Ne znam. Niko mi u porodilištu nije rekao koja ispitavanja su rađena na mom detetu, ali su mom mužu sve lepo sračunali i naplatili (bila sam bez osiguranja), kaže da su spominjali vađenje moždane tečnosti i na njegoo pitanje zbog čega je to rađeno, odgovorili da je to rutinski... Da ne pominjem da je ostao uskraćen za priznanicu da je sve platio jer je baš nestalo priznanica... Bogovi u belom.... teško se njima može stati na put... Sa izvesnog odstojanja neke stvari nam postaju jasnije... i zašto nema priznanice .... Neka je disleksija najveće zlo koje nas je snašlo... moglo je biti i gore... Zaboravih da spomenem da su me oslovljavali sa 'starija prvorotka' (imala sam nepunih 28) i majko... Sobu u kojoj sam ležala su zvali penzionerska jer je nas 5 bilo starosti od 28 do 35.... Wc je bio naspram kabina za tuširanje koje su bez zavesa ... Trudile smo se da ne posmatramo svoje sapatnice ne bi li sačuvali bar malo dostojanstva... Nisam nikome dala novac jer smo ionako platili sve od igle, infuzije , gaze do obroka koji sam dobila u bolnici.... umrla bih od gladi da sam se na to oslanjala....žieo zavoj i prozorčić koji gleda na parkić! Čula sam od drugih žena da su se tarife za porođaj kretale od 200 do 500 maraka i da bih mnogo bolje prošla da sam nekome to tutnula u džep.... E, bebu sam dobila jednom u tri dana sa objašnjenjem da je u inkubatoru na foto-terapiji... ( sve se mislim da je tako bilo...nego gledali su šta su zabrljali ....) Niko mi nije ni pogledao dojke niti mi rekao da se izmuzavam...mleka kasnije ni nisam imala... O stručnosti neću da sudim... ali o ljudskosti... Ginekolozi, akušeri i babice su izgubili ljudskost u sebi... umesto da uživaju u tome što pomažu jednom životu da ugleda svetlost dana oni ponižavaju i uništavaju onaj trenutak koji treba biti najlepši za svaku majku ove jadne zemlje....
|
PRIČE IZ PORODILIŠTA PETICIJA ANKETA O ZADOVOLJSTVU PORODILJA INFORMACIJE ZA INFORMACIJE ZA LEKARE I STUDENTE
MEDICINE PROVERA RADA INSTITUCIJA MEDIJI KAKO VI MOŽETE DA POMOGNETE?
|
|
sponzori i prijatelji
|
|
 |
|
