|
Građanska inicijativa |
|
|
KENGURICA 202
Podržavam Vašu akciju u potpunosti i žalim što dosta žena o svojim slučajevima ćuti. O mom slučaju koji se dogodio 04.10.08. godine u Višegradskoj klinici pisale su novine, izgubila sam sat vremena pre porodjaja bebu, nažalost za to niko nije odgovoran... ta osoba i dalje radi i unišava nečiju decu. Obratila sam se Ministarstvu zdravlja. Napismeno i čekam odgovor, koji ću kako su rekli dobiti za dva meseca... Pošto sam prvorotka nažalost, nisam znala kako da postupim, kako da se ponašam i to me je koštalo mog deteta. U januaru sam saznala da sam u drugom stanju. Odmah su mi otvorili bolovanje jer imam 32 godine i spadam u visokorizične trudnoće, kako su mi rekli... Cela trudnoća je bila uredna, zdrava, svi rezultati u redu. U petom mesecu sam radila D4, gde sam saznala da nosim devojčicu koja je bez anomalija i po UZ totalno u redu. U Višegradskoj bolnici, trudnoću mi je vodio lekar sa kojim sam ja bila totalno zadovoljna i kod kojeg sam išla jednom mesečno. Termin mi je bio 04.10.08.godine. U četvrtak 02.10.08. god otišla sam na redovnu kontrolu kod svog lekara, uradio je ginekološki pregled, Ctg-zapis i UZ. Sve je bilo u redu. Rečeno mi je da dolazim svaki dan do Višegradske da bi mi tamo radili Ctg. U petak sam radila ctg, bio je u redu da bi u subotu otišla oko 7.30h u bolnicu gde su mi uradili tri Ctg-a. Prva dva nisu bila u redu, babice su počele da mi drmaju stomak pod izgovorom da "BEBA SPAVA" treći ctg je za nijansu bio bolji. Zatim su mi zapisi odnešeni kod dežurnog lekara, da pregleda i potpiše. DEŽURNA LEKARKA JE POTPISALA I NE VIDEVŠI ME i rekla mi da dođem sutra u deset sati. Vratila sam se sa roditeljima kući da bi posle izvesnog vremena dobila bolove na pet minuta. Pošto sam išla na vežbe za trudnice, gde su nas učili da ne idemo odmah u bolnicu kad dobijemo bolove, sačekala sam kući no nekih 12.30h. Vratila sam se u bolnicu gde me je ista doktorka primila posle petnaestak minuta. Pregledala me je ginekološki, poslušala trubicom i rekla mi da su slabiji srčani tonovi. Sa TIM SLABIJIM SRČANIM TONOVIMA me je pustila da me redovno prime u bolnicu, bez uradjenog UZ, što podrazumeva, garderobu, klistir... čekanje ,tj.šetanje po porodilištu nekih sat vremena. U 14.45h me primaju u poluprazno porodilište, stavaljaju na sto, kače mi Cgt gde konstatuju posle desetak minuta da bebinih tonova nema. Odjednom se stvara velika gužva oko mene, trče sestre nose UZ, stavljaju ga na stomak i pokazuju da je beba umrla. Doživljavam šok na stolu, počinjem da plačem, prilazi mi sestra sa rečima "NEMOJ DA PLAČEŠ, TI NE ZNAŠ KOLIKO BEBA UMRE OVDE SAMO SE O TOME ZATAŠKAVA", dok mi sa druge strane daju u ruku silne sedative. Stavljaju me u drugu sobu, prebacuju na sto i ostavljaju samu... Do pola pet niko nije prišao, ušao, prošao. Oko pola pet od nesnosnih bolova kad je ušao lekar pitam da li mogu da dobijem epidural, on mi odgovara da JA MORAM DA DOBIJEM EPIDURALNU ANESTEZIJU JER JA NEMAM POROĐAJNE VEĆ INFEKTIVNE BOLOVE ali da je anesteziolog u sali i da će mi dati samo da završi tamo. Anasteziolog dolazi oko 18.15.h, potpisujem neka silna dokumenta a ne vidim ni šta potpisujem jer mi je sve mutno pred očima. Rekla mi je se okrenem na bok da bi mi dala epidural, pri okretanju na bok osetila sam napon, tj. drugačije bolove od onih što sam imala do tada, mnogo jače i imala sam pritisak na ... Što sam joj i rekla da bi mi ona odgovorila DA SAM JA PRVOROTKA I DA JA NE ZNAM RAZLIKU IZMEDJU KONTRAKCIJE I NAPONA!!!! Okrenula se i krenula da izlazi. Čim je okrenula ledja ja sam se dotkla izmedju nogu i osetila da je glavica krenula da izlazi. Pokušala sam da zovem sestru ali od onih sedativa nisam ni glas mogla da izustim. Oko 19.15.h je SLUČAJNO prošla sestra koja me je čula i prišla mi, videvši da je porođaj krenuo zvala je babicu koja se stvorila ODMAH. Porodila sam se u pola osam, rodila sam devojčicu tešku tri kilograma i dugačku 49cm koju sam na moj zahtev videla. Bilo bi to zaista lepo dete... Posle porodjaja došao je Dr. da uradi reviziju koja je bila ručna i koja je, dok mi je anesteziolog dodavao treću ili četvrtu dozu, mnoooogo bolela, ceo porodjaj se nisam drala, vikala i sl. saradjivala sam sa babicom, svaka joj čast ali POD EPIDURALOM od revizije su mi oči ispale. Kad je završio svi su otišli... ostavili me samu, bez utehe, bez reči.... Do 22h sam ležala na stolu, bilo mi je mnogo hladno.... nisam marila, želela sam da ne ustanem sa stola, prišla mi je u medjuvremenu sestra i pokrila me je sa tri čaršava... .i dalje sam se tresla. U 22.10h su me spustili na odeljenje ginekologije u sobu sa šest kreveta gde sam bila sama do 01.30.h. ujutru dok nisu primili još jednu pacijentkinju... U tom vremenskom intervalu nije prišla nijedna sestra da pita kako sam, da vidi da li sam u sobi... ma da reč izusti. Tri dana na tom odelenju su mi bila nešto najgore što sam doživela u mom životu, takvo nekorektno ponašanje takva nezainteresovanost za pacijente (ko se kako zove, za njih smo bile ŽENE, ko koju terapiju prima, šta se sa kojom desilo... Ima toga još) INAČE RADILA SAM NA INSTITUTU"ORTOPEDIJA BANJICA" i znam šta su pacijenti, i kako se treba ponašati sa njima. U medjuvremenu neko je dao u novinama Blic (07.08.11.okt) moj slučaj sa netačnim informacijama kao što su: da su mene primili u subotu, porodili u nedelju, da sam rodila dete od 3.600 gr, da mi je zabranjeno STRIKTNO pušenje, da mi je ispao čep i još kojekakve gluposti. Još u bolnici sam išla kod raznih doktora da demantujem te laži iz novina. Rekli su mi da se foliram da sam ja dala tu izjavu, da je stvorena komisija za moj slučaj, da će obdukcija pokazati šta se u stvari dogodilo, da idem slobodno kući i da se ponašam kao da se ništa nije desilo tj. da nastavim normalno da živim. Na otpusnoj listi mi je pisalo da dodjem za tri dana po rezultate briseva koje su meni uzeli pri porodjaju i da dodjem po Patohistološke rezultate za tri do četiri nedelje. Posle deset dana kad sam došla po rezultate briseva na šalter bolnice rekli su mi, posle pola sata traženja, da mojih rezultata nema i da idem u mikroibološku laboratoriju da ih tražim. Dobila sam neki PREPIS (na osnovu čega neznam) bez potpisa i pečata, na kojem je sa mnom sve u redu. Sredinom oktobra, posle mnogobrojnih poziva Patohistologije rekli su mi da je obdukcija gotova i da dodjem po izveštaj na kome piše da je beba umrla usled nedostatka kiseonika, da je pupčana vrpca bila obmotana od jednog ramena, preko vrata ka drugom ramenu, da se usled nedostatka kiseonika ukakila u plodovoj vodi i da je zbog toga krenuo početak infekcije. U međuvremenu sam se raspitivala ne sve moguće strane koja su moja prava... išla sam kod pravnika, jednog, drugog, trećeg... završila kod psihijatra, koji mi je prepisao jake sedative, antidepresive i druge lekove da bi koliko-toliko ublažio bol za izgubljenim detetom.... Kad sam otišla u Višegradsku da potražim moja dokumenta na uvid, na koja imama prava, kako su mi rekli pravnici, da bih videla ime doktorke koja me je primila i potpisala Ctg-dobila sam odgovor posle pola sata i više (traženja dokumenata po bolnici) DA MOJE DOKUMENTACIJE NEMA I DA MORAM DA PODNOSIM ZAHTEV!!!!!! za svoja dokumenta. Pravo odatle sam otišla u Ministarstvo zdravlja da se raspitam, šta i kao dalje... Rekli su mi da podnesem zahtev, za pokretanje istrage valjda, što sam i učinila sa sve gore navedenim i dokumentovani... Rok za odgovor je dva meseca !!!!!? JA SAMO ŽELIM DA ZNAM ŠTO MI SE DOKUMENTACIJA KRIJE, IZDAJU PAPIRI BEZ POTPISA I PEČATA, ZAŠTO DEŽURNI LEKAR KOJI ME JE PRIMIO I PUSTIO KUĆI I DALJE RADI I UGROŽAVA NEČIJU DECU... I ZATO MOLIM SVE ŽENE KOJE SU IMALE SLIČNU SITUACIJU DA SE JAVE I DA SVI ZAJEDNO POKUŠAMO DA SPREČIMO OVO ŠTO SE DEŠAVA. JA SA OVIM NE VRAĆAM IZGUBLJENO VEĆ ŽELIM DA PRAVDA POBEDI AKO JE UOPŠTE IMA!!!!!!!!!!!!!!!!!
|
PRIČE IZ PORODILIŠTA PETICIJA ANKETA O ZADOVOLJSTVU PORODILJA INFORMACIJE ZA INFORMACIJE ZA LEKARE I STUDENTE
MEDICINE PROVERA RADA INSTITUCIJA MEDIJI KAKO VI MOŽETE DA POMOGNETE?
|
|
sponzori i prijatelji
|
|
 |
|
