|
Građanska inicijativa |
|
|
KENGURICA 268
Porodila sam se 1977. godine i danas pamtim svaki detalj a sećanja su se sa strahom vratila kada se poradjala moja ćerka, 2007. godine. Ja sam se porodila u N.Sadu i očekivala sam da se za 30 godina nešto promenilo ,kao i da je porodjaj u BG, u Nar.fronta, nešto lepše od onog što sam ja doživela. Nažalost,kada sam prvi put ušla u N.front imala sam utisak da je vreme stalo, neprijatan miris širio se od samog ulaza u zgradu a posete su slobodno ulazile sa ulice pravac u sobe u kojima su ležale tek porodjene žene i njihove bebe.Bio je januar, vladao je grip, moju ćerku i druge dve porodilje i njihove bebe zatekla sam u sobi same, nemoćne i zbunjene.U sobi sa tri kreveta i tri novorodjenčeta uskoro je bila gomila rodbine, svi u odelu sa ulice, kašlju, kijaju, ljube bebe...Medicinskog osoblja nigde, wc koriste posetioci i pacijenti itd. Samo još da dodam zašto nisam zaboravila svoj porodjaj. Dakle beba je bila oko 4 kg. položaj ploda POPREČAN, porodjaj visokog rizika sa mogućim posledicama iščašenja kuka, oštećenja očiju bebe itd. Sve sam to saznala tako što sam "načuljila uši" za vreme brzih i grubih pregleda i medjusobnih lekarskih komentara medju kojima je bio i sledeći "da..to je...(pipajući dole)...ALI NEMA GLAVE", pipao je gornji deo mog stomaka! Meni se naravno niko nije obratio ni pogledao ostatak mog bića...Prvo neverica u ono što sam čula,zatim izbezumljenost i pomirenje sa činjenicom da ćemo tek da vidimo šta ću roditi...Ukratko, od 14 do 17.30 je trajalo izvlačenje moje bebe, prisutni dr,babice i studenti (osećala sam se kao čudo nevidjeno). Izvukli su je, donja polovina tela modra kao mastilo, gornja bela kao kreč, pokazali mi je i odneli. Mene iskasapljenu ostavili na stolu i SVI otišli NA KAFE PAUZU, Posle pola sata dolazi doktor da ušije ranu koja se ohladila, a odmah zatim me sestra naredbom diže sa kreveta i PEŠKE vodi na donji sprat, niz stepenice. Ležem u prljav krevet, o bebi ni glasa.Osam kreveta u sobi, u nekima po dve žene, svima donose bebe na podoj, meni NE, bez objašnjenja.Ležim iscrpljena i uplašena, drugog dana dolazi sestra i izdere se da odem kod pedijatra. Teturam sama kroz dugačak hodnik, dr nervozna što me čekala, kratko mi saopštava da je dete rodjeno sa "urodjenim" iščašenjem kuka, sutradan me izbacuju iz porodilišta. Kod kuće nemam NIKOGA ali zato imam visoku temperaturu i zagnojenu ranu. Babica se pojavila posle mesec dana, popila je kafu i pitala me šta imam "od škole". Imam završen Prirodno-matematički fakultet ali tada sam imala 24 godine i na fakultetu nismo učili kada se radi carski rez, šta je karlični porodjaj,kako se doji..kupa i neguje beba. Ima i nešto lepo; PREŽIVELE SMO, kukovi su bili zdravi. Ja sam godinama izbegavala seksualni odnos zbog neušivene epiziotomije, drugi porodjaj mi nije padao na pamet. Sećam se imena svih lekara i babica ali oni su nebitni, život ih je pobedio, nek su im na čast titule,sujete i pokloni. Zao mi je samo što je posle 30 g porodjaj moje ćerke podstakao ova sećanja. Dobro je što MAJKE više ne žele da dozvole ono što se dešava. Ova akcija mi daje nade da ću, kada se bude poradjala moja unuka, najzad zaboraviti ono što se meni desilo.
|
PRIČE IZ PORODILIŠTA PETICIJA ANKETA O ZADOVOLJSTVU PORODILJA INFORMACIJE ZA INFORMACIJE ZA LEKARE I STUDENTE
MEDICINE PROVERA RADA INSTITUCIJA MEDIJI KAKO VI MOŽETE DA POMOGNETE?
|
|
sponzori i prijatelji
|
|
 |
|
