|
Građanska inicijativa |
|
|
KENGURICA 270
Dakle,poslala sam svoj komentar,potpisala peticiju,a sad želim ukratko da ispričam priču. Imam 51 godinu i prvi put sam ostala trudna pre 30 godina.U osmom mesecu sam pala u kadi i posle tri dana završila u Betaniji,novosadskom porodilištu. Pregledala me Dr.,vodenjak je malo procurio,i rekla da me odvedu na ginekologiju da ležim,da se što više približimo terminu.Međutim,u toku noći počeli su bolovi.Ženica do mene,treći put trudna,kaže:"Ne moraš se nikome javljati,samo će te grditi,obuci se i šetaj kroz hodnik dok ti bolovi ne budu na 4-5 minuta pa idi na treći sprat,tamo su rađaone."Šetala sam celu noć,sestre su prolazile pored mene i ni jedna se nije prevarila da me bar upita šta ću ja tu usred noći.Ujutru su bolovi bili na 5 minuta i polako sam krenula stepeništem na treći sprat.Kad sam se napokon popela ugledala me m.sestra i zaderala se:"Šta ćeš ti ovde?"Ja u bolu jedva izgovorim:"Sestro,bolovi su mi na 5 minuta,mislim da ću da se porodim."A ona besno odbrusi:"Nema slobodnih kreveta,ostani u hodniku i nasloni se na sto i čekaj."Ja se povučem u hodnik,nalaktim se na sto i čujem telefon da zvoni.Malo posle,sestra iziđe i kaže:"Da li ste vi Vida?Uđite,molim vas,imamo krevet za vas."A šta se zapravo desilo - moj kum,koji je u to vreme bio na čelu pokrajinskog SUP-a,čuo je da sam u Betaniji,okrenuo 2-3 telefonska broja i ja sam imala krevet,dva doktora i dve babice pored sebe.Uzgred,to je spasilo život mom sinu čije srce je u toku porođaja prestalo da kuca!U istom momentu,u boksu pored mene,ženica koja se porađala polako je gubila snagu i bebica se udavila.To nikad,NIKAD neću zaboraviti!!!NIJE IMALA VEZU,A NI NOVAC!!!Dvanaest dana sam zbog bebe bila u Betaniji,izlazila u hodnik i iz ostave uzimala spavačice,uloške,vatu i gumene podloške za svih 8 žena u mojoj sobi i niko mi ništa nije smeo reći jer,bože moj,zvao je taj-i-taj. Drugi porođaj sam imala pre 24 godine.Tad je već moj suprug bio taj-i-taj,znao tog-i-tog,pa smo babicu svojim kolima povezli u porodilište u 22,30.Zamolila je mog supruga da ostane i sačeka je jer "daću joj dve injekcije,to mi dajemo našima da se brže otvore i lakše se porode..."Dr.me je samo pogledao,sve je babica obavila i ja sam u 1,20 rodila drugog sina. Treći put sam bila u Betaniji prateći moju snaju,čekajući moju unukicu da se rodi.Snaja je bila privatni pacijent tadašnjeg upravnika Betanije,a babica kuma moje prijateljice.U toku vođenja trudnoće,snaja se prilično naplaćala raznih pregleda,ali se isplatilo - imala je tretman kraljice,da bi neposredno posle porođaja bila prebačena na krevet,u čistoj spavačici (svojoj) i zajedno sa bebom liftom spuštena u prizemlje da je mi vidimo,i tek onda prebačena u sobu. Dakle,na veliku žalost svih nas ženskog roda i na veliku žalost nedužne dečice,u razmaku 30 godina baš ništa se nije promenilo - PARE ILI DOBRA VEZA,to je jedino što će nam obezbediti ljudski odnos u tom najsvetijem času za ženu,u času rađanja novog života.Zato navijam od sveg srca da ova vaša ideja urodi plodom i da se što više žena javi da zatalasamo to čuveno Ministarstvo zdravlja.Srdačan pozdrav.
|
PRIČE IZ PORODILIŠTA PETICIJA ANKETA O ZADOVOLJSTVU PORODILJA INFORMACIJE ZA INFORMACIJE ZA LEKARE I STUDENTE
MEDICINE PROVERA RADA INSTITUCIJA MEDIJI KAKO VI MOŽETE DA POMOGNETE?
|
|
sponzori i prijatelji
|
|
 |
|
