|
Građanska inicijativa |
|
|
KENGURICA 274
POROĐAJ PRVI 1984 NEMAČKA vreme trajanja 24.00h-02.30h pukao vodenjak NAČIN: NE VRIŠTIM Prvi porođaj...E, treba stići do porođaja te 1984 godine: Imam 21 godinu i planirano želim dete. Odlazim kod ginekologa i otvaram karton kod hvala Bogu zaboravila sam mu ime na Novom Beogradu primarijusa DR:MR ITD::: Prva tri meseca, za ostale, a za mene do devetog meseca, samo tako mlad i zdrav organizam može da preživi. Čekaj u redovima za analize od 6 ujutru, trpi dranje sestara kako nisi kraljica ako si trudna, a želudac drži negde u džepu ako možeš jer nemaš gde da povratiš, a kamoli odeš do toaleta jer su zaključani. (inače to i danas rade, naročito na mestima gde su gužve npr. Gde se radi ultrazvuk) Još sam imala nesreću da je taj moj DR:MR:ITD verovatno radio neku disertaciju, jer me je do mesec dana pre termina pregledao i slao na pregled krvi i mokraće (potpuno zdrava trudoća hvala Bogu) jednom pa i dva puta nedeljno. Kod njega na pregled, sačekam par sati sama u čekaonici jer drugih pacijenata čini mi se nije ni imao. (Daj Bože da se pišući setim kako se zove) A da, umalo da zaboravim radila sam do 40 dana pre termina Nikada me nije oslovio imenom ni konstatovao dok radi. Uletao je u ordinaciju vodeći razgovor sa sestrom obavljao svoje kao da ne postojim i za osam meseci nisam mu postavila ni jedno pitanje. Sa 21 godinom shvatila sam da to što sam tu i u tom stanju je nešto stvarno vredno gnušanja. Najzad mi otvori to po zakonu obavezno bolovanje i ja glavom bez obzira u 9.tom mesecu u voz pa Nemačka. Tamo platimo 2000 maraka doktor me pregleda jednom, zaključi da sam JAKO OTVORENA ( znači zato sam ja milela na posao držeći se za stomak poslednja dva meseca, pomislih) dade mi lekiće, a taj nesnisni svrab i plikovi po celom telu uz osmeh reče da su na nervoj bazi i za to mi dade lekiće i ja prvi put prespavah noć. Kada je došao taj dan odvedoše me u neku veoma veliku, veoma staru i lepu bolnicu. Dok sam skidala kaput jedno, skoro dete, uz osmeh mi pruži ruku (Znate li da u Nemačkoj u Robnoj kući recimo, kada prolazite pored svakog zaposlenog vam kažu "Dobar dan"), drži me za ruku osmehuje se, znam ja jezik ali nije mi potreban, meni neprijatno pa skrenem pogled, a ona boc! sakrivenom iglicom, uze mi kaput i krv iz prsta i ode. Da skratim, proveli su me kroz porođaj i dalje do kuće i dalje dok se nisam vratila kući, a da nisam bila svesna, dok mi se osmehuju i neprimetno usmere ka toaletu ili šta već, misleći da mi je potrebno, da rade jedan ozbiljan posao: BRINU SVI DO JEDNOG O MENI I DETETU, a da zaboravih da kažem: lekar kome smo platili tih 2000 maraka je došao na porođaj i na redovne kontrole u bolnici, ali je trenutna smena cela pomagala (za prvi porođaj znate koliko je teško) i niko nije tražio mito. Samo su se ljutili na mog lekara što tako mator i zastarelih metoda (DR. ŠMIDT sa 75 godina) je insistirao da me secnu malo i on lično me ušije. Babica koja je otprilike njegovih godina (FRAU KUNIGUNDE ga je odmah posle porođaja naglas i u oči napenalila da se danas tako na šije. (još i danas se sećam da je bila ljuta što mi je uradio neki krstasti šav. A šta ću ja izgleda baš ne umem da izaberem lekara), a mene je sve vreme mazila i hrabrila. Ali da ipak idemo redom: Ono dete mi pokaza na jedna vrata, uđem ja: wc, super. Malo posedim tu, da povratim hrabrost. Izađem ono dete me čeka u toj maloj sobici pogleda oko mene da li imam svoju garderobu i da li mogu sama da se svučem, pokazujem ja papirne spavaćice, veš i bruseve a ona mi doda papuče i odnese moje koferče spakovano po brošuri koju smo odmah dobili od lekara pri prvom pregledu. Brošura je jedna podeblja knjižica; vodič kroz sve što te čeka od momenta ulaska u bolnicu pa do detetove treće godine. Ima toga i kod nas, samo što u ovoj piše sve ono što će se zaista i dešavati i još nešto: Svi znaju sve iz te knjižice i ako ti nešto nije jasno odmah ti objasne, uz nezaobilazan osmeh.Oni su se lepo setili da decu koja su tek došla iz škole zaposle upravo na tim poslovima i ono što su učili primene upravo u tim momentima kada mlada majka prepuna strahova ulazi u bolnicu. Kada sam se presvukla dete dovuče krevet na točkove (Posteljina čista bela, sa jorganom uvučenim u čistu belu navlaku) Taj krevet i cela bolnica će mi uvek ostati u sećanju jer to nije bio krevet već pokretna bolnica, a cela zgrada je ustvari bila jedna pokretna traka. Pošto je bilo tačno ponoć legoh ja u taj krevet i dete me držeći moje papire odveze kroz bolnicu ovako: dovuče me do jednog šaltera koji se otvori dete preda papire sestri a sestra povuče ploču na kojoj ležim preko šaltera i hop eto me na drugom krevetu(točkovima) provezoše me preko desetak šaltera da ne ponavljam više uz osmehe i pozdrave šta su sve samnom uradili nisam ni bila svesna jer su se svi ponašali i ušuškavali me kao da zaista idem na spavanje. I Ubediše me: velika soba, moje koferče je tu, babica obavi još po nešto ugasi svetlo i reče laku noć. Uđe još par puta sa "Samo ti spavaj". ja hoću u wc,"Ne ne ,samo se ti okreni sve ću ja da sredim (Zamislite tamo nema klistiranja babica vas opere a onaj krevet ide ovako: Babica te zamoli da se povučeš višlje 10-tak cm otkači pola keveta i prikači drugi koji je već spremljen čist sa posteljinom. Ma ne prođe dugo počeše kontrakcije babica mi sve objasni i tačno u pola tri ja se porodila. Ne znam ja šta se dešava sve lepo ide ne boli mnogo, ona je tu radi nešto okolo, kad u zadnjem momentu ona odluči da mi otkrije tajnu: Skloni neki paravan pored mene, a ono sremni instrumenti dok ja počinjem da se plašim ulazi dežurni doktor, ode opet pola kreveta i privukoše neki drugi deo na kome upališe svetla, babica poziva mog doktora i moju majku da uđu (tata se plašio). PA JA SAM U SALI ZA POROĐAJ?!!!! i za 10tak minuta babica odnosi moje dete do lavaboa krijući šta radi, okupa je, obuče u štramplice iz mog koferčeta podiže je, izvadi češljić iz džepa, očešlja je i donese mi jeu naručje. i SVI SU TO PRATILI POGLEDOM I ČESTITALI MI. Zamislite svako vam posle prvo čestita na prinovi bez obzira iz kog razloga ulazi u sobu. Babica me opet sredi na onom čudu od kreveta objasni da ću ovde spavati i da ću sutra otići u svoju dvokrevetnu sobu. Žedna sam, ona mi obećava da neće zaboraviti , ali da još ne smem do tad i tad. Sutra dan odvoze me u zajedničku sobu na dva sata, opet jedno dete, mi donosi veliku čašu toplog čaja sa limunom . Smeštiše me u "hotelsku" sobu sa još jednim čudom od stočića da i nepokretan možeš da ga koristiš i brdom poklona na njemu. U garderobnom ormanu (dvokrilnom ima ih dva) moje koferče. Dolaze mi moji dragi u restorančiću koji izlazi na baštu možemo da popijemo KAFU!!!!! Ali pošto ja još ne mogu da sedim donose mi u sobu. Majci pored mene sestra donosi poklone i ručak. Ona je želela pivo!???? DONELA JOJ JE!!????? Ma ludi nemci. Dođe sestra da mi pokaže kako se presvlači dete, kako se kupa sve ja to uradim pred njom, dođoše neke sestre pregledaše mi grudi objasniše sve, a pred odlazak moramo prvo da pokažemo sada drugo koferče u kojoj su stvari, hrana i pelene za bebu za mesec dana i sve po spisku, inače ne može beba kući. Dalje sve redom konntrola bebe itd itd.......samo još ovo: pedijatri ne nose bele mantile i imaju igraonicu umesto ordinacije Ps moja mama je imala ideju da sve to nije bilo dovoljno, pa potražila neke "NAŠE ŽENE" što rade na klinici da mi se nađu. Prevarih se ja pa ne pozvah sestru nego "NAŠU ŽENU", eto priznajem mama je i podmitila sa 20 maraka da me odvede do wc-a. Šta da kažem izgleda da joj je bilo malo 20, cimala me i gurala ko neposlušno dete kad maltretiramo.
13 MESECI KASNIJE POROĐAJ DRUGI 1985 BEOGRAD STARA GRADSKA BOLNICA: UŽAS PRVI NAČIN: NE VRIŠTIM Vreme trajanja 13.30h-16.30h pukao vodenjak Pošto sam neplanirano u drugoj trudnoći ne pada mi na pamet da se pojavim kod mog čuvenog DR:MR; još mu se ne sećam imena Na Novom Beogradu, pošaljem muža da prebaci karton kod nekog drugog , ne daju. Ne odem ja ni jenom kod lekara. Izračunam kada je dan kada mu po zakonu pošaljem muža da mi otvori porodiljsko bolovanje. On otvori. Ja se porodim pošaljem muža po doznake on mu da. Posle godinu dana rešim ja da ipak isteram da mi daju karton jer hoću da odem kod ginekologa na pregled. Dođem na šalter i kažem da hoću da prebacim karton jer ne živim više tu što je i tačno. Kako je "ONA" ukapirala ko sam u opet praznoj čekaonici, pustila me da čekam dva sata, a onda ušla u ordinaciju i tu me sačekala pozivajući me. Čim sam ušla gurnu mi karton i kaže potpiši. Ja mislim dobro je daće mi karton, a ona ga dade doktoru. On pita zašto sam došla ja gledam u nju i ponovim, a ona se isceri na mene i kaže: "E pa upravo si potpisala da je ovo tvoj doktor i sad ne možeš da uzmeš karton". Ja na vrata a doktor mi se prvi put obrati, čak i pristojno, iscedi o tome kada sam i kako se to ponovo porodila je li dete dobro,upisa u karton i OTPUSTI ME. Bilo leto, subota ma kakva veza. Nazovi veza me jednom pregledala, a imala dobar sistem: Njena ordinacija ima dva ulaza. Jedan iz kasarne sa porodiljama u koju ih sve poslažu na poljske vojničke krevete da sede pa ih babica pregleda onom trubom po stomaku. Tu trubu sam videla još jednom u nekom filmu iz mračnog srednjeg veka. Na druga vrata ulaze "Normalne pacijentkinje. A sistem ulaženja je ko izgubi živce od čekanja i otvori vrata da se posvađa, njega će verovatno sledećeg pustiti. E nisam ja od tih, ja sam fino poslušno dete (E koliko me to košta u životu). Bila sam pretposlednja negde po podne (dolazak 6 ujutru naravno). Nisam ni pokušavala da tražim vezu. Odem lepo i "minut do dvanaest", al ipak stigoše da me klistiraju i oderu (ali je bila fina sestra) I u salu GOLA!!!!????Baš u vreme smene a doktorka SAŠA sa noktima veoma lepim i veoma dugim čini mi se veštačkim, jer nikada više nigde nisam videla tako dugačke nokte( iznervirana što se baš fino doterala u miniću i ni kafu nije popila ) posle dva sata poče da buši vodenjak koji je još jutros u pola 7 pukao, a sada je 14.00h i poče da se dere na mene šta ja to pričam. Ja glupača zamolila danapravi pauzu sa bušenjem dok ne prođe kontrakcija.(Opet jedna glupost ludih nemaca da ne pregledaju dok traju kontrakcije)Ma bušila bušila i odustala. Posla je babica moj anđeo čuvar da pije kafu. Pregleda me i reče "tu je odmah zovi" i ode da joj zakuva kafu, ali čim se uhvati za kvaku dotrča nazad i poče. Ja u "Nemačku pozu" a ona me gleda bledo i zamalo da se iznervira pa porađala si se znaš valjda kako ide. Ja bi da joj objasnim nešto al dođe doktorka i poče da rovari i potraja to, ali ništa. U zadnjem momentu i babica se uplaši i nekako preuze stvar u svoje ruke i porodi me očas posla uz punu moju saradnju-tako me nemci naučili, a ova druga svoje spremno skrsti. Sačekala je samo da skloni dete iza paravana (sećate se onog koji u nemačkoj krije instrumente) i prođoše duge sekunde tišine- dečiji plač se nije čuo kao da to paravan može da sakrije i taman kada sam spremna da po prvi put zaurlam od straha šta je sa mojim detetom čujem šamaranje (Opet je babica reagovala)i najzad plač izneše ga ona golog krvavog i modrog odmah ne sećam se ni da li su mi ga prineli jer sam bila užasnuta prizorom i mogućnošću da je za dlaku sve moglo da bude drugačije. Strašno sam krvarila staviše mi led na stomak i posle dođoše dve čistačice (one su nam bile i majke i doktori tamo)sa dve motke i dva vojnička ćebeta koji ne služe za pokrivanje: Ovo će biti teško opisati. Staviše te motke na patos, umotaše jednim ćebetom jednu stranu motki, a drugim isto tako povezaše drugi kraj motki. To je ličilo na nosila koja nemaju osim za ruke i nigde ništa ispod ostatka tela. Onda su me pitale jel mogu da ustanem. Skočih ja u mislima naravno jer sam odmah zbog gubitka krvi krenula da padam u nesvest. Žene podigoše one motke jedna jedan kraj druga drugi i molećivo gledaju kako da ostalo uradim sama. Skupim ja snage i pitam šta treba da radim. Sada zamislite ovcu zavezanih nogu koja visi na motki, tako nekako su mi objasnili da stanem između tih motki, rukama se oslonim na stranu gde je ćebe, a noge prebacim da mi ispod kolena bude drugo ćebe. Onako gola i krvava kao obešenu ovcu nosile su me dugačim hodnikom do sobei kreveta na kome će predhodnica kojoj je bolje sedeti dok se ne oslobodi neki drugi od 25 kreveta. Da sam znala šta me čeka na sve načine bih izbegla to ponižavajuće nošenje. Puzala bih sama samo da su mi dopustili. Neznam da li je bio veći moj jad ili tih žena koje su me cimale. Jednoj od njih sam beskrajno zahvalna što mi je dozvolila da kada sam prvi put otišla u wc i ona gromada zgrušane krvi izletela na pločice nije vikala, nego me pustila i da se operem u tek opranom kupatilu. Nisam stigla do sobe, onesvestila sam se u hodniku. Opet je naravno dotrčala babica, a ja sam dolazeći svesti smo mahnula ka Sali da se vrati jer je neki porođaj bio u toku, jer ne bih sebi oprostila da zbog mene neko bude prepušten da ga porađa "Doktorka" . Sve dalje je bilo samo u svrhu ćutati i što pre izaći. Kada su mi doneli dete uvijeno kompletno u pelene nisam mogla da verujem da još vezuju deci ruke.O tome da su vrištali na mene što nisam presvukla dete jer to ne umem (osim pampersa). Što mi niko nije objasnio čemu služi plastična čaša na ormariću, saznala sam tek kada su se izvikale na sve nas da nemaju čime da hrane decu jer se nismo dovoljno izmuzle. Srećom "Doktorka" me je samo još jednom pregledala i opet izgubila živce jer sam isuviše prestravljeno pogledala u njene nokte dok mi je prilazila u njenom čuvenom miniću. Treći dan sam sanjala samo kada ću nešto dobiti da jedem, dobila sam neki razvodnjeni griz i četvrti otišla kući. Za ta četiri dana doživela sam par "Velikih vizita sa studentima". Sada zamislite Hitlera da je predvodi i to bi bilo. Ovo ne kažem tek tako. Jednom sam pročitala kako su žene prostitutke u koncetracionim logorima dočekivale svije mušterije. Kada je sestra uletela vrišteći da sklonimo sve sa ormarića, i postavimo se u pozu, to izgleda ovako: Gornji deo kreveta koji je krvav prekrije parčetom čaršava, a donji deo dobro zavuče sa sve ćebetom ispod dušeka. Kada su sve nameštene i u POZI ulaze oni. ON drži predavanja studentima i muštra ih da je Bogu plakati, a onda nas. Na jednu potpuno "Pocepanu" se izviče da treba da je bude sramota što ne može da zadrži mokraću, da nije žensko i da smrdi. Posle joj staviše i kateter. Nikada neću saznati šta je sestra videla kada je otkrila moj uložak, jer se tako prestravljeno trgla i brzo ga vratila i tako redom. Kada sam došla kući sa detetom bila sam uporna da dojim, neuspešno. Bradavice su bile skoro otkinute ali sam bila uporna. Posle 20 dana kada je došla patronažna sestra da pregleda dete imao je 1kg manje od rođenja. Sada znam ali onda nisam znala šta to znači i zahvaljujući DR Petroviću pedijatru u Domu zdravlja u Krivolačkoj dete je spašeno.
POROĐAJ TREĆI, 2004 Beograd Bolnica Narodni front 09.30h-10.30h PUKAO VODENJAK E sada sve znam, pa prošlo je 19 godina sada imam 42 godine. Ne može biti strašnije nego što je bilo. Ne padam na fore apartmana i podmićivanja strašno sam hrabra, a u stvari koliko ne dam mnogo više nemam. Uzdam se u Boga i samo da mi lekari ne zatrebaju samo da izađem odatle što pre. E koliko god sve znam iznenadi me prvo doktorka: Doćićeš da se porodiš tad i tad,. To vam je sve poznato, a sada i ja znam da se više ne porađa prirodno. Srećom požurismo mi malo.Kad ono tamo: hala sa paravanima i hiljadu krika oko tebe i pored tebe, a lekari šta će to im je posao šetkaju okolo pogledaju malo ovde malo onde pa i 4 u isto vreme postignu ma rutina. Dobro ono sve po redu blejanje na hodniku bla bla ma dobro brzo ćemo kući. Ali eto zabole mene glava strašno strašno pa probala da saznam smem li da uzmem neki lek. Teško da ti kaže neko, a nije tvoj doktor. Ma ja puna sebe ništa mi ne fali , a i nemam doktora da me maltretira i taj "Službeni" nije imao volje da me riba što nisam na viziti, Ipak se stvari menjaju. Čisto iz radoznalosti svačijeg doktora koji je došao ljubazno uz sve priče znam ja da ovo ono, ali da li biste mi rekli boli me glava...neki me ljubazno upute na mog lekara, neki se uvrede i naprave gluvi, neki se sammo prave gluvi, ali navlila ja koji to doktor moj može da mi kaže i kako da ga nađem, ma popila ja brufene i bensedine odavno i sad eto samo malo radoznalosti. Pojavio se treći dan neko mu je ipak rekao da mnogo pričam i dade mi preko sestre jedan aspirin. Što se bebe tiče pitala ja par stvari telefonom naravno savetovalište za bebe. Žene su bile stvarno divne, ali kada su sve mame imale neko pitanje za svoju bebu jedna nas pita:Molim Vas pa odakle vi zovete? Iz porodilišta. Bilo je i tu jedno divno dete koje je punu smenu radilo, ali samo ona, na žalost njeno ime sam zaboravila bila je samo dve noći.
|
PRIČE IZ PORODILIŠTA PETICIJA ANKETA O ZADOVOLJSTVU PORODILJA INFORMACIJE ZA INFORMACIJE ZA LEKARE I STUDENTE
MEDICINE PROVERA RADA INSTITUCIJA MEDIJI KAKO VI MOŽETE DA POMOGNETE?
|
|
sponzori i prijatelji
|
|
 |
|
