|
KENGURICA 281
Koje godine ste se
porodili?
- 1984. prvi put, sin, 4,5kg, 57 cm visina, 37 cm obim glave. Ja, 21,5
godina.
- 1985. drugi put, ćerka, 3,45 kg, 55cm visina, 55 obim glave. Ja, 23
godine.
U kom gradu i porodilištu?
- Beograd, porodilište u Ulici Narodni front.
Da li ste u porodilištu
doživeli bilo kakve neprijatnosti? Kakve? Da li vas je neko vređao i
ponižavao? Kako?
- Oba puta sam imala održavane trudnoće uz serklaž. Drugi put sam znala
šta to znači i kako izgleda, pa nisam bila u panici. Prvi put – jesam.
- Lekara smo poznavali i privatno, tako da nije bilo nikakvih problema oko
teorije – sve što me je zanimalo ja sam pitala i dobila odgovor. Praksa me
je šokirala – većinom neljubazne sestre, prljavština, sobe sa 11 kreveta….
- Zbog serklaža nisam smela da idem na pripreme za porođaj, tako da je
jedino što sam znala to da treba da dišem ko pas na vrućini za vreme napona.
Naravno da posle skidanja serklaža se nije desilo ništa – skinut je dve
nedelje pre termina. Termin je prošao i došao je vikend pred Prvi maj, što
će reći, da kada sam dobila neobična probadanja u toku pre podneva, od mog
lekara, ni traga, ni glasa. U to doba nije bilo mobilnih telefona. I naši
kumovi, lekari, su bili van Beograda. Uveče se, na sreću javila prijateljica
da pita kako sam, i kada sam joj opisala da ja od pre podne imam boliće na 5
do sedam minuta,i da mi se pojavila sukrvica, ona je pozvala svog
ginekologa-kućnog prijatelja da ga konsultuje, i naravno mene onda
obavestila da je moj porođaj počeo. Panično dozivanje mog lekara i
ostavljanja poruka njegovoj familiji nije urodilo plodom. Na porođaj sam
krenula kao guska u maglu….
- PRVO što su mi rekli kada sam stigla u porodilište – i to sestre, ne
dežurni lekar, je da je beba VELIKA . I to je bilo sve! Niko nije hteo da mi
objasni šta to znači! Bez obzira što sam rekla da celoga dana imam dijareju
koja staje jer nemam očito više šta da izbacim, uredno sam dobila klistir.
Brijanje je priča za sebe! (Predpostavljam da su oduvek žene pred porođaj
jako vodile račuba o depilaciji, odnosno o nemanju dlaka, ali, moj
kriterijum nije bio dovoljan sestri koja me je iskasapila – danima posle
porođaja sam imala i osip na mestu brijanja. Pred drugi porođaj sam mudro
ponela svoj brijač, ali tada niko nije mislio da treba da me potpuno
izbrije!)
- I dan danas se osećam kao ovca na striženju. Ali, danas bih napravila
skandal da mi neko priđe sa takvom idejom!
- Jedina sreća te noći je bio divan lekar koji je bio dežuran i koji je
shvatio da ispred sebe ima osobu koja će sve da uradi kako bi sve bilo što
pre gotovo!
- I nije bila gužva! (Te noči smo se porodile samo nas tri! Naravno da su
obe stigle posle mene u boksove, i da su se obe porodile pre!) Probijen je
vodenjak, a ja sam tek tada spoznala šta znači bol! Obilazili su me
periodično, i kad su shvatili da je beba velika i da neće baš da ide,
dozvolili su mi da ustanem sa kreveta, ne bi li sila zemljine teže učinila
svoje! Učinila je, tako da sam se ja posle 5 sati porodila.
- Drugi put je porođaj bio uz indukciju jer sam prenela nedelju dana. Lekar
je probio vodenjak, a ja sam znajući za foru sa stajanjem ustala sa kreveta,
ne bih li i ovaj put ubrzala. Onda je naišla spremaljka i krenula da viče na
mene što sam ustala jer se ona plodova voda i dalje cedi, što će reći da ona
mora sada to da briska! Da sam bila u poziciji, svašta bih joj rekla, samo
se sećam osećaja nemoći jer vas “riba” neki skot!
Kako su vas oslovljavali u
porodilištu? Imenom i prezimenom, ili nekim nadimcima? Kojim?
- Bila sam broj, “majka broj”, prezime.
Da li je bilo problema sa
smeštajem ili opremom? Kakvih?
- U to doba nije bilo apartmana. Sobe su bile od dvokrevetnih do
jedanaestokrevetnih. Kasnije sam shvatila da je dobro što nisam imala svoju
spavaćicu, jer nijedna nije dovoljno otvorena za dojenje. Problem je bio
kako doći do čiste spavaćice, jer se nekako uvek ufleka, a sestra koja
presvlači krevete je jako ljuta što se ne vodi računa o krvarenju! Uložak
bez gaćica može i bolje da se drži između nogu, a ne da se fleka toliko! Da
li smo takve i kod svoje kuće!?
- Naravno da je bio neviđen problem šta uneti sa sobom – nije bio dozvoljen
civilizovani putni Samsonite neseser, već su stvari, na prijemu, presute u
platneni džak iz koga je posle lako sve rasporediti po natkasni po kojoj
mile bube.
Kada ste, nakon porođaja,
prvi put videli svoje dete? Koliko ste ga često viđali? Da li ste mogli da
ga vidite kad god želite?
- Oboje sam videla odmah po rođenju okrenute naopako kako plaču! Sledeće
viđanje je bilo posle tri dana kada su ih donosili na samo jedan podoj, a od
četvrtog dana smo ih dobijali više puta. U bolnici se tada ostajalo najmanje
6 dana, tako da sam imala strah da ne dobijem temperaturu (u tom slučaju ne
idem kući), samo iz straha od produženog ostajanja!
Kada ste, nakon porođaja,
prvi put podojili svoje dete? Da li je bilo problema s dojenjem? Kakvih?
- Napomenuh već da smo bebe dobijali tek trećeg dana. U mom slučaju to
ništa nije vredelo jer sam dobila takav mastitis, da su me se sestre setile
posle 18 meseci kada sam došla drugi put, i opet dobila mastitis!
- Ja sam toliko vrištala pri izmuzanju, da je cela bolnica bila u zbunu
odakle vrištanje sa odeljenja. Iskrivila sam šipke na krevetu, a 10 mučenica
iz moje sobe je stoički i ležećki podnosilo moje vriske! Sestre koje su me
izmuzale su se smenjivale na po pet minuta, i ništa! Dok stigne do vrata od
sobe, kao da ništa nije radila! Bio je Prvi maj i nigde lekara!
- Kada sam i posle drugog porođaja shvatila da me čeka ista golgota, tražila
sam injekciju za prekid mleka, na šta me je neonatolog najcrnje nagrdila!
- Da rezimiram, sina sam nekako dojila 14 dana , kada ga je kuma odvela kod
prijatelja neonatologa da proveri zašto je beba promukla (tek nam je posle
rekla da je to jedan od znakova retardacije). Rođen je sa 4500 g. Iz bolnice
je izašao sa 4430g a posle nedelju dana kod kuće, imao je 4050g . Evidentno
nije imao dovoljno mleka pa se drao i odrao grlo! Odmah smo uveli Humanu, i
nije bio ni bolesniji ni zdraviji od druge dece!
- Ćerku nisam dojila. Mleko je stalo čim sam izašla iz bolnice! I ona je
ispala sasvim OK.
Da li ste ikada posumnjali
u stručnost lekara i lekarskog osoblja? Kada i zašto?
- U stručnost nisam sumnjala nikada. Vrlo sam svesna da su neki
stručniji, neki manje, ali sam uvek verovala da mi neće zapasti početnik.
Nuđeni su mi Prof Dr ……, ali sam više verovala nekome ko to stalno radi u
praksi, a ne samo na papiru!
Da li ste ikada posumnjali
u opravdanost nekih protokola i pravila u porodilištu? Kojih? Zašto? Kako
biste ih vi promenili?
- Snaja mi se porodila pre 5 meseci, treći put u porodilištu u Ulici
Nar. Front, i vidim da se koješta promenilo. Doduše, bila je u apartmanu, i
mislim da je tu priča apsolutno normalna. Doduše, bez obzira na vrućinu,
centralna klima nije radila. Bebu je mogla da vidi kad i koliko hoće, što će
reći da ko god je došao, a mogao je da dođe svako(osim one sitne dece), bebu
je mogao da vidi. Posle prvog porođaja (karličnog), imala je Baby Friendly
varijantu koja nimalo baš ne pomaže tek porođenim prvorotkama –sestara nema
na vidiku nikada.Doduše, i to joj je bilo pre sedam godina, možda su se
popravili!
- Ono što mislim da je najvažnije, SVE ŠTO IMA VEZE SA TRUDNOĆOM I POROĐAJEM
BIH STAVILA NA TERET DRŽAVE! SVE bi trebalo da je besplatno! Svaki lekar bi
imao obavezu da buduću majku uputi u sve opcije, a da njen izbor bude
besplatan! (Ionako mi to, kao poreski obveznici plaćamo!)
Da li ste nekoga morali
potplatiti? Ako jeste, koga (zanimanje, ne ime)? Za šta? Koliko?
- I u to vreme je bilo plavih koverti, ali mi to nikada nismo uradili.
- Kako je lekar koji je vodio moju prvu trudnoću, nedugo nakon mog prvog
porođaja otišao iz zemlje, lekar koji me je porodio, vodio je moju drugu,
opet rizičnu trudnoću. (Između sam imala i jedan spontani). Postali smo
kućni prijatelji i on je posle porađao moje prijateljice, koje su bile
podjednako zadovoljne.
Imate li bilo kakvih drugih
zapažanja ili komentara koji gornjim pitanjima nisu obuhvaćeni, a smatrate
ih važnim?
- Kao i u školstvu, i ovde ima zalutalih i pogrešnih ljudi! Jasno je da
svako ima pravo na “žut minut”, ali NE u porodilištima! Tada smo svi
podjednako ranjivi! Diploma, društveni status i poreklo se brišu na
porođaju!
- Mrzim da me ubeđuju da ne treba ništa da se donese pacijentu.(Ne mislim na
hranu). Ako je potrebno da se donese konac, gaza, ma bilo šta, kažite. Neka
bolničke rezerve budu za one koji ne mogu da plate.
- Ako postoje žalbe pacijenata na osoblje, neka se pravilnikom reguliše da
posle dve žalbe se dobija prvo oduzimanje plate od 90%, a ako se pojavi još
jedna žalba, dobija se otkaz! Ovako , svi imaju utisak da im niko ništa ne
može!
- Svesna sam takođe da rutina ubija uzbuđenje, ali mora da postoji svest kod
ne lekarskog osoblja da je porodiljama, to, itekako uzbudljivo i svaki put
novo i drugačije, te stoga moraju, makar da fingiraju zadovoljstvo!
Daće Bog da jednoga dana
postanem baka, ali se već nekako ježim pri pomisli kroz šta treba da mi
prođu ćerka i snaja. Možda se nešto promeni na bolje!
◄
PRETHODNA PRIČA ■ SPISAK PRIČA ■
SLEDEĆA PRIČA►
|
PRIČE IZ PORODILIŠTA
Srbija
Dijaspora
Pošaljite svoju priču
_________________
PETICIJA
MINISTRU ZDRAVLJA
Pročitajte i potpišite peticiju
___________________
ANKETA O ZADOVOLJSTVU PORODILJA
Popunite anketu
Rezultati ankete
___________________
INFORMACIJE ZA
TRUDNICE I PORODILJE
O porodilištima
O protokolima
O pravima pacijenata
O proceduri žalbe
S.O.S. telefon
___________________
INFORMACIJE ZA LEKARE I STUDENTE
MEDICINE
Inostrani protokoli
Istraživanja
___________________
PROVERA RADA INSTITUCIJA
Beli telefon
Zaštitnik pacijentovih prava
Komisija za stručni nadzor
___________________
MEDIJI
Saopštenja za javnost
Press clipping
Video materijal
Audio materijal
___________________
KAKO VI MOŽETE DA POMOGNETE?
Pošaljite priču
Potpišite peticiju
Popunite anketu
Prijavite se za volontiranje
Donirajte novac
___________________
|
