|
Građanska inicijativa |
|
|
KENGUR 287
Ne računajući sopstveno rođenje, do sada sam imao četiri susreta s beogradskim porodilištima i želim da podelim s vama svoja zapažanja. Mislim da su glavni krivac za sve što ste opisali u većini priča one nesrećne devedesete, u kojima je došlo do opšte erozije svega u društvu. Ta erozija je zahvatila i srpska porodilišta i bojim se da će biti potrebno mnogo strpljenja i energije da se ostvari cilj ove akcije. Porođaj prvi: 1988, KBC "Dragiša Mišović". Moja bivša supruga (u daljem tekstu ću je zvati MBS) i ja venčali smo se veoma mladi, s 22 godine, i želeli smo da što pre imamo decu. Pošto nam priroda s početka nije bila naklonjena, odlučili smo da potražimo pomoć i neko od prijatelja nam je preporučio doktorku Papić u KBC "Dragiša Mišović", koja je u to vreme bila vodeći stručnjak za lečenje steriliteta. Ubrzo pošto smo otklonili "sumnju" s mene (to se, kao što verovatno znate, lakše utvrđuje), ustanovljeno je da se radi samo o manjem hormonskom disbalansu kod MBS, pristupili smo odgovarajućoj terapiji i početkom 1988. godine ona je bila trudna. Celokupnu trudnoću pratio je njen ginekolog u domu zdravlja, par puta išli smo na UZ u "Mišović" i naša prirodna odluka bila je da i porođaj poverimo upravo "Mišoviću". Na savet doktorke Papić, otišli smo u porodište tačno na očekivani datum, iako još nije bilo ni znaka početku porođaja. MBS je, iako zaista nismo imali nikakvu vezu, uredno primljena i narednih pet dana provela na odeljenju patologije trudnoće, čekajući da porođaj počne. Kako se to nije desilo, šestog dana su se odlučili na indukciju, porođaj je započeo oko deset sati ujutro i u 14:40 imali smo srećno rođenu ćerku. Prema rečima MBS, sve je teklo u savršenom redu: urađene su već više puta pominjane pripreme, porođaj je bio normalan, rutinski je urađena epiziotomija, nije bilo nikakvog problema, tretirali su je s normalnom merom poštovanja i bili ljubazni i posvećeni poslu - ukratko, nije imala nijednu primedbu ni na stručnost ni na ponašanje osoblja. Što se uslova u porodilištu tiče, ono je tada bilo sasvim novo i perfektno uredno i čisto - nazivala ga je "Klinikom Švarcvald" (stariji se verovatno sećaju serije pod tim imenom koja je u to vreme prikazivana na televiziji). U porodilište, uključujući i odeljenje patologije, nije mogla da uđe ni muva. Kad se MBS porodila, nije mogao da je obiđe čak ni poznanik - lekar koji je radio na drugom odeljenju u "Mišoviću". MBS i ja smo se prvih pet dana viđali i razgovarali preko prozora (prvi sprat), a posle porođaja samo kroz zaključana staklena vrata odeljenja - tada mi je prvi put pokazala i našu ćerku. Iako bih, razume se, više voleo da sam bio u mogućnosti da prisustvujem porođaju i da budem sa MBS i svojom tek rođenom ćerkom, smatram da je sasvim opravdano da u porodilište ne može da uđe ko i kako poželi - možda su tada tamo i bili prestrogi, ali verujem da je pristup tipa "nije morao ni da opere ruke pre nego što je ušao u salu za porođaje" nedopustiv. U ono vreme su u "Mišoviću" zaista vodili računa o porodiljama i bebama i o njihovom zdravlju i higijeni. Primera radi, kako mi je ispričala MBS, u noći posle njenog porođaja jedna porodilja u njenoj sobi je nekontrolisano obavila veliku nuždu i za trenutak se pojavila ekipa koja je na licu mesta okupala i presvukla tu namučenu ženu i dovela sobu u savršen red. Bilo bi sjajno da je tako i danas. Na otpustu su prvo čekali da dođem po MBS i dete, pa su tek onda obavili proceduru otpuštanja i doveli prvo MBS pa ćerku. Razume se da nismo ni za šta morali nikoga da podmitimo. Počastili smo doktora-akušera flašom viskija, babice i jednu sestru bombonjerom, i svi su se ljubazno zahvalili. Trudnoća druga: 1996, GAK "Narodni front". U nekoj fazi trudnoće otkrivena je placenta previa, pa je ginekolog uputio MBS na ispitivanje u "Front". Ostala je tamo sedam dana. Iako nije imala nijednu primedbu na stručnost i ponašanje osoblja, jedva je čekala da izađe - što zbog gužve i tesnih soba, što zbog beskonačnog prepričavanja dramatičnih priča od strane drugih žena u sobi, što zbog loše hrane i ukupno depresivne atmosfere u u "Frontu". Porođaj drugi: 1996, KBC "Dragiša Mišović". Placenta se na vreme povukla na svoje mesto, došao je očekivani datum i, iako ni ovaj put porođaj još nije bio počeo, sledili smo prethodno iskustvo, te smo tog jutra mirno seli na trolejbus i odvezli se u "Mišović". Ovoga puta morali smo da ponesemo od kuće štošta medicinskog materijala. Dok sam čekao na šalteru da predam MBS-ina dokumenta da bi bila primljena u porodilište, njoj je pukao vodenjak. Istog popodneva u 17:00 rodila se naša druga ćerka. Porodilište sada više nije bilo onako sjajno kao osam godina ranije. MBS je želela da se porodi s epiduralnom anestezijom, ali je dok je anesteziološka ekipa došla iz zgrade prekoputa porođaj već bio gotov. Na sreću, bio je normalan i, kako kaže MBS, lakši nego prvi. Ni režim više nije bio onako strog, pa smo MBS i ja uspeli i da se (dan posle porođaja) vidimo na odmorištu između spratova. Ćerku sam ipak video samo spolja, kroz zatvoren prozor. Kada sam u rečeno vreme došao po njih da ih vodim kući, MBS je već par sati sedela u holu (obučena i sa otpusnicom). Pokušali su da nam "nabace" svog fotografa da slika bebu. Ipak, i tada je, kako mi je pričala MBS, osoblje bilo skroz normalno i uljudno i obavljalo svoj posao kako treba. Jedino je ukupan nivo higijene i ishrane bio znatno ispod onoga iz 1988. godine. Ali, ni 1996. nismo morali ništa nikome da platimo - niti je neko tražio, niti smo nudili. Počastili smo doktora i par babica i sestara, isto kao i prvi put. Posete porodilištu: 2007, GAK "Narodni front". Kompanija u kojoj sam radio i jedan časopis koji se bavi pitanjem mama i beba zajednički su organizovali akciju, u kojoj smo u jednom periodu davali poklone ženama koje rode treće (ili četvrto itd.) dete. Ideja je, naravno, bila ista kao i ideja ove akcije: borba protiv bele kuge. Mesec dana smo tako posećivali "Front" i na licu mesta davali poklone ženama koje su se porodile dan ili dva ranije. Na moje iznenađenje, umesto da to radimo prilikom otpuštanja iz porodilišta, koleginicu novinarku i mene svaki put su puštali direktno u sobe s porodiljama i bebama bez ikakve higijenske pripreme - jedino su nam dali neke kobajagi mantile da obučemo preko svoje odeće. Nisu nas pitali ni da li smo oprali ruke. Svoje mišljenje o tome napisao sam ranije u ovom tekstu. O tome kako izgledaju sobe i ceo prostor u "Frontu" i o tome kako se ponaša osoblje ne treba da pišem - o tome je ovde dovoljno rečeno. Iskreno, ne znam kome bih smeo da poverim svoju sadašnju suprugu i rođenje svog sledećeg deteta. Nadam se da ću bar moći da učestvujem, za razliku od prethodna dva puta.
|
PRIČE IZ PORODILIŠTA PETICIJA ANKETA O ZADOVOLJSTVU PORODILJA INFORMACIJE ZA INFORMACIJE ZA LEKARE I STUDENTE
MEDICINE PROVERA RADA INSTITUCIJA MEDIJI KAKO VI MOŽETE DA POMOGNETE?
|
|
sponzori i prijatelji
|
|
 |
|
