|
Građanska inicijativa |
|
|
KENGUR 291
Koje godine ste se
porodili? U kom gradu i porodilištu? Problemi sa prvom trudnocom krenuli su u poslednjim mesecima, vecim delom mojom krivicom, a malo i genetikom. Naime mnogo sam se ugojila i pritisak mi je bio jako visok. Pocele su da se pojavljuju jake glavobolje. Prvi put kad sam se obratila hitnoj zbog jako visokog pritiska i glavobolje rekli su mi da uzmem beli luk i da cu verovatno da se porodim za koji sat, a ako hocu mogu oni da mi budu kumovi ???? I naravno sve sa recenicom majka ne brinite to je normalno uskoro ce beba! Da bi me sutradan doktorka najstrasnije nagrdila sto nisam dosla kod lekara kad mi je skocio pritisak (ko da sam ja zvala moju babu a ne njene kolege), sve sa recenicom je l' hoces da ti umre dete! Suze, bes, tuga, griza savesti.... Povela sam racuna o ishrani i sve je bilo u redu... do jedne veceri! Pocinju jake glavobolje, povracanje, pritisak skace, oko 5 ujutru zaspim i probudim se nakon 3 sata, malo mi je bolje ali beba se ne mrda, odem do WC-a i imam sta da vidim, KRV! Budim muza i odlazimo u bolnicu! Na prijemu cekam 100 godina, lekar koji mi je obecao da ce doci kad krene porodjaj se ne javlja (nisam ostavila pare u napred, predpostavljam da je to bio problem). Ultrazvuk i CTG na prijemu ne radi! Sve izgleda kao u 18 veku... Ulazim u ordinaciju i tu me docekuje drska doktorka i jos drskija sestra, koje odbijaju da me pregledaju jer ja nemam kontrakcije, nego samo povracam, a to slabo krvarenje je normalno?!?!?!? Ja pocinjem da placem i da ih molim da me pregledaju, i nakon sto mi je drsko rekla da se skinem, podjednako drsko je i ruku gurnula u mene... sve sam zvezde prebrojala a krvarenje se naravno pojacalo i usledila je recenica poceo je porodjaj brzo u garderobu na presvlacenje... nisu mi dali ni da se pozdravim sa muzem... otisla sam u suzama... E tu pocinje agonija. Moja mama se uspanicila sto ne moze da nadje doktora koji je trebao da bude na porodjaju i zove sve zive koje zna. Pocinje da zvoni telefon u boksu, par lekara zove za mene. Mozete misliti povredila sam sujetu gospodji dezurnoj! Pocela je da se dere na mene, u fazonu ko si ti, sta imaju vise da zovu za tebe itd itd.... Sva sreca bilo je dosta studenata koji su dolazili i kvasili mi usta, sem njih nikoga nisam videla. Onda su pocela gusenja (asmaticar sam), maska za kiseonik nema lastis u bolovima sam morala da drzim sama. Kontrakcije se pojacavaju, daju mi neke inekcije i ne pada im napamet da mi kazu koje. Do 14 h kad se promenila smena. Dosla je divna babica Nena i svim silama se potrudila da mi olaksa bolove koji su trajali i trajali, zatim je dosla i kuma koja je inace babica u istoj bolnici i od tog momenta sam se osetila sigurno. 5.12.2002. u 21 i 40 se rodio moj sin ziv i zdrav. Ne zahvaljujuci lekarima, nego divnoj babici i Bogu! Bila sam smestena u apartmanu i sa te strane je sve bilo u redu, sem jednog momenta. Jako me je iritiralo sto imaju bolji odnos prema nama u apartmanima (verovatno misle da imamo vise para). Imala sam prilike da cujem koliko su drske prema zenama koje nisu u apartmanima (cast izuzecima). Generalno moj stav je da ih ima svakakvih pa koliko srece imas, jedino sto izgleda niko od njih nije gadljiv na pare i to je malo odvratno.
Koje godine ste se
porodili? U kom gradu i porodilištu? Problem sa drugom trudnocom je bio sto sam pocela da se otvaram jako rano, tacnije jos u 7 mesecu. 3 dana po ulasku u 9. mesec pocinju isti simptomi, povracanje, glavobolja... (inace posle prvog porodjaja sam procitala da se to desava kod manjka progesterona). Opet odlazim ujutru u bolnicu i posle 2 godine na prijemu i dalje ne radi ultrazvuk i CTG!!!! Ulazim u prijemno odeljenje i opet ista scena, samo za nijansu drskija sestra i doktorka! Ja im kazem simptome a one meni gospodjo idite na infektivnu, povracanje nema veze sa porodjajem, ja pocinjem da placem onako dehidrirana, jezik mi se lepi za usnu duplju i kazem ali zedna sam. Ona meni pa popi vodu! Ma koju vodu povracam na svaku kap, molim vas (kroz suze) pregledajte me, tako je bilo i prosli put! Opet drsko skidaj se, opet drsko guranje ruku, opet krvarenje, opet brzo u salu! Dolazim na pripremu, opet se nisam pozdravila sa muzem, opet sam ga samo ovlas poljubila u prolazu sa suzama u ocima... Na pripremi praksa iz srednje skole. Moraju da me klistiraju, briju i sve ostalo i ako ja vise u sebi nemam nista, samo mi vode treba. Guraju mi crevo i na sve to mi samo trebaju bolovi u debelom crevu, sem vode koju su mi ubacili nemam sta da izbacim, a creva se grce i boli i nema papira u WC-u. Hvala Bogu imam kod sebe vlazne maramice. I sta sad... nista... nema mesta u boksu. Cekaj. Cekam. Cekam i gledam zene kako se poradjaju kako urlicu, bilo je smesno, tuzno na kraju veselo sve u svemu prepuno emocija. Dosao je red na mene, dolazi ljubazna babica Smiljka pita da li hocu epidural. Ne, neka hvala nisam planirala i sa anesteziologom da se bakcem. Daje mi indukcije jer sam pila prepar retard do pre par dana. Dolazi dr koji pokusava da mi probusi vodenjak i to mu ne ide od ruke, kaze, ja sam kriva, mrdam se! Uspeo je! Bolelo je, a ne bi trebalo! Odlazi! Napreduju bolovi, ali Smiljka babica je zena toliko ljubazna, da mi je sve lakse, gledam CTG pratim svoje kontrakcije i pomazem samoj sebi, a ona mi daje moralnu podrsku, bez obzira na guzvu koja se napravila zbog renoviranja (imala je vremena). U jednom momentu mi je rekla da joj se zavrsava smena, i da ce da me otvori sama rucno. Ja u soku! Gurnula je ruke i pocela da me otvara, i vice napni se, ja se napinjem ali ne ide, a ona je sve vreme jako ljubazna. Posle nekoliko napinjanja rodila se moja devojcica, plava sa pupcanikom oko vrata i u prvi mah nije disala, prodisala je zaplakala jako, ja sam bila u soku, mislim da je ona videla na CTG-u da nesto nije u redu i da nije htela da mi kaze nego je pocela porodjaj. I sada sam joj zahvalna zbog toga jer pitanje je kako bi se sve odvilo da ona nije krenula tada porodjaj, jer lekar nije bio zainteresovan da me obidje. Sve i da je stvarno zurila kuci ona je mene dozivela kao svog pacijenta, kao njenu odgovornost, posao koji je zapocela i morala da zavrsi. Hvala joj! Nikad joj se nisam oduzila i jednom cu morati. Od porodjaja je nisam videla. I tako se rodilo moje drugo dete, moja cerkica 09.12.2004. u 14h i 05min Ovog puta zbog renoviranja nije bilo slobodnih apartmana pa sam bila u sobi sa tri zene. One su bile divne, prvorotke, ja vec iskusna mama. Sem problema sa nedostatkom spavacica sve je bilo ok. Sestre iz boksa sa bebama su bile prilicno drske kada sam zelela da vidim svoju bebu, pitale su me koji je moj problem i cega se ja plasim, a sve u tonu vi ste bolesni idite kod psihijatra, a meni je samo bilo bitno da vidim moje dete koje je bilo u inkubatoru. Kad su bebu izneli iz inkubatora i dalje je ne dovode... ne moju nego ni jednu. Nikome nije jasno sta se desava, niko da nas udostoji odgovora. Da bi nam jedna sestra rekla da je hladno a da nemaju dovoljno pelena za bebe, pa ako su mokre da se ne prehlade. Majke su pocele da placu, skupile smo pare i kupile pampers... Ovoga puta sestre sa odeljenja ljubazne prema svima, pedijatrijske i ne tako, ali nazalost nemaju osnovnih uslova za rad...
Koje godine ste se
porodili? U kom gradu i porodilištu? Ovoga puta porodjaj je krenuo kod kuce, sve je bilo jako brzo, pocela je da izlazi na pola puta do bolnice ulazim u Visegradsku, oni mene kuda cete, ja reko malo da se poradjam, spremacica me odmeri i kao pih... sta lupa ova smeje se a kao poradja se (inace uvek sam nasmejana, pa i kad se poradjam). Ulazim u prijemno odeljenje, koje je sada na drugom mestu, renovirano i verovali ili ne posle 3 i po godine RADI i ultrazvuk i CTG, ali mi nije trebalo :) Doktorka me pita da li je prva trudnoca, ja kazem ne treca je. A ona ni 5 ni 6 Boze dete koliko imas godina (sa ooogromnom kolicinom prezira u ocima), ja reko 27, ali mi je mala razlika medju decom, a ona u fazonu spremacice pih... Ja joj kazem poceo mi je porodjaj a ona ajde ajde sta ti znas. Stavi me na sto, ja ovoga puta sa osmehom na licu jer znam da sam pobedila, beba samo sto ne izadje! Gurnula ruku i pocela da vice brzo sala poceo porodjaj, jedva je pustila muza da ide sa mnom i ako smo imali dozvolu od nacelnika klinike, ali to njoj valjda nije bilo dovoljno, platili smo 6000 dinara da prisustvuje porodjaju i vredelo je. U liftu me je babica molila da disem da joj se ne porodim u liftu, stigli smo u salu, muz se presvukao, posle par minuta, rodila se moja cerkica. U sali su bili svi jako ljubazni, bili su svi oko nas nekoliko babica doktorka, nisam im zapamtila imena jer je sve jako kratko trajalo. Posle porodjaja sam cekala da mi iscuri infuzija to vreme sam provela sa muzem javljajuci porodici i prijateljima da smo dobili divnu cerku. I tako se rodilo moje trece dete, moja druga cerkica 12.05.2006 u 01 h i 05 min Odveli su me u moj apartman i sve je bilo diivno, treci porodjaj mi je bio jako lepo iskustvo, mislim da se mnogo toga promenilo od prvog do treceg porodjaja. Naravno imala sam srece da je sve islo samo po sebi kako treba i mozda ima malo i u tome sto smo platili salu u porodilistu sto su bili tako ljubazni, mozda im je to po sluzbenoj duznosti. Ali sve je proteklo u najboljem redu. I mislim da je prisustvo muza jako bitna stvar. Morala bih da napomenem da je jedan od kljucnih faktora dobrog porodjaja i dobar lekar koji vodi trudnocu, sto sam ja svakako imala, mislim najboljeg na svetu :) U to sam se uverila svaki put kad sam morala da odem mimo njegove smene kod neke krvopije. Ali nazalost on radi na VMA i nemaju svoje porodiliste. Puno srece Vam zelim svima i puuunoo beba!!!
|
PRIČE IZ PORODILIŠTA PETICIJA ANKETA O ZADOVOLJSTVU PORODILJA INFORMACIJE ZA INFORMACIJE ZA LEKARE I STUDENTE
MEDICINE PROVERA RADA INSTITUCIJA MEDIJI KAKO VI MOŽETE DA POMOGNETE?
|
|
sponzori i prijatelji
|
|
 |
|
