|
Građanska inicijativa |
|
|
KENGURICA 344
Moj prvi porodjaj u Narodnog Fronta trajao je 4 dana. Spaslo me je samo to sto sam bila mlada i zdrava i sto sam pohadjala psihofizicke vezve za trudnice pa sam znala sta se desava. U utorak sam otisla na kontrolu sa kontrakcijama ispod 10 minuta, zadrzali su me, stavili na porodjajni sto i ostavili samu celu noc. Razlog: porodiliste nocu nema dovoljno osoblja pa gleaju da sve porodjaje odloze za jutro. Ujutru sam bila skroz iznurena od nespavanja kontrakcija i gladi. Oko 7 su dosli lekari i sestre i sve zene koje su cekale celu noc, su pocele da se poradjaju jedna za drugom. Ja nisam bila te srece. Bila sam rigidna i mada su trudovi i dalje trajali beba se nije spustila i nisam se dalje otvarala. Kasnije se ispostavilo da je moja beba imala pupcanik dva puta obavijen oko vraa. Izuzetno tezak porodja, i dete je bilo u opasnosti da se ugusi. Umesto da nesto preduzmu, poslali su me dole na odelenje bez ikakvog objasnjenja. Cetvrtak je prosao u daljim traumama i ponizenjima, pa opet u porodiliste, pa opet osecaj kao da sam na pokretnoj traci sa koje skidaju samo lake slucajeve. Bila sam polu onesvescena kada mi je pukao vodenjak. To se desilo nakon sto su dve tetkice ocistile prostoriju u kojoj je bio moj krevet pa se voda prolola po podu. Pocele su da se deru i negoduju: "Sad je bas naso da ti pukne vodenjak!". Posto je cela porodica bila izbezumljena zbog cekaju, napokon je moj stric preko veze kontaktirao nekoga i napokon su se angazovali oko mene. Dali su mi indukciju, babicu, primenila sam vezbe disanja i kontrakcije koje sam naucila, jer pravih nije bilo i napokon se porodila u Petak oko podne. Samo sam razmisljala o bebi i jedina zelja mi je bila da beba zivi. A ja... ja sam zelela da umrem i prekratim bolove i muke. Nakon 2 sata se jedan od lekara napokon smilovao da me zasije. Druga epizoda, 5 dana u odelenju s drugim porodiljama nije bio mnogo prijatniji. Bebe su nam uzeli, i danas se secam jedne neverovatne i konstantne gruboti u ophodjenju prema svim zenama, buba svaba i rusa po zidovima, odvojenosti od deteta, smrdljivih kupatila i klozeta bez papira... Namesto da dobijem dete da sisa, morala sam da izmlazujem mleko koje su odnosili da ga daju bebama. Napokon mi je prekipelo, trazila sam da beba i ja budemo pusteni kuci. Beba se rodila sa velikim otokom na glavi od porodjaja, pa nisu zeleli da mi je daju. Potpisala sam da preuzimam odgovornost i otisla kuci iz tog pakla sa sinom koji se odmah nakon izlaska iz porodilista poceo naglo oporavljati. Bojan sada ima 33 godine, uspesan i multi talentovan covek. Na prolece se zeni, ali je celoga zivota imao probleme sa alergijama i spasticnim bronhitisima. Pitam se koliko toga moze da se pripise porodjaju i kompletnoj neodgovornosti i divlastvu osoblja porodilista u Narodnog Fronta? Neverovatno je da se i posle tolikoh godina sa suzama u ocima secam svih detalja, i zalim sto sam bila naivna, mlada i sto sam verovala da mi za porodjaj nije potrebna veza - verovatno bih prosla mnogo bolje. Ko zna koliko beba i majki biva osteceno prilikom porodjaja? Nadam se da ce ovo moje tuzno
iskustvo pomoci da se nesto preduzme. |
PRIČE IZ PORODILIŠTA PETICIJA ANKETA O ZADOVOLJSTVU PORODILJA INFORMACIJE ZA INFORMACIJE ZA LEKARE I STUDENTE
MEDICINE PROVERA RADA INSTITUCIJA MEDIJI KAKO VI MOŽETE DA POMOGNETE?
|
|
sponzori i prijatelji
|
|
 |
|
