|
Građanska inicijativa |
|
|
KENGURICA 346
Poštovanje,MAJKO HRABROSTI, Pravi naziv ste odabrali s obzirom na temu.Prvi put sam čula da su neke priče iz porodilišta dospele u javnost,kada sam ja bila tamo,a danas sam VAS prvi put videla na televiziji,I ponesena vašom pričom rešila sam da se ija pridružim ovoj peticiji. Ja sam se porodila po drugi put u Beogradu,29.10.2008.u Narodnom Frontu,prvi put takodje tamo 2001. Mene su ostavili sedam dana pre porodjaja,zbog nekoliko dijagnoza:nedovoljno plodove vode,plod koji ne odgovara nedelji trudnoći I prezrela posteljica.Naravno dijagnoze su se kasnije ralikovale od lekara do lekara,od aparata do aparata.I tako pet dana.E onda sam stigla do pregleda kod načelnika,gde sam načula da će me poroditi u narednih nekoliko dana. Pošto sam ja prosla ikroz predporođajno ležanje na odeljenju šta je bitno: - vrlo je važno da vam trudnoću vodi neko iz bolnice,pošto vam to piše na kartonu ,a od toga zavisi sav dalji tretman. ja sam trudnoću vodila privatno,tako da nisam bila ničija - vrlo su neljubazni,i za svaku informaciju morate da ih vučete za rukav,ito da imate sreće da naiđete na nekog normalnog da vam kaže šta vas zanima - vrlo su sujetni - pacijenta ne gledaju u oči,kroz hodnik idu strogo gledajući pred noge - sve ženice su "duše" - stručnjaci su da zgaze dostojanstvo Mene su posle pregleda kod načelnika poslali na ultazvuk,gde su mi uradili aminocintezu.Ulazim u ordinaciju,sestra mi gura neki papir da potpišem,a ja sam ušla da mi odrade ultrazvuk,počinje da me hvata panika,ležem na sto za ultazvuk,njih dve pričaju onako za sebe kao da ja i nisam tu; da li je to normalno ponašanje,ili su izgubile kulturu negde u njihovim godinama studiranja,a gde je ono ljudsko;da li je normalno da se trudnica u devetom mesecu ne pita da li može da leži na leđima;da lije normalno da se ne obrati pacijentu,da ne kaže sad ću da vam uradim to i to zbog toga i toga;i da li je normalno da se dere zato što sam počela da kašljem jer mi je postalo muka,da bi tek na kraju primetili da sam bleda,da mi stvarno nije dobro i da je malo falilo da se onesvestim.Ja samo neznam kako sam se iskontolisala da im nekažem svašta,ali istog momenta sam bukvalno skočila sa onog stola i izletela na vrata - sutradan posle pregleda kod načelnika poslali su me HITNO u porodilište Mislim da i ne treba da Vam kažem da mi se naravno niko nije obratio,da nisam pročitala,čula,videla ne bih ni znala šta me je snašlo Porodilište: Koleginica sa sprata i ja silazimo zajedno,u istom smo boksu,Rekla sam joj da ne gleda preko puta pošto smo imale prenos uživo,a ona je prvorotka.Ulazi neka napucana doktorka plavuša,stavlja rukavice preko punih prstiju zlata,kače nam indukciju,buše vodenjeke,SVI SAMO ĆUTE.Tada sam se osećala ne zgaženo nego pregaženo,čini mi se da bih se rado menjala sa kravom.Počela sam naravno da plačem ipokušala da porazgovaram sa plavušom ali naravno dobila sam epitet "neuravnotežena" ili tako nešto,koji sam čula kada je sa kolegom komentarisala ispred vrata boksa.Da li treba da vam kažem da me je posle pregledala u vrhu kontrakcije, samo što nije dobila to zadovoljstvo da se derem.Ja sam bila na stolu od 10.30,ona je ušla samo jednom,kao da smo od teške zaraze bolesne,niko ni do vrata nije hteo da dodje,onaj papir od CTG-ase vukao do vrata čini mi se.Mene je obilazila poznanicai ja joj kažem da ću izgleda brzo da se porodim,jedva je dovukla neku sestru,da bi ova rekla: "Nemoj da se napinješ da ti ne pukne grlic,neće još". Čini mi se minut posle nje došao je doktor na smenu stavio rukavice i porodio me u sledećem minutu. Da on nije došao ja bi se porodila sama,tako mi se bar čini.Porođaj je bio gotov u 14.30. Sve ostalo i nije tako važno sem DA ME BOG NIJE ČUVAO,ovi kasapi sigurno ne bi,RODILA SAM ZDRAVU DEVOJČICU,koja je genetski sitna,jer sam ija sitna žena,a i prva ćera je isto tako bila majušna. Posle porodjaja bile smo smeštene na treći sprat,s tim što je beba bila u boksu zbog male telesne težine.I tu su takođe vrlo šturi sa infomacijama,majke ne mogu da ulaze kod dece,a da bi sestra i otac videli bebu morali smo da počastimo sestre.Minut je mnogo koliko je ova iznela bebu. U odnosu na 2001.kada je dolazila babica i svakoj novoj porodilji objašnjavala kako treba da drži,povija,doji,kupa bebu toga sada nema.Sada one samo protrčavaju kroz sobu.Ne treba da spominjem standarnu priču da se dve smene prepucavaju preko pacijenata,da zavisi od sestre kakav je čovek,da li je raspoložena,dali je popila kafu ili šta već ne sve,da li ćete dobiti terapiju. Zanimljiv je način na koji se obeležava zaraza, u kupatilu. Flomasterom ispisano na hanzaplastu,što niko od osoblja nije rekao,nego se žene same međusobno obaveštavaju. I eto posle pet dana pustili su nas kući,bebe se rađaju, taj dan,a bila je nedelja otpušteno je 50 beba. ALI.15.dan od porođaja morala
sam da se vratim,na reviziju materice,pošto neko nije dobro odradio svoj
posao,a možda je to samo umišljenost isfrustrirane porodilje!!!!!!!!!!! |
PRIČE IZ PORODILIŠTA PETICIJA ANKETA O ZADOVOLJSTVU PORODILJA INFORMACIJE ZA INFORMACIJE ZA LEKARE I STUDENTE
MEDICINE PROVERA RADA INSTITUCIJA MEDIJI KAKO VI MOŽETE DA POMOGNETE?
|
|
sponzori i prijatelji
|
|
 |
|
