|
KENGURICA 361
Koje godine ste se
porodili?
- 2007
U kom gradu i porodilištu?
- Nemačka, Herdecke, antropozofska bolnica
Da li ste u porodilištu
doživeli bilo kakve neprijatnosti? Kakve? Da li vas je neko vređao i
ponižavao? Kako?
- Nikakve neprijatnosti! Naprotiv, tih 6 dana koje sam tamo provela sa
svojim suprugom (imali smo porodičnu sobu, pokrivenu zdravstvenim
osiguranjem, uz doplatu za muža, čini mi se 20 EUR po danu) ostali su mi u
sećanju kao čaroban period, plakala sam kada sam odlazila. Pošto i sada
povremeno odlazim tamo (na istom spratu gde je i porodilište, organizuju se
susreti majki s bebama jednom nedeljno), sva se raznežim kada udahnem one
divne mirise aromatičnih ulja, kada osetim onu svečanu atmosferu prigušenih
svetala, kada vidim roditelje i rodbinu kako sede i ćaskaju u udobnom kutku
za posetioce.
- Nikakvo vređanje! Ja sam sa svojim nepreciznim nemačkim sigurno i nisam
bila najjednostavnija pacijentkinja, ali su sva moja pitanja i zapitkivanja
nailazila na strpljivo slušanje, osmeh i detaljan odgovor. Pošto je moj
porođaj potrajao dugo, upoznala sam gotovo celokupno osoblje porodilišta.
Najmanje sam videla lekare. O porodiljama se staraju babice i medicinske
sestre, ima dosta mladih devojaka na praksi... posla ima veoma mnogo i bila
sam impresionirana brzinom kojom su reagovale na moje pozive iz sobe. Ako bi
se desilo da imaju hitniji slučaj od mog, javile bi se i došle nešto
kasnije. Osoblje je vrlo diskretno, ne postoje klasične vizite, ujutro smo
imali dovoljno vremena za druženje s bebicom, doručak, kafu/čaj. Ako bi se
desilo da neko od osoblja dođe u trenutku koji nije zgodan, izvinili bi se i
došli kasnije. Na vrata se uvek kuca, ulazi se s osmehom i pozdravom.
Kako su vas oslovljavali u
porodilištu? Imenom i prezimenom, ili nekim nadimcima? Kojim?
- Isključivo s gospođa + prezime. Bebu su oslovljavali po imenu.
Da li je bilo problema sa
smeštajem ili opremom? Kakvih?
- Ah ne! Smeštaj je prevazišao sva moja očekivanja! Iako smo bili u
poseti porodilištu (postoji nešto kao dan otvorenih vrata gde zainteresovani
budući roditelji mogu upoznati osoblje, način rada i prostorije porodilišta,
sve to obučeni onako kako dođu s ulice, opušteno) i jako nam se dopala cela
filozofija bolnice i ne-bolnička atmosfera, celokupna usluga je bila van mog
opsega mašte. Imali smo, doduše i sreću – uspeli smo da dobijemo jednu od 3
porodične sobe iako je baš tog dana kada sam se javila nakon prsnuća
vodenjaka zavladala velika gužva. Porodična soba znači da smo suprug i ja
proveli sve vreme zajedno, pri čemu on nije morao ništa posebno da se
priprema (nikakvi testovi, nikakva posebna odeća ili obuća). Soba je imala
pogled na šumu, dva kreveta za nas i krevetić za bebu. Jednostavno, ali
udobno i čisto. U sklopu sobe je i deo za presvlačenje bebe sa pelenama i
svom potrebnom odećom i kozmetikom za negu bebe (proizvodi same bolnice, i
dan danas ih kupujem jer su savršeni). Na svake dve sobe, koje dele
zajednički hodnik ide i sanitarni čvor koji obuhvata tuš, toalet i još jednu
prostoriju samo za umivanje. Besprekorno čisto, sa svim potrebnim priborom
(ulošci, mrežaste gaćice). Za šest dana samo mi se jednom desilo da WC bude
zauzet kada sam htela da ga koristim.
- Hrana je bila ukusna i obilna. Ja sam imala takav apetit da sam obično
jela sve, do poslednje mrvice i teško mi je i da zamislim kako bih izašla na
kraj s tipičnom bolničkom hranom i sledovanjima. Suprug je dobivao nešto
drugačiji meni jer se za nas žene vodilo računa da prehrana podstiče dojenje
i godi probavi.
- Pored redovnih obroka postojala je i soba za posetioce sa aparatom za kafu
i čaj, praktično besplatnim za nas (kupi se žeton, po izlasku iz bolnice se
vrati i novac se dobije nazad).
- Moram da priznam da mi krevetić za bebu nismo ni koristili. Od momenta
kada smo došli u sobu s našim dragocenim zamotuljkom (osećala sam se kao
kraljica dok su me vozili s bebom u sobu), spavali smo svi zajedno. Spojili
smo naša dva velika kreveta i beba je bila uz nas, na nama, praktično nismo
hteli ni trenutak da se razdvajamo od nje. Mislim da to i nije bilo
uobičajeno, jer sam videla da su svi držali bebe u krevecu, ali nam niko
nije zamerio, niti smo dobili bilo kakav komentar i bili smo srećni što
možemo da budemo tako opušteni.
Kada ste, nakon porođaja,
prvi put videli svoje dete? Koliko ste ga često viđali? Da li ste mogli da
ga vidite kad god želite?
- Odmah. Čim je beba izašla, stavili su je na moje telo, prerezali
pupčanu vrpcu i samo je prebrisali (beba je prvi put kupana tek četvrtog
dana, tako da smo imali i tu privilegiju da uživamo u njenom jedinstvenom
mirisu nenarušenom bilo kakvom kozmetikom). Imala sam izbor da mi je nakon
kratkog pregleda odmah daju na podoj, dok mi se ušiva epiziotomija, ili da
sačekam, ali ja sam htela odmah i šivanje nisam ni primetila. Kad smo kod
toga, šav je urađen tako da nisam ni znala da ga imam – apsolutno nikakve
tegobe nisam osetila! Kao što sam napisala, od bebe se nismo razdvajali niti
jedan trenutak i srećna sam što sam kući otišla već dobro poznajući moju
bebu, prilično uigrana u dojenju, s najtežim periodom nateklih dojki iza
mene.
- Jedini period razdvojenosti je bio u porođajnoj sali, nekih 2 sata nakon
porođaja, kada sam se istuširala. Ti sati u sali su bili divni. Ležali smo
oboje sa svojom bebom na krevetu, u polumraku, razmenjivali utiske, upijali
svaki bebin pokret, oporavljali se nakon preživljenog stresa. Kupanje je
bilo u kadi, u sklopu same porođajne sale, uz pomoć medicinske sestre. Bilo
nam je takođe naglašeno da na toalet nipošto ne idemo same, prvi put.
Kada ste, nakon porođaja,
prvi put podojili svoje dete? Da li je bilo problema s dojenjem? Kakvih?
- Dojila sam je na porođajnom stolu. To mi je bilo fascinantno! Tako
malo biće, tek izašlo iz stomaka uhvatilo se bradavice i sisalo! Problemi su
bili uobičajeni i iako sada znam da su bili tipični i ni po čemu nisu
odudarali od „udžbeničkog“ prikaza prvih dana dojenja, sve moje tegobe,
žalopojke, sumnje i strahovi, primani su kod babica i sestara sa ozbiljnošću
i pažnjom. Ipak, podsticane smo da ne idemo linijom manjeg otpora i bilo
kakve intervencije (davanje formule ili izmlazivanje) odlagane su kako bi se
dalo prilike da se sve reši prirodnim putem – masažom, oblozima i samim
dojenjem.
- Kao pomoć, stajali su nam na raspolaganju jastuci za dojenje i soba za
dojenje, mirna, topla, ušuškana sa udobnim naslonjačima, rezervisana samo za
majke.
Da li ste ikada posumnjali
u stručnost lekara i lekarskog osoblja? Kada i zašto?
- Porođaj je bio dugačak jer se u toj bolnici podstiče prirodan porođaj.
Znam da bih u našoj prosečnoj bolnici odavno bila završila stvar carskim
rezom. Kada sam bila konačno otvorena, beba nije zauzimala dobar položaj i
prošlo je nekoliko sati u pokušaju da je svojim kretanjem okrenem i omogućim
prolazak kroz porođajni kanal. Taj deo je bio jako težak jer sam već bila
veoma iscrpljena. Ono što mi je tada trebalo jeste da mi se pruži podrška da
nekako porođaj privedem kraju, a babica koja se tada nalazila uz mene kao da
na momente ni sama nije znala šta još da mi predloži da probam, da bi faza
istiskivanja išla brže. Zato smo pozvali našu babicu, kod koje smo išli na
pripreme za porođaj, iako to nije uobičajeno.
Da li ste ikada posumnjali u
opravdanost nekih protokola i pravila u porodilištu? Kojih? Zašto? Kako
biste ih vi promenili?
- Ne. Ti protokoli su sasvim drugačiji od onih u našim bolnicama i iziskuju
mnooogo strpljenja od strane osoblja, ali i spremnosti porodilja na duži
porođaj i na rešenja koja možda nisu najlakša. Ja sam presrećna što je sve
išlo baš tako. Da je izvršen carski rez, ne bih imala iskustvo tog
veličanstvenog trenutka kada beba napušta moje telo u jednom brzom, skliskom
pokretu, da bi se već u sledećem momentu onako vlažna, topla i mirišljava
našla na mom stomaku, mojim grudima.
Da li ste nekoga morali
potplatiti? Ako jeste, koga (zanimanje, ne ime)? Za šta? Koliko?
- Taman posla! Meni je prosto i žao što nisam nešto ostavila tim divnim
ženama, ali prosto, bilo ih je toliko mnogo, smenjivale su se svakog dana i
svaka je radila svoj posao najbolje što ume.
Imate li bilo kakvih drugih
zapažanja ili komentara koji gornjim pitanjima nisu obuhvaćeni, a smatrate
ih važnim?
- Ono što je takođe neuobičajeno jeste sloboda kretanja na odeljenju i u
bolnici. Ja sam, po dolasku i smeštaju u sobu poslušno obukla moju spavaćicu
i spremila se na ulogu dobre pacijentkinje. Primetila sam da me malko čudno
gledaju, a ubrzo sam shvatila da se ostale porodilje kreću po odeljenju u
svojoj odeći, retko u spavaćici. Kada sam celi dan provela u sobi i oko
sobe, čekajući svoje termine za CTG, jedna babica mi je skrenula pažnju da
je vani divan dan i da je šteta da ne izađem u šetnju. Napominjem da mi je
vodenjak već bio pukao i to je bilo skoro 12 sati nakon toga. Sutradan sam
čak skoknula do kuće, da uzmem još neke stvari :)
- Posete su moguće u skoro svako vreme, sem noću. Svako može da dođe u
posetu.
- Salu za porođaj smo čak odabrali sami, u tom momentu nije bilo gužve, pa
su nam pokazali raspoložive prostorije i pitali nas koja nam se više dopada.
- Tokom porođaja ne samo što je dozvoljeno da porodilja pije, nego se i
preporučuje, a isto važi i za jelo – bitno je da se ne jede neka teška
hrana. Vodi se računa da žena ima dovoljno snage za porođaj.
◄
PRETHODNA PRIČA ■ SPISAK PRIČA ■
SLEDEĆA PRIČA►
|
PRIČE IZ PORODILIŠTA
Srbija
Dijaspora
Pošaljite svoju priču
_________________
PETICIJA
MINISTRU ZDRAVLJA
Pročitajte i potpišite peticiju
___________________
ANKETA O ZADOVOLJSTVU PORODILJA
Popunite anketu
Rezultati ankete
___________________
INFORMACIJE ZA
TRUDNICE I PORODILJE
O porodilištima
O protokolima
O pravima pacijenata
O proceduri žalbe
S.O.S. telefon
___________________
INFORMACIJE ZA LEKARE I STUDENTE
MEDICINE
Inostrani protokoli
Istraživanja
___________________
PROVERA RADA INSTITUCIJA
Beli telefon
Zaštitnik pacijentovih prava
Komisija za stručni nadzor
___________________
MEDIJI
Saopštenja za javnost
Press clipping
Video materijal
Audio materijal
___________________
KAKO VI MOŽETE DA POMOGNETE?
Pošaljite priču
Potpišite peticiju
Popunite anketu
Prijavite se za volontiranje
Donirajte novac
___________________
|
