|
Građanska inicijativa |
|
|
KENGURICA 362
Porodila sam s mojom prvom bebom se u martu 2008. godine u predgradju Pariza. Trudnocu je pratila moja doktorka ginekolog do 7. meseca, a od osmog sam isla u bolnicu gde cu se poroditi, jedan veliki medicinsko-univerzitetski centar. Tu sam isla i na casove pripreme za porodjaj. U bolnici su organizovani i razni drugi informativni sastanci, ja sam otisla na informacije o tome kako funkcionise bolnica i porodiliste i na sastanak o dojenju. Radila sam u preduzecu do pocetka osmog meseca trudnoce, nisam imala nikakve komplikacije. Porodjaj je poceo jedne nedelje, rano ujutro. Posto nemamo auto, otisla sam polako s muzem u porodiliste autobusom (ne zivimo daleko od bolnice). Primljena sam u hitnu pomoc porodilista, tu mi je pukao vodenjak. Odmah su me pregledali i prikacili na monitoring da prate moj pritisak i bebino srce. Bio je pun mesec pa je bilo mnogo porodjaja te nedelje. Objasnili su mi da ce mi peridural dati kad se materica otvori bar na 4. Moj muz je bio sa mnom svo vreme. Smestili su me u salu za pripremu za porodjaj i objasnili da cu se tu najverovatnije i poroditi jer nema dovoljno mesta u samim salama sa porodjaj. Oko 14h su mi dali peridural, osim anesteziologa koji mi je svo vreme objasnjavao sta radi, bila je tu i sestra koja me je drzala kad je on zabadao iglu. Posle su mi pomogli da se ispruzim i obilazili su me redovno. Moj muz je otisao do kuce da jede i nesto obavi, nisam ionako htela da on prisustvuje porodjaju. U jednom trenutku monitoring je poceo cudno da pisti, jedna babica je dotrcala i namestila me da lezim na levoj strani da bi se bebin ritam srca povratio. Pregledala me je i utvrdila da se materica naglo otvorila i zato je bebino srce reagovalo. Porodjaj je ubrzo poceo. Babica me je samo malo obrijala i primenila je specijalno ulje da bi glava deteta bolje proklizila kroz porodjajni kanal. Bodila me je da guram kad je nailazila kontrakcija koju sam osecala vrlo slabo zbog peridurala. Bila je tu i jedna sestra koja me je takodje podrzavala. Babica mi je govorila da vrlo dobro guram, mogla je vec da dodirne bebinu glavu, ali beba vise nije silazila. Onda je pozvala doktora, dosao je jedan pa jos jedan doktor i jos jedna babica. Morali su da primene vakum da malo povuku bebinu glavu. I posle desetak minuta, beba se rodila. Odmah su je stavili na moje grudi, pa su je onda obrisali, merili i sredjivali. Babica ju je umotala u cebe i odnela tati koji je cekao ispred vrata i cudio se sto toliko sveta ulazi u salu, a niko ne izlazi. Meni su zasili neko unutrasnje tkivo koje se pokidalo specijalnim koncima koji su se sami raspali posle nekoliko dana. Sve vreme su se doktori, babice i sestre salili sa mnom i objasnjavali mi sta i zasto rade. Kad sam se obukla, dosao je muz sa bebom, morala sam jos neko vreme tu da sacekam dok se ne spremi soba. Onda su me prebacili na pokretni krevet i odvezli do sobe, a ubrzo je stigla i beba. Dobila sam veceru iako je bilo vec proslo 21h, rekli su mi da zovem sestru ako hocu da ustanem, za slucaj da ima neki problem. Bebu su odveli tu prvu noc da bih se odmorila, a doveli su je vec sutra rano ujutro. Svo osoblje se obradja porodiljama iskljucivo sa « VI » i kuca pre nego sto udje. Imala sam jednokrevetnu sobu (samo takvih i ima), renoviranu u veselim bojama, sa kupatilom i wc-om, ormarom, stolom za presvlacenje bebe, TV-om i foteljom za dojenje. Probala sam da podojim bebu prve noci, ali ona nije hvatala sisu. Sledeceg dana se isto ponovilo, sestre su mi objasnjavale kako da je drzim, ali kolostrum nije isticao. Jedna pedijatrijska sestra – ucenica mi je sve objasnila potanko o kupanju bebe, ciscenju okica, nosa i usiju, davanju vitamina, ciscenju pupka, presvlacenju. Vise puta dnevno, lekari i sestre su dolazili da pregledaju mene ili bebu. Posto ni drugog dana beba nije htela da vuce mleko iz sise, moj muz je doneo silikonske bradavice da probamo i tako je uspela malo da izvuce mleka. Ali to nije bilo dovoljno, izgubila je dosta tezine i plakala je dosta nocu. Sestre su mi opet pokazale kako da se namestim da je dojim, objasnile su mi kako da je smirim tako sto cu je priljubiti uz mene (koza uz kozu), a jednu noc su je i uzele da bih mogla malo da odspavam. Sledeceg dana su mi donele muzilicu pa sam davala bebi svoje mleko na cuclu svaka 2 sada skoro dan i po. Tako se bebina tezina naglo vratila i mogle smo da izadjemo kuci uz mesovito prehranjivanje (dojka i flasica) koje je trajalo tri nedelje. Osim toga, moj muz je mogao da dolazi kad je hteo (ali ne i da spava tu), a prijatelji u vreme poseta (13h – 20h). Pored bolnicke hrane koja je bila raznovrsna i obilna, mogla sam da jedem sta hocu i dobijala sam lekove protiv bolova i hemoroida koji nisu predstavljali opasnost za dojenje. Osim televizora u sobi nista nisam platila, a i to mi je refundirano kasnije. Ja inace ne podnosim ni lekare ni bolnice i nikad pre porodjaja nisam ostala duze od jedne noci u bolnici, ali tih sest dana u porodilistu ce mi ostati u divnoj uspomeni.
|
PRIČE IZ PORODILIŠTA PETICIJA ANKETA O ZADOVOLJSTVU PORODILJA INFORMACIJE ZA INFORMACIJE ZA LEKARE I STUDENTE
MEDICINE PROVERA RADA INSTITUCIJA MEDIJI KAKO VI MOŽETE DA POMOGNETE?
|
|
sponzori i prijatelji
|
|
 |
|
