|
Građanska inicijativa |
|
|
KENGURICA 367
Porodila sam se 2008 godine u Catharina bolnici u Eindhovenu, u Holandiji. Trudnoca i porodjaj se ovde drugacije tretiraju: moto je da ni jedno ni drugo nije bolest, tj. “priroda, uglavnom, sve radi sama“. Trudnoca se vodi kod babice, i samo u slucaju da babica zakljuci da ima komplikacija, mozete kod ginekologa. Moja trudnoca je prosla savrseno, tako da ja ni jednom u toku trudnoce nisam videla ginekologa, niti sam bila ginekoloski pregledana. Imala sam pravo na jedan ultra zvuk, kojim se utvrdjuje da bebino srce kuca i da beba ima sve organe. Drugi ultra zvuk, kojim se ispituje Dunov sindrom, sam sama izabrala i morala sam sama da ga platim. Inace, kod babice se ide svakog meseca na pregled, gde vam izmere tezinu i krvni pritisak, pipaju rukama stomak i izmere vam razdaljinu izmedju pupka i stidne kosti onim krojackim metrom. U posledja dva meseca ispituju vam i mokracu. U nedelji posle porodjaja babica dodje kod vas kuci da vas pregleda dva puta (pogleda kako rana izgleda i eventualno skine par spoljasnjih savova). Sest nedelja posle porodjaja se ide kod babice na poslednju “kontrolu“: mene su samo pitali kako smo ja i beba, i, posto je sve bilo u redu, “kontrola“ ja bila zavrsena. Ukratko, ukoliko nema komplikacija, ni u toku trudnoce, ni posle porodjaja necete biti niti jednom ginekoloski pregledani. I porodjaj je drugaciji nego kod nas. Prvo, vecina zena se poradja kod kuce, uz pristustvo babice koja je vodila trudnocu. Pred kraj porodjaja se telefonom zove i patronazna sestra, koja je zaduzena da se prvih 8 dana, 8 sati dnevno brine o majci i bebi. Moguce je da trazite da se porodite u bolnici, ali ni onda vam na porodjaj nece doci ginekolog, vec samo vasa babica. Instrukcije za porodjaj su sledece. (A) ako vam pukne vodenjak u toku noci, babicu zvati telefonon SAMO ako plodova voda nije bistra. U suprotnom, tek ujutru zvati babicu. Ako vodenjak pukne u toku dana, odmah zvati babicu. (B) ako dobijete trudove, babicu zvati tek kada se trudovi javljaju na 5 minuta. Kada babica prvi put dodje, pregleda vas i, ukoliko se niste otvorili 6cm, odlazi i kaze vam da ce se vratiti za par sati. Poznajem zene koje su tako po ceo dan lezale kuci sa trudovima, i babica im je dolazila na svaka 2 sata dok se konacno nisu dovoljno otvorile da porodjaj pocne. Moj porodjaj je poceo trudovima. Na srecu, sve je islo sumanuto brzo, i kada su trudovi bili na 5 minuta babica je dosla i odmah smo svi (ja, moj muz i babica) mogli da krenemo u bolnicu (ja sam izabrala da se porodim u bolnici). U bolnici sam imala prelepu, precistu i ogromnu sobu za porodjaj sa samo-mojim-kupatilom (nesto kao hotelska soba). U kupatilu je bla WC solja, lavabo, tus, plasticha stolica sa specijalnom rupom na kojoj mozete da sedite dok se tusirate. Za pocetak, babica mi je rekla da se istusiram toplom vodom da ublazim bolove. Kada vise nisam mogla da se tusiram od bolova, legla sam na krevet za porodjaj. Onda mi je sa jedne strane kreveta muz drzao ruku, a sa druge strane babica drzala ’’onaj gumeni balon sto se napuni vrucom vodom’’ (takavim moj deda greje nocu noge) da mi ublazi bolove u ledjima. Epiduralnu (ili bilo kakvu drugu) anesteziju nisam dobila, jer to ovde ne mozete da trazite. Anestezije protiv bolova daju samo ako oni u nekom stadijumu porodjaja zakljuce da je potrebno. Moja babica meni nije dala nikakvu anesteziju. 8.5 sati po pocetku trudova, i 3 sata po dolasku u bolnicu rodio se nas sin. Od tata je sve teklo ovako: babica mu je prvo isprala usta i nos; onda ga je stavila na moj stomak i grudi i porkila cebencetom (moju je spavacicu predhodno otkopcala, jer miris i toplota majcine koze smiruju bebu i pospesusju bebin instinkt za sisanje). Posle par minuta je moj muz isekao pupcanu vrpcu. Zatim je beba par trenutaka sisala (to je dobro, kazu ovde, jer je tada bebin instinkt za sisanje najjaci). Tek onda su bebu uzelu i , pored mog kreveta, obrisali peskirom (bebe se ovde peru tek dan posle porodjaja), uradili onaj test (zaboravila sam ime, za reflexe itd.), pregledali, i moj muz je bebu povio i obukao (uz instrukcije sestre). Dok su bebu pregledali i oblacili, ja sam dobila inekciju koja ubrzava izbacivanje posteljice, posteljica je izasla, i mene je usio ginekolog. Inace i usivanje obicno radi babica, ali je moj slucaj bilo koplikovaniji, pa su zvali ginekologa. Posle usivanja sam se istusirala (u onom samo-mom-kupatilu), krevet su mi presvukli i doneli sendvice, vodu i kafu. Zatim je sa buketom cveca dosla moja svekrva, pa svekar, pa i dva devera. Po pravilu, kuci se ide (tj. morate da idete) dva sata posle porodjaja, ako nema ozbiljnih komplikacija. Posto sam ja imala malo povisenu temperaturu (37 sa nesto) i malo mi se vrtelo u glavi, zadrzali su me cetiri sata posle porodjaja. Pri odlasku smo dobili nekoliko poklona za bebu: kupon za besplatno slikanje kod jednog fotografa, CD sa uspavankama, kupon za popust u jednoj bebi-radnji, i kupon za popust kod jednog zenskog frizera. Nikakve neprijatnosti nisam dozivela, niti sam bilo koga potplatila. Smestaj je bio SUPER. Sva cetiri sata (koliko sam ostala u bolnici) posle porodjaja beba nije ni jednom iznesena iz moje sobe. Bebu sam prvi put dojila (uz instrukcije babice) manje od pola sata posle porodjaja. Posumljala sam u strucnost, jer su mi prepisali lek za omeksivanje stolice koji bi odmah izazvao dijareju bebe. Na svu srecu, zbog greske u broju osiguranja na receptu, apotekarka je to primetila, i, posle nekoliko neuspelih pokusaja, trajalo je 24h dok nisam dobila recept za pravi lek (koji moze da se pije dok se doji). Za vreme porodjaja, babica je bila divna. Uglavnom mi se obracala tepajuci mi. Na primer: “Ma ne izvinjavaj se sto vices curo, trebalo je mene da cujes kad sam se ja poradjala.“. Moj muz je sve vreme bio prisutan: bez ikakvih testova, doplate, u svojoj svakodnevoj odeci i obuci. Sto se tice protokola, volela bih da sam barem jedan dan ostala u bolnici, da se odmorim. Trudovi su poceli u 3.30 nocu, a porodila sam se u podne. Kada smo u 16h stigli kuci meni se jako spavalo. Medjutim, odmah je dosla patronazna sestra i rekla da ne mogu da spavam jer mora da nam objasni sta da radimo sa bebom prve noci: merenje temperature svaka tri sata; temeratura mora da bude izmedju 36.5 i 37.5; ako je niza - radis ovo, ako je visa-radis ono; beba mora da piski na svaka tri sata, to ovako proveravas u peleni; mora da kaki min. ovoliko puta; ako kaki ove boje - to je normalno, ako kako one boje - zoves hitnu pomoc. ako piski malo krvi to je OK, ako piski mnogo krvi nije OK (sta je malo, a sta je mnogo krvi?). Cim je uvece patronazna sestra otisla, beba je pocela da vristi, i zaspala je tek u 4 ujutru. Znaci, iako je porodjaj trajao samo 8.5 sati, ja 24 sata nisam spavala. Ta prva noc je bila mnogo teska, kada smo muz i ja ostali sami kuci sa bebom mladjom od jedan dan. Inace, beba je plaka od gladi, jer je ovde dohranjivanje strogo zabranjeno (veruju da dohranjivanje more za uzrokuje probleme u dojenju). Od plakanja (to smo posle par dana zakljucili) beba je te noci dobila temperaturu 38.5, pa smo je skinuli, setali da se rashladi... Sve u svemu, meni je to bilo mnogo stresno, i nisam oka sklopila celu noc. Da ne pominjem da, zbog bolova od savova, trebalo mi je par minuta da izadjem u ili udjem iz krevet(a).
|
PRIČE IZ PORODILIŠTA PETICIJA ANKETA O ZADOVOLJSTVU PORODILJA INFORMACIJE ZA INFORMACIJE ZA LEKARE I STUDENTE
MEDICINE PROVERA RADA INSTITUCIJA MEDIJI KAKO VI MOŽETE DA POMOGNETE?
|
|
sponzori i prijatelji
|
|
 |
|
