|
Građanska inicijativa |
|
|
KENGURICA 370
Draga Krugolina, Nemam mnogo vremena ni sada ni bilo kada (proslo je 11 uvece, a ja imam cetvoro klinaca), ali, kada sam sasvim slucajno dosla do tvog bloga o porodjaju / dojenju / srpskim bolnicama i sl, nisam mogla da zadrzim ni suze ni resenost da ti posaljem svoja iskustva. Kao ja da sam pisala blog, kad god da se prica o bebama i bebinskim temama ja zapenusim o zlu dohranjivanja i o raznim bolesnicko-maloumnim hirovima srpskih lekara i sestara (mrznja prema pumpama, rucnom ispumpavanju, sirokom povoju, uverenju da vlazne maramice izazivaju infekciju, zabrani poseta, itd). Elem, posto se Vuk budi za jedno pola sata da sisa, 'ajde da ja krenem, nadam se da za moju pricu i doprinos tvojoj zadivljujucoj borbi nije kasno. Imam skoro 35 godina i porodila sam se cetiri puta. Tadija je rodjen 2002. godine, Aleksa 2004., Ljubica 2006. i Vuk 2008. Sva cetiri puta sam se porodila u Washington DC-ju, u univerzitetskoj bolnici Dzordz Vasington univerziteta. Na lekarku sam "naletela" sasvim slucajno, bez ikakve veze, kao postdiplomac istog fakulteta, kada sam nazvala OB / GYN odsek da zakazem pregled, ona je valjda bila slobodna tada. Kad god moja Dr. Bathgate nije mogla da me pregleda, pregledao me je neki drugi lekar / lekarka iz njenog practice-a, i svi su, do jednog, bili izuzetni. Moja porodica se inace 2006. vratila u Beograd, ali smo nekako uspeli da odemo do USA na tri meseca ovog leta da bih se ja tamo porodila sa Vukom, ne mogu da ti opisem koliko sam bila srecna zbog toga. U porodilistu, naravno, nije bilo nikakvih neprijatnosti, svi su bili veoma ljubazni, ja sam se par puta iznervirala jer sam morala da zovem sestru dva puta da mi donese sok, ili sto me je food dept. probudio da me pita da narucim veceru (a bilo je npr. tek dva popodne)! U ostale "neprijatnosti" spada to sto je univerzitetska bolnica GWU takozvani teaching hospital, pa cesto lekari vode sa sobom rezidente, tako da ima vise ljudi na pregledu (naravno, uvek pitaju da li imas nesto protiv toga). Sami porodjaji su mi, sva cetiri puta, bili vodjeni od strane rezidenta, a glavni lekar se pojavljivao tek na kraju, na "guranju". Sestre su dolazile s vremena na vreme, ali sam uglavnom bila sa mojim Miroslavom. Epidural se trazi bez problema, pokriva ga osiguranje, kao i sve druge troskove. Nema nikakvog brijanja niti klistiranja, strasno sam se iznenadila kad sam cula da to rade u Srbiji, cisto divljastvo. Naravno, nijednom lekaru i sestri se ne daje ni cent za usluge, ma nikako. Svi ljubazni, preljubazni, nasmejani, puni reci hvale i podrske. Za vreme guranja je skoro obavezno "you're doing great", "keep going", "you're almost there", "great job" i slicno. Ne mogu da ti objasnim koliko mi je to znacilo, prosto sam se na sebe ljutila sto sam inace toliko cinicna prema toj americkoj laznoj ljubaznosti. Da, da ne zaboravim, porodjala sam se sama u sobi, kakvo deljenje sa drugim zenama. Inace, moji roditelji, koji su isto ziveli u USA neko vreme, su mogli da sede ispred porodiljske sale i, ili prisustvuju porodjaju (sto ja nisam htela), ili vide bepca odmah po porodjaju (i ostanu sa nama jedno dva sata tu, dok nas sve ne prebace u drugu sobu). Da, posete su inace bile dozvoljene od 10 ujutru do 8 uvece, tako da su moji mogli da sede kod nas do mile volje. Post-porodjajni smestaj se sastojao od jednokrevetne sobe, omanje, ali opremljene televizorom, krevetom za mamu i foteljom na razvlacenje za tatu, koji je, pored toga sto je prisutan na porodjaju, veoma dobrodosao da ostane u bolnici sve vreme sa mamom. Isto tako, i tata i mama dobiju narukvicu istu kao beba i oni smeju da, kad god hoce, odu do bebinskog boksa, dovedu bebu u sobu i vrate je kad god pozele. Naravno, ako ih mrzi ili su umorni, mogu da na dugmence pozovu sestru da ona to uradi umesto njih. To je, po meni, pravi bebi-frendli, jer moze beba da bude sa tobom sto sati ako hoces, a mozes i da je vratis sestrama ako hoces da se odmaras (mi smo par puta userendacene bebe uredno vracali u boks :)). Soba je imala i povece kupatilo, koje je, kao i soba, bilo besprekorno cisto. Maltene svaki bebac je odmah ostavljen da bude sa nama (Ljubicu su samo odvojili 2 sata od mene zbog pregleda, jer sam ja imala blagu temperaturu, pa su se plasili infekcije bebice. I ona i ja smo preventivno bile na antibioticima dva dana, tokom kojih sam je ja uredno dojila). Sve sam dojila, po njihovoj preporuci, odmah po rodjenju, a posle su mi sestre donosile bebu uredno na tri sata, da bi se dojenje uspostavilo. Naravno, pitale su me da li hocu da dojim ili da kombinujem ili da dajem vestacko mleko, i, kad sam rekla da hocu samo da dojim decu, nisu ih uopste hranile bilo cime. U toku prvog dana u bolnici (od dva, koliko se ostaje za vaginalni porodjaj) me je posetla sestra lactation consultant i objasnila kako da dojim bebu (ima vise nacina, meni je savetovala da, zbog velikih grudi, probam da drzim bepca na jastuku, a ne u laktu), kako beba ne sme ni slucajno da vuce bradavicu (rekle su mi da takvo sisanje odmah prekidam da ne bi doslo do ranjavanja grudi), i kako mora da uhvati sto vise dojke, i to prvo sa donje strane. Naravno, objasnili su mi da mleko moze da dodje i posle (meni je prvi put doslo jedno 4-5 dana posle porodjaja), i da je bebi dovoljan kolostrum koji majka pravi u pocetku. Nadam se da ce ti ovo nekako pomoci, ja sam, na zalost, hronicno neispavana i umorna da se vise angazujem po ovom pitanju, a volela bih. Doduse, nekad u zivotu se spremam da: 1) pisem Sekretarijatu za socijalnu zastitu i da ih pitam zbog cega im skala za smanjene cene vrtica ide samo do petoclane porodice (kao da mi trosimo isto sa Vukom i bez njega), ako vec drzava Srbija hoce da poveca natalitet, 2) pitam Sekretarijat kako to da milion majki koje ja znam ne rade a deca im idu u vrtic a onda majke koje rade ne mogu da stave svoju decu u vrtic, 3) drugi put pisem Domu Zdravlja Zvezdara povodom potpisa 13 trudnica koje sam prikupila u cekaonici dok smo cekale na pregled, da bi poceli da zakazuju preglede a ne da besomucno sve cekamo na red (prvi put sam dobila pismo kojim su mi fakticki rekli "mi to tako radimo ako vam se ne svidja idite na drugo mesto") 4) pisem MUP-u Zvezdara koji hoce da nam upise Vuka na nase prebivaliste (zasto se to uopste radi, ko jos prijavljuje decu policiji?!) ali samo ako se pojavimo licno moj muz i ja jer imamo razlicita prezimena (?!) 5) pitam Opstinu Zvezdara zbog cega, kad smo hteli da izvadimo detetu krstenicu na Zvezdari, koje je tada bila samo moja opstina (jer su rodjena u inostranstvu pa mozemo da biramo), smo morali da vadimo potvrdu sa Palilule (koja je tada bila Miroslavljeva opstina) da dete nije upisano tamo (da je otac bio na Zvezdari a majka na Paliluli to ne bismo morali da radimo) 6) pitam Bozidara Djelica i ministra za dijasporu (ne znam ko je to, ali imam njegovu email adresu) zbog cega ja, kao povratnik iz inostranstva i doktor nauka i to od svoje 32. godine, imam platu u Institutu za pedagoska istrazivanja 36000, a masa nekih drugih, koji nisu ni magistrirali, a doktorirace oko 45. godine, imaju dosta vecu platu od mene do koje su dosli stancovanjem mediokritetskih radova po Zeka Peka casopisima sve vreme primajuci platu i skupljajuci radni staz (ja sam bila na stranoj stipendiji u inostranstvu, bez staza i penzije) Jedna moja prijateljica je skoro sazela Srbiju u jednoj recenici: "Mi smo osudjeni na osrednjost i povremeno doticanje dna". I potpuno je u pravu. Idem da budim Vuka, nesto se uspavao :). Puno pozdrava,
|
PRIČE IZ PORODILIŠTA PETICIJA ANKETA O ZADOVOLJSTVU PORODILJA INFORMACIJE ZA INFORMACIJE ZA LEKARE I STUDENTE
MEDICINE PROVERA RADA INSTITUCIJA MEDIJI KAKO VI MOŽETE DA POMOGNETE?
|
|
sponzori i prijatelji
|
|
 |
|
