|
Građanska inicijativa |
|
|
KENGURICA 377
Draga moja, Do sada sam mislila da je moja tragedija najveca, ali uvjek postoji gore od goreg. Ja vam se javljam sa crnogorskog primorja. Imam 31 god, tacnije punim ih 29 novembra. Moja prica je slicna mnogim drugim pricama, ali opet drugacija od svih. Ja sam 2007 god u avgustu postala majka i tu najljepsu ulogu sam imala s a m o 3 dana, koliko je moje dijete zivjelo. Naime, moja trudnoca je tekla svojim tokom, sve ok, odlicno, svaki nalaz ekstra, svaki mjesec redovni pregledi, sve ok. Dosao je i taj dugo iscekivani dan, dan koji je trebao da bude moj najsrecniji dan u zivotu! Prenijela sam 3 dana i kada sam dosla na zakazani pregled ostala sam u bolnici. Ukljucili su mi indukciju, dali 2 inekcije za otvaranje. Tada je pakao usledio. Porodjaj je trajao 2 sata. Bilo je strasno! Zamislite situaciju kada vas poradjaju, i svadjaju se babica i dezurna doktorica (jer vide da nije nesto u redu), a vi nemocni lezite, umirete na tom stolu vapeci za pomoc, one se prepiru oko toga sto babica ubjedjuje dr da nesto nije u redu, da pozovu mog doktora, jer gospodin je zavrsio smjenu, pa je posao kuci, nije mogao da ostane ta dva jebena sata duze, oprostite, toliko sam ogorcena. Ja se kocim na stolu, pozivaju mog dr konacno. On dolazi, baca mi se na stomak 3 puta, beba krene, vrati se i tek tada nastaje haos. Hitno me vode u operacionu salu. Zamislite situaciju jure sa mnom ja se na krevetu poradjam, u lift, hodnik, ne mogu da kontrolisem trudove. Pa i kako bi, kad su mi toliko inj. dali. U salu svi spremni, hitan carski. Operacija traje 2 sata. Ljudi, moje dijete ne mogu da izvade, 3 puta vrpca oko vrata i cetvrti put oko ramena. Da skratim, dijete konacno izvadili, rade mu reanimaciju, ozivljavaju ga, i umjesto da ga posalju h i t n o za Podgoricu u Klinicki center, oni ga stavljaju u boks, kao svu djecu. Rodjen djecak, 3.5 kg tezak. Navodno sve ok. Suprug presrecan sve ok, nista ne zna, kazu mu tezak porodjaj, ali da je sve ok. Pocinje slavlje, traje 2 sata. A onda nastaje pakao. Babica slucajno podje do boksa da vidi moju bebu, jer je zvala moja prijateljica, takodje i njena, i tada primjecuje da nesto nije u redu. Beba pocinje da jeci. Oni zovu doktoricu, njoj 20 min treba da dodje, a treba da je tu odma, i hitno bebu salju u KBC u Podgoricu. Zamislite u takvoj situaciji oni salju patronaznu sestru od 22 god, sa bebom koja se bori za zivot, koja se sva isprepadala, a kako i ne bi, kad nije imao ko drugi. A ona nikakvog iskustva u takvim situacijama. Da skratim, moja bebe se borila 3 dana da prezivi, i nazalost, nije uspjela da prezivi. Sebi nikada necu oprostiti zasto ih nisam tuzila, da bar sprijecim da se tako nesto nikada ne desi nekome drugom. Nisam znala da cu biti jaka da krenem dalje. Ljekari u Pg koji su primili moju bebu kazu da je u tako losem i izmucenom stanju primljena da je to strasno. Bogu hvala pocela sam opet da zivim. Sada sam u 6 mjesecu. Guram solidno. Naravno u Podgoricu vodim trudnocu. Iako zivot ide dalje, moj bol i tuga nikada nece proci, i zal zasto nisu kaznjeni oni koji su bili odgovorni za smrt moje zdravo rodjene bebe.
|
PRIČE IZ PORODILIŠTA PETICIJA ANKETA O ZADOVOLJSTVU PORODILJA INFORMACIJE ZA INFORMACIJE ZA LEKARE I STUDENTE
MEDICINE PROVERA RADA INSTITUCIJA MEDIJI KAKO VI MOŽETE DA POMOGNETE?
|
|
sponzori i prijatelji
|
|
 |
|
