|
Građanska inicijativa |
|
|
KENGUR 382
Nasa devojcica je rodila maju 2006 godine u Stockholmu u Karolinska bolnici. Kako je porodjaj krenuo u 37 nedelji pucanjem vodenjaka (bez trudova) to se racuna jos uvek kao prevremeni porodjaj pa smo odmah pozvani da dodjemo u porodiliste koje je specijalizovano za sve vrste porodjaja koji na neki nacin odudaraju od standardne procedure. U slucajevima normalnog porodjaja obicno se odlazi do najblizeg porodilista ili do onog u kome ima mesta. U nekim slucajevima postoji mogucnost rezervisanja mesta. Ovde je vazno da opisem neke stvari koje se desavaju tokom trudnoce. Svaka opstina ima svoje ”domove zdravlja” sa posebnim odeljenjem za trudnice. Ukoliko je sve normalno trudonocu vode babice i lekara ne vidite. One su te sa kojima razgovarate, koje uzimaju analize i rade testove i koje vas upucuju na dalja istrazivanja ili na lekara ukoliko je potrebno. Sa njima planirate porodjaj i dobijate sve potrebne informacije o vasim obavezama i pravima. U pocetku se srecete jednom mesecno da bi kasnije to bilo jednom u 2 nedelje i pri kraju jednom u nedelju dana. U toku trudnoce se radi samo jedan ultrazvuk izmedju 11 i 14 nedelje. Analiza rizika za Daunov sindrom se radi po zelji roditelja uz placanje. Lekara/ginekologa vidite mozda 2 puta. Naravno, da bi uspesno obavljale svoj posao babice imaju 3 godine vise skole. Uvek se buducim roditeljima nudi odlazak na raznorazne kurseve (koji se vecinom placaju). Mi smo otisli na jedan koji je obucavao majke da disanjem olaksaju bol za vreme porodjaja. Metoda disanja u nasem slucaju nije pomogla ali smo zato dobili odgovore na apsolutno sva moguca pitanja vezana za tok porodjaja kao i gomilu prakticnih saveta koji su nam kasnije bili od velike pomoci. Tu smo obavesteni i o pravima pacijenata kao i o procedurama koje vaze u Svedskoj. Ovde je normalno da je uz porodilju tokom celog porodjaja otac deteta ili partner. Prisustvovanje porodjaju se NE placa niti se rade neke posebne analize zdravstvenog stanja onoga ko prati porodilju. Neprisustvovanje porodjaju je prakticno drustveno neprihvatljivo i izuzetno je retko. Cesto je pored oca prisutan i jos neko ako se tako odluci porodilja. Svi smo u svojoj svakodnevnoj odeci i obuci tokom celog porodjaja sem porodilje koja dobije spavacicu (moze i u svojoj). Samo u slucaju operacije morate da obucete bolnicko odelo. Praznjenje creva i brijanje porodilje se NE praktikuje i davno je odbaceno. Osoblje vam se obraca sa puno postovanja i paznje, uvek imenom i na TI kakva je i praksa u Svedskoj. Ovde NE postoji persiranje niti oslovljavanje titulom i izuzetno je cudno kada tako nesto cujete (stranci se tesko navikavaju na ovaj nacin oslovljavanja). Celim tokom naseg porodjaja babice su pratili studenti medicine i svrseni lekari na staziranju i razmeni iz raznih zemalja sveta. Obicno jedan u paru sa babicom. Svako ko bi hteo da pregleda moju suprugu sem babice i ginekologa/lekara je trazio saglasnost moje supruge uz sva moguca izvinjenja. Kao sto rekoh na pocetku sve je pocelo pucanjem vodenjaka u ponedeljak ujutro. Trudova nije bilo. Odmah smo nazvali bolnicu/porodiliste i razgovarali sa dezurnom sestrom. Rekla nam je da pratimo situaciju i da se cujemo za par sati ili da se javimo ranije ukoliko krenu trudovi. Nakon desetak minuta su nas nazvali i rekli nam da dodjemo odmah u porodiliste posto se radi o 37 nedelji, da se to vodi na granici preranog porodjaja i da moraju da nas imaju pod kontrolom. Cekanje na prijemnom je potrajalo oko dva sata kada su nas smestili u zajednicku sobu za pripremu porodjaja. Odeljenje za porodjaje i priremu se nalaze u prizemlju zgrade. Soba za pripremu je imala tri kreveta odeljenih paravanima. Odatle se ide u sobu za porodjaj u kojoj ste sami. Sve je cisto i uredno iako se vidi da su stvari dosta koriscene. Dosao je dezurni lekar i pregledao suprugu odmah po prijemu. Stavljen je CTG za merenje rada srca bebe koji je vise manje bio na supruzi sve vreme boravka u ovoj prirpemi i kasnije prilikom porodjaja. U ovakvim situacijama slicnoj nasoj se obicno ceka neko vreme da trudovi krenu sami. Ako ne krenu za izvesno vreme (dan ,dva )onda se porodjaj inicira. Tako je i bilo sa nama. Porodjaj je iniciran sutra dan, u utorak, oko podne. Do tada smo ubijali vreme gledanjem filmova sa laptopa koji smo poneli, slusanjem muzike, citanjem. Ja sam mogao da budem pored supruge sve vreme, ali nisam mogao da prenocim. Sutra dan je lekar odlucio da inicira porodjaj. Iniciranje je krenuo nekim gelom da bi kasnije primala intravenski istu stvar (zaboravio sam kako se zove). Onda su nam rekli da idemo da setamo! Zvuci ludo ali je to mnogo bolje nego lezati u krevetu i setnja pomaze spustanju ploda i otvaranju materice. I za vreme samog porodjaja vam savetuju da sami pronadjete polozaj koji vam najvise odgovara (stojeci , lezeci, klececi, sa strane..), a oni ce da se prilagode vama. Tako smo mi setali po bolnici , otisli da rucamo, obisli gift shop, malo bili napoju. U medjuvremenu su poceli blagi trudovi. Oko 17 h se supruga otvorila oko 3cm. Tada su nas prebacili u sobu za porodjaj cije slike saljem. U toj sobi smo bili sami. Soba je dosta velika sa kupatilom u kome je tus i toalet. Za pratioca je tu jedna fotelja koja se moze razvuci tako da se od nje dobije mali lezaj. U sobi se nalazi i deo za merenje i ciscenje novorodjenceta sa grejalicom iznad dela za povijanje. Pored kreveta je bio ugradjen radio. Televizor nismo imali. Kompjuter na slici je za osoblje bolnice. Nastavilo se i dalje sa intravenskim davanjem sredstva za izazivanje porodjaja. Oko 22 h su bolovi postali izuzetno jaki i do tada se supruga skroz otvorila. U medjuvremenu smo trazili epidural zbog jakih bolova. On joj je dat u tri navrata uz prisustvo lekara i anesteziologa. Tu je doslo do malog nesporazuma oko toga sta smo mi trazili i sta su nam oni dali. Jednostavno, nismo se dobro razumeli. Anestezija koja je davana supruzi nije potpuno odstranila bol kao sto smo mi ocekivali, vec ga je samo umanjila do pred sam zavrsetak porodjaja. Tih zadnjih dva sata je prakticno proslo bez sredstava protiv bolova. Praksa je po bolnicama da se daje takva anestezija koja ce smanjiti bolove ali nece umrtviti svaki osecaj. To je zbog vece kontrole porodilje nad misicima prilikom zadnje faze porodjaja. Naravno , moguce je dobiti i anesteziju koja ce vas potpuno umrtviti. Treba je samo traziti. Kod nas je jednostavno doslo do nesporazuma ali to nije greska osoblja niti njihova namera da nas lise necega. Pored toga nam je na dohvat ruke bio onaj gas, smejavac ili kako se vec zove, koji je takodje neka vrsta anestetika. To nije narocito pomoglo u nasem slucaju ali je bilo zabavno povremeno ga udahnuti posto ima neke, recimo, simpaticne efekte. Porodjaj od prelaska u sobu za porodjaj vodi babica uz pomoc par medicinskih sestara. Takva je praksa u Svedskoj. Nasa babica je bila poreklom iz Irana, izmedju 40 i 50 godina, a sestrice su bile vrlo mlade, oko dvadesetak godina. Mi smo se sa njima osecali vrlo sigurno. Svi su bili vrlo ljubazni i usluzni. Ni jednog trenutka se nismo osetili da smo zakinuti za nesto ili da se prema nama odnosi na nacin koji ugrozava nase dostojanstvo. Obilaze su nas cesto i mogli smo ih pozvati pritiskom na dugme. Za osoblje ocena 10. Lekar je u nasem slucaju dosao samo da pregleda bebu nakon porodjaja kao i da uradi merenje kiseonika u krvi pred sam kraj porodjaja. Ovde pojava lekara obicno znaci da postoji neka komplikacija. Kada je nasa cerka konacno izasla, ponudili su mi da presecem pupcanu vrpcu sto ja nisam hteo da uradim. Odmah su dete stavili na majcine grudi. Zatim je isla rutina. Pregled bebe od strane lekara, malo umivanja (ne kupanje) i oblacenje. Sve to pod grejalicom u sobi u kojoj smo i mi. Beba odmah dobija istu bolnicku narukvicu koju nosi majka i NE NAPUSTA pogled i prisustvo roditelja nijednog trenutka! Nakon pregleda i oblacenja beba se daje majci dok se ceka da posteljica izadje, eventualno usivanje i ostale kontrole. Onda su nas ostavili same u istoj sobi da se odmorimo. Doneli su nam sendvice i sokove za osvezenje, sve ukraseno sa malom svedskom zastavicom u sredini. Nakon par sati smo prebaceni na sprat u odeljenje za oporavak. Tu smo opet imali svoju sobu u kojoj sam i ja mogao da prespavam ukoliko zelim, sto sam ja i ucinio. Spavanje kosta pratioca oko 20 evra po noci bez hrane. Za porodilje i decu je obezbedjena hrana i oni ne placaju nista. Kako mleko jos nije krenulo, a posto se radilo o porodjaju u 37 nedelji odmah se preslo na dohranjivenje vestackim mlekom. 3 ml u casicu na svaka 2-3 sata, koja se onda stavi pod donju usnu i beba lapce mleko kao mala maca. Oko hranjenja i svega ostalog sto treba da se radi sa bebom su nam pomogle, pokazale i objasnile divne sestrice sa postporodiljskog. Mogli smo da ih pozovemo u bilo koje doba dana ili noci i one bi dosle nasmejane i po sto puta bi nam pokazale i objasnile kako se previja ili kako se kupa ili sta god nas je interesovalo. I za njih ocena 10. U Svedskoj je preporuka da se bebe NE kupaju svaki dan do starosti izmedju mesec i tri posto se ne prljaju kao odrasli, jos uvek imaju onaj zastitni sloj masti i nemaju dobru regulaciju temperature. Takodje nema sirokog povijanja vec se ide odmah u pampers. Na tom odeljenju smo proveli dve noci i u petak oko podne smo otpusteni. Posete mogu da dodju kad god pozelite u toku dana. Naravno ne mogu da udju u sam deo gde leze pacijenti, ali ispred postoji jedna prostorija sa klupicama gde mozete da sedite sa svojim prijateljima i da im pokazete bebu. Nama su dolazili prijatelji cim smo presli na to postporodiljsko odeljenje. Porodjaj se zavrsio u 03.00, a oko podne smo je vec pokazivali prijateljima. Kao sto rekoh dete se ni jednog trenutka ne odvaja od vas. Nasoj cerci je primeceno neko preskakanje srca koje je dosta cesto kod beba i hteli su da joj urade pregled/ekg. Da dete ne bi vukli po rukama imate mala kolica sa plasticnom pleksiglas kutijom i cebencetom u koju stavite dete i tako idete kroz bolnicu. Oboje smo otisli u drugi deo zgrade i bili smo uz nasu bebu sve vreme pregleda. Iz bolnice nece da vas otpuste ako nemate decje sediste za kola ili ako vam oni ne pozovu taksi sa sedistem za decu! Mleko je krenulo tek nakon par dana. U porodilistu smo mogli da iznajmimo pumpu za mleko, da je ponesemo kuci i da je vratimo kada nam ne bude vise trebala. Slagacu ako kazem da je to kostalo 20 evra za mesec dana. Ne secam se vise. Takodje smo u porodilistu dobili savete za dojenje kao i pokazne vezbe. Peti dan nakon dolaska u bolnicu smo dosli kuci sa upozorenjem da moramo da dodjemo za dva dana na pregled jer je povecano nesto sto ukazuje na deciju zuticu. Nakon dva dana se ispostavilo da nas zutica nije zaobisla. Da dete ne bi zadrzavali u bolnici ponudili su nam terensku uslugu. Bolnica ce da nam dopremi kuci specijalnu aparaturu u obliku krevetica na kome beba lezi 24x7, a ispod koga je neko specijalno svetlo koje leci tu bebecu zuticu. Beba se obuce u specijalnu pizamu koja je skroz otvorena na ledjima i onda se pomocu cicak trake ta pizama fiksira za krevetic. Svaki dan , sledecih nedelju dana je dolazio lekar i jedna medicinska sestra da kontorlisu krv , da mere dete i da proveravaju kako napreduje ta svetlosna terapija. Kada su konstatovali da su te povecane vrednosti opet na normali pokupili su svoju opremu i zahvalili se na saradnji. U nastavku smo bili opet upuceni na babicu iz lokalnog ”doma zdravlja” sa pocetka price. Sve ovo gore opisano ulazi u redovno socijalno osiguranje. Ono sto se placa dodatno je navedeno u tekstu. Nasi utisci su pozitivni i jako smo zadovoljni kako je sve proslo.
|
PRIČE IZ PORODILIŠTA PETICIJA ANKETA O ZADOVOLJSTVU PORODILJA INFORMACIJE ZA INFORMACIJE ZA LEKARE I STUDENTE
MEDICINE PROVERA RADA INSTITUCIJA MEDIJI KAKO VI MOŽETE DA POMOGNETE?
|
|
sponzori i prijatelji
|
|
 |
|
