|
Građanska inicijativa |
|
|
KENGURICA 385
Drage, drage majke javljam se iz Grcke, zivim ovde vec preko 20 godina, imala sam dva porodjaja, oba carskim rezom 1995 i 1997. Ne volim da pricam o medicinskim komplikacijama i faktorima, htela bih samo da naglasim neke stvari koje su na mene ostavile utisak. Grcka nije bogata zemlja kao Holandija ili Danska, korupcija je deo folklora, zdravstvo je prilicno problematicno, postoje i tzv. "koverti" i redovi i nervoza, ali su moja iskustva u vezi porodjaja sasvim pozitivna. Grci inace obozavaju decu i lako ih razmaze, ali to je druga prica. Bolnica je bila stara, drzavna, svuda neke dogradnje i majstori, postoji i velika Univerzitetska klinika i novo porodiliste, sve je sada mnogo bolje. Postoje i privatne klinike i porodilista ali kad je gusto ide se u "pravu "bolnicu. Nismo imali nikakvu vezu i nismo platili ni podmitili nikoga, lekar koji je pratio trudnoce izveo je oba puta i carski rez, bio je tada nesto kao pod-nacelnik te klinike. Soba je bila dvokrevetna a cistoca na korektnom nivou. Bilo je i soba sa vise kreveta ali posle oreracije se ide u dvokrevetnu. Kupatilo u sobi, sasvim O.K., topla voda u izobilju. Slike na zidu, ruzicaste zavese. Krevet i kolevka za bebu pored njega, novi i udobni, mogli smo da donesemo presvlake od kuce ali nije bilo neophodno. Krevet presvlacen svakodnevno a i cesce po potrebi. Moje spavacice, ves, posteljina i presvlake za bebu su bile nase, kao i ulosci i pelene. To se sve nakupuje i spremi pre odlaska u bolnicu i ne ocekujes da ti se ista poklanja ali ni namece. To se spakuje u orman pored kreveta. Nema nikavih zabrana ni strogoce u vezi pribora za dojenje ili prehranu, sve nekako ide prirodno i bez trauma. Doneses i flasice za bebu, spravu za iskuvavanje i jos kojesta i sve se to organizuje na velikoj komodi pored kreveta. Pomazu svi, tata, baka, deka i sestre. Cirkus. TV je mogao da se donese ili iznajmi ali nije nam bio neophodan, bilo je ionako vrlo zabavno. Mogla bih film da napravim o tome. Posete su dozvoljene skoro non-stop i to je mozda malo previse, jer navale familija i prijatelji, napravi se guzva, ali tata moze uvek da bude pored vas, to se podrazumeva. Osecas se stvarno kao u epicentru nekog vaznog dogadjaja tako okruzena cvecem i paznjom. Drugi put je bilo slicno samo smo imali vec jednu devojcicu koja je cekala batu. Tretman bolnickog osoblja, a o tome ovde pricamo, je bio krajnje korektan! Svi, od lekara do babica i sestara su bili ljubazni, topli i krajnje humani. Bebu su posle pregleda sestre obukle u roze benkicu, smestile u kolevku i pokrile. Mene su doneli, sestre presvukle odmah u cistu spavacicu, sredile krevet, namestile i dale mi bebu u narucje pa tek onda pustile unutra famiiju. Bilo mi je hladno i odmah su mi donele jos jedno cebe. Tog prvog dana sam non-stop gledala prema kolevci pa mi se, naravno, vrat ukocio i onda su mi donele neku mast za opustanje misica. Kupanje i pomoc oko bebe se podrazumevaju. Kupanje i pomoc oko porodilja - svakodnevno i sve uz osmeh. Pomogle su da vrlo brzo, vec istog dana ustanem i prosetam do kupatila (kao:"ajde, sto pre prohodas brze ces kuci"), da se vrlo brzo oporavim i da vec cetvrtog dana (3*24h) odem kuci sasvim normalno. Hrana je bila normalna, secam se piletine i pirinca, nikakvo gladovanje, ovde paze na to. Prijatan utisak ostavlja i to sto su sestre i babice, bilo mladje bilo starije, obucene vrlo, kako bih rekla, kao prave sestre! - klasicna uniforma, suknja preko kolena, ustirkana bela kapica, kosa skupljena,sve blistavo belo i u odnosu na neke druge skoro konzervativno. Starije su stroge prema mladjima i nadgledaju ih. Ocigledno imaju stroge protokole ali se oni ne odrazavaju negativno na pacijente. Ulivaju poverenje i sigurnost i imam utisak da su ponosne na to sto rade. Garantovano imaju vrlo male plate. Obracale su mi se sa "gospodjo" (kiria) ili "duso-srce-ljubavi" (agapi mu). Niko nije trazio pare, mi smo na kraju castili te sestre ali sasvim simbolicno, nesto kao bombonjere. Zbog savladanih komplikacija lekaru smo napisali zahvalnicu i objavili je u novinama. Sve u svemu, najlepsa dva dana u mom zivotu su stvarno NAJLEPSA DVA DANA U MOM ZIVOTU!!! Puno pozdrava iz uznemirene
Grcke u kojoj su ta lepa "razmazena" deca resila da izadju na ulice i sve
nas probude trazeci samo lepsu buducnost. |
PRIČE IZ PORODILIŠTA PETICIJA ANKETA O ZADOVOLJSTVU PORODILJA INFORMACIJE ZA INFORMACIJE ZA LEKARE I STUDENTE
MEDICINE PROVERA RADA INSTITUCIJA MEDIJI KAKO VI MOŽETE DA POMOGNETE?
|
|
sponzori i prijatelji
|
|
 |
|
