|
Građanska inicijativa |
|
|
KENGURICA 388
Porodila sam se u Avgustu 2008 u Livingston, New Jersey, USA. Moja doktorka nije bila dezurna bas tog dana, ali sam u napred znala ko ce biti njena zamena. Primljena sam u sobu za pregled, gde sam dobila spavacicu, i odmah su mi merili temperaturu i pritisak. Mlada doktorka je dosla da me pregleda, da bi ustanovili da li da me zadrze ili ne. Bila sam vec otvorena 5 cm. Krevet na kome sam lezala je imao tockice, tako da su me samo tu ostavili da lezim i preselili u sobu za porodjaj. Moj suprug je sve vreme bio uz mene. Soba za porodjaj je privatna za sve porodilje. Sve je jako cisto i prostrano. Velika stolica pored mog kreveta se pretvarala u privremeni lezaj za mog muza. Svekrva je bila sa nama takodje, i tu niko nije pravio problem. Mi smo doneli mali stereo i ukljucili prijatnu muziku. Meni su doneli led, a ja sam imala lizalice za sisanje. Meni su kontrakcije bile jake pa sam se odlucila na epidural. Nisam morala da u napred zakazujem, jer je anesteziolog dezuran 24 sata. Sestra zaduzena za mene je bila kao dobra vila. Predivna zena, koja je stalno dolazila da pita kako sam, donosila mi grejane cebice da mi bude toplo, i jednostavno uvek imala osmeh koji bi me ohrabrio u svakom teskom momentu. Ona mi je usput rekla kako ce sve da izgleda kada se porodim, i to sve u detalje. Pojavila se i doktorka koju tada prvi put vidim. Zaista je prijatna i nezna dok me pregleda. Sve vreme sam prikljucena i na infuziju, i monitori koji prate moje stanje i kontrakcije su u glavnom prostoru gde su sve sestre i doktori. Ja na dugme mogu da pozovem sestru, a ako nesto nije u redu, doktori to vide i odmah dolaze. Epidural mi je mnogo pomogao. Svi su lepo raspolozeni i veseli. Sale se samnom, i vec me zovu Mama. Ja i moj suprug smo opusteni i gledamo US Open. Doktorka me pregleda po drugi put i kaze mi da sam sada 10 cm otvorena. Porodjaj lepo prolazi i sestra i doktorka i moj muz su uz mene. Doktorka mi masira vaginalni zid kako nebi morala mnogo da me sece. Posle me siju i objasnjavaju koliko i kako su morali da me seku. dete sam dojila cim su me usili. Ja se oporavljam i bivam prebacena u privatnu sobu za oporavak. Tamo mi donose veceru, a imam i jelovnik da izaberem sta cu jesti sutra. U frizideru su male grickalice za preko noci. Svi mi stalno mere temperaturu i pritisak, i pitaju me kako sam zbog epidurala. U mirisljavom kupatilu je sva toaleta potrebna, takodje i ogromni ulosci i hladne obloge kao i gacice za jednu upotrebu. Bebu mi dovose na zahtev. Preko dana je stalno samnom, a nocu su ga donosili svaka 3 sata. Jedno vece je beba jako plakala, i sestra je dosla da ga uzme kako bih se ja odmorila, i rekla mi da nista ne brinem za njega. Pomazu mi oko pelena, pokazuju mi kako da ga kupam. Ohrabljuju me za dojenje, i pokazuju mi pravilne poze. Zena koja mi ujutru cisti sobu je jako ljubazna, zena koja mi donosi hranu me pita da li sam zadovoljna. Moja doktorka koja nije bila dezurna za porodjaj, dolazi da me pregleda i da mi cestita. Ja sam u bolnici provela dva dana, sto nije mnogo, ali sam zaista bila pazena i mazena. Moj suprug se zahvaljuje sestri koja je bila na porodjaju tako sto joj kupuje cvece i u kovertu stavlja sitnu lovu (u odnosu na to koliko u BGD ljudi daju). A ta ista sestra mi salje pismo na kucu u kojoj se zahvaljuje na svemu i kaze mi da je za novac kupila nekakvu keramiku koju skuplja, i kako ce se sada uvek setiti mene kada vidi svoju kolekciju. Kada bi nase zene bile tretirane sa postovanjem i paznjom, ne bi bilo ni bele kuge. Nadam se da ce se nesto promeniti.
|
PRIČE IZ PORODILIŠTA PETICIJA ANKETA O ZADOVOLJSTVU PORODILJA INFORMACIJE ZA INFORMACIJE ZA LEKARE I STUDENTE
MEDICINE PROVERA RADA INSTITUCIJA MEDIJI KAKO VI MOŽETE DA POMOGNETE?
|
|
sponzori i prijatelji
|
|
 |
|
