|
Građanska inicijativa |
|
|
KENGURICA 428
Imam dvoje dece. Oba puta sam se porodila u Narodnom Frontu, 1998. i 2001. godine. Sa prvim detetom sam se normalno porodila i u principu je sve bilo ok. Doktori i sestre su klasicno bili neljubazni, ali sam prezivela. Beba je bila dobro i to mi je bilo najvaznije. Sa drugim detetom, poucena raznim iskustvima i tudjim losim pricama, celu trudnocu sam vodila u samoj bolnici, kod nadasve poznatog doktora iz Fronta i sve je bilo tokom cele trudnoce u redu. Pred termin smo nasli vezu, platili smo babicu koja je trebalo da dodje da me porodi u koje god doba da porodjaj pocne. Ta zena je 25 godina radila u Frontu i prijatelji su nam je toplo preporucili. Ja sam dakako zelela da me porodi doktor koji mi je vodio trudnocu, ali je on trazio 400 maraka u ono vreme za porodjaj, a to su za nas bile nedostizne pare. Na sam dan termina sam dosla na CTG, koji mi je organizovala pomenuta babica i sasvim slucajno u hodniku naletela na doktorku koja je pogledavsi u moj stomak pitala da li je to blizanacka trudnoca. Od trenutka kada sam joj rekla da nije, da je jedna beba, pocinje moj PAKAO. Odmah su mi uradili UZ i utvrdili da beba ima preko 5kg. Doktorka se sokirala i pocela je da me vredja gde sam vodila trudnocu, kako sam seljanka koja ne ide kod lekara i slicno. Kada sam joj rekla da sam upravo tu vodila celu trudnocu i koji doktor mi je vodio trudnocu, samo je ucutala. Narednih sedam dana sam lezala na odeljenju u iscekivanju sta ce uraditi. NIKO sa mnom ni o cemu nije ragovarao. Davali su mi raznu terapiju i svako jutro sazivali konzilijum da me pregleda, sta da rade i kako, jer je beba ogromna, a ja sitna. Doktor koji mi je vodio trudnocu nije hteo da me primi na svoje odeljenje, jer navodno nije bilo mesta, iako su mu sve sobe bile poluprazne, cak je rekao da nece ni da me pregleda, jer je to stvar principa. Valjda je princip da te ostavi da crknes ako mu ne platis. On je inace poznat da je upravo to i uradio. Pustio je zenu da umre na porodjaju, jer nije platila. Bilo je u stampi. To maltretiranje i sikaniranje ne mogu da opisem. Na kraju su doneli odluku da se porodim prirodno, iako je bilo doktora koji su tvrdili da je jako opasno, jer sam presitna. Nije ih to zanimalo. A razgovore vode predamnom, kao da ja nisam tu, niti mi se obracaju. Na samom putu do sale, posle svih priprema za porodjaj, zaustavio nas je dr. Stanojevic i pitao sestru jesu li blizanci, na sta je ona odgovorila da je u pitanju "makrozomija". To je valjda izraz za veoma krupne bebe. Na sta joj je on nalozio da me odmah pripremi za carski rez. I tako sam se i porodila. Da nije on naisao.....ne znam sta bi se desilo. Da ne duzim previse.....posle carskog reza me bude dve sestre i traze da predjem sa hiruskog stola na kolica, sto ja nikako nisam mogla, jer su mi bolovi bili neizdrzivi....onda je jedna od njih pocela da me vredja i da me naziva debelom svinjom. Rekla mi je da prelazim na kolica kako znam i umem, jer nije ona 20 godina radila da bi teglila debele svinje. I presla sam sama....ne znam ni ja sama kako. Tako je bila besna da me je usput kroz hodnike i lift sto puta udarila u nesto u prolazu, jer nisam mogla bas najbolje da se namestim na kolicima. Cak sam sama morala sa kolica da predjem u krevet. Hiruski sto je znatno visi od kolica, a kolica opet visa od bolnickog kreveta. Ne znam sta je bilo teze i bolnije. O prljavstini, odvratnosti sestara na odeljenju, vredjanju...pa to bih mogla da prepricavam danima. Da nije bilo devojke koju sam slucajno poznavala od ranije, ne bi imao ko da mi doda uloske iz natkasne, koju nisam mogla da dohvatim, jer nisam mogla da se sagnem od rane, a sestra mi je rekla da moram sama. Nisu htele da mi dodaju bebu iz kolevke za podoj, a ja nisam mogla sama iz lezeceg polozaja da podignem dete od 5 kg. Kada je trebalo da odnesem urin u bocici u sestrinsku sobu, izvikala se na mene, jer sam je probudila. Vrh je teska infekcija koju sam dobila u bolnici, da sam mesec dana svaki dan morala da se vracam u taj pakao da mi cede gnoj i previjaju ranu...Danas moj sin ima 7 godina i presrecna sam sto ga imam, ali cak ni posle toliko godina ne mogu da zaboravim te uzase kroz koje sam prosla i sada kada Vam ovo pisem, uzasno sam uznemirena. Nadam se da ce se jednom stavri ipak promeniti u ovoj zemlji.
|
PRIČE IZ PORODILIŠTA PETICIJA ANKETA O ZADOVOLJSTVU PORODILJA INFORMACIJE ZA INFORMACIJE ZA LEKARE I STUDENTE
MEDICINE PROVERA RADA INSTITUCIJA MEDIJI KAKO VI MOŽETE DA POMOGNETE?
|
|
sponzori i prijatelji
|
|
 |
|
