|
Građanska inicijativa |
|
|
KENGURICA 431
Poštovana Branka, Oduševljena sam vašom inicijativom.Ja sam svoja dosadašnja iskustva, doživljaje i pitanja od porodjaja pa na dalje uvek slala redakciji časopisa Mama što su oni uglavnom objavljivali ali mi je drago da je Vaša inicijativa uzela maha i možda se nešto reši na bolje. Iz Beograda sam, diplomirani ekonomista 1968.godište. Porodila sam se se u klinici Narodni front oba puta 2003. i 2004.godine.Tri godine sam pokušavala da ostanem u drugom stanju, dala otkaz da eliminišem faktor stresa, i nakon 3 veštačke insemenacije ostala trudna. Mojoj sreći nije bilo kraja.Posle svakakvih iskustva u periodu ispitivanja sterilileta od doktora do nadrilekara i travara naišla sam na divnog doktora koji mi je vodio obe trudnoće i pripremu i ispitivanje pre prve trudnoće.Pošto on nije mogao da me porodi tražila sam od njega preporuku za doktora i anesteziologa i bila spremna da takvu vanstandardnu uslugu platim i pošto sam bila prezadovoljna ishodom tako je i bilo i to je sve pozitivno što se desilo sa mojim porodjajima. Niko mi nije tražio pare sama sam nudila jer nisam želela da prodjem loše.I dan danas sam u kontaktu i dobrim odnosima sa doktorkom koja me je porodila i sa doktorom koji je vodio trudnoće.Pri tom želim da naglasim da nisam dobrog materijalnog stanja ni tada bila i da sam pare za to pozajmila jer mnogo bi bilo gore da mi se desilo nešto na porodjaju jer se nekom nije radilo taj dan ili je nestručan. Čak i da sam imala "vezu" i tu "vezu" bi trebalo adekvatno nagraditi poklonom a pitanje je da li je stručna i opet mi ova varijanta deluje bolje. Imala sam dr dostupnu 24 časa za sva pitanja i da znam da li je krenuo porodjaj ili nije.To su pare koje nežalim.Bila je doktorka uz mene svo vreme tokom porodjaja i sve je prošlo bez problema. Doktorku sam platila 250 eur i anesteziologa milsim 100+50eur za materijal za epitdural. Napominjem da kada sam se drugi put porodila bila je nedelja i uskrs i dr anesteziologa smo pozvali samo zbog mene da dodje sa porodičnog ručka. To treba platiti i nagraditi. Šta bi bilo da sam pala u ruke nekom anesteziologu koji povremeno radi epidural i bude dežuran baš taj dan?Uz pomoć doktorske moj suprug je video bebu 2 sata nakon porodjaja i mogao je da me obilazi svaki dan i da vidja bebu. Bila sam u programu beby frendli.Prvi put sam se porodila popodne tako da su mi bebu doneli tek ujutru.Pre prvog porodjaja išla sam u školu za roditelje u klinici Narodni front.Učili smo teoretski kako se doji beba ali...Ujutru kad su mi doneli bebu našla sam se u čudu kako beše sad ona lekcija o dojenju.Posle izvesnog vremena ispitivanja kako podojiti prvi put bebu došla je pedijatrijska sestra nadrndana naravno i na moju molbu da mi pokaže odgovorila je "ŠTA JA DA TI POKAZUJEM?GDE TI JE MAJČINKSI INSTINKT MAJKO?". Neljubazno i drsko mi je rečima objasnila kako nastavila sam i dalje da se mučim dok nije došla sestra koja je bila i na predavanju divna raspoložena i pomogla mi da podojim svoju bebu. Drugi put kada sam se porodila odmah posle pristizanja na odeljenje babinjara došla je divna sestra i pitala da li nekome treba pomoć oko dojenja. Dan kada sam trebala da izadjem iz bolnice trebalo mi je biti najsrećniji u životu. Kući svi čekaju naš dolazak prvo unuče dugoočekivano. Nedelja je. Čeka se dežurni lekar.Pregleda mene sve o.k. Čekamo dežurnog pedijatra. Ja spremna za izlazak spavakovana u sobu već doveli novu porodilju sa carskim rezom na pokretnom krevetu. Nemože se proći pored. Posle dužeg vremena dolazi dežurna doktorka pedijatar koja je bila celu noć dežurna, nadrndana, nafrakana a uz sve to nije ostvarena kao majka što sam kasnije doznala ali je žena nekog doktora.Sa vrata kad je videla haos pogledala bebu parire i napala me zašto bebi nije radjen biilirubim sva je žuta nemožemo napolje. Nisam doktor i neznam zašto njene kolege nisu uradile sve analize, porodjaj je bio normalan , plašila sam ako ostanem još jedan dan u porodilištu da ću se razboleti i ja i beba. Promaja svuda kad izadješ iz sobe,wc nehigijenski,užas.Već kreću suze i pitam doktorku da li mogu da se konsultujem sa dr koja me je porodila i tad shvatam u panici šta sam uradila.Dr. kojoj je pogodjena sujeta vrišti na mene:" Da pitaš ginekologa da li beba može da izadje iz bolnice? Sad nećeš nigde izaći dok ja nekažem. Hitno da se bebi uradi bilirubin da vidimo u kojim je granicama pa da vidimo šta ćemo.Porodjaj je radjen u epiduralu tu mora žutica da se javi." Nemogu više da kontrolišem suze najlepši dan u životu i dugoočekivani pretvara mi se u pakao nizbog čega.Počinjem da pričam da sam dugo želela i čekala tu bebu ali... Bujica uvreda na moj račun kreće od strane dežurne doktorke. Došla ekipa izvadili krv bebi i čekam rezultat. Sreća da je taj dan bila dežurna i jedna moja prijateljica pedijatrijska sestra, koja je motrila da rezultat bude gotov i o.k i jurila doktorku da mi potpiše otpusnu listu, tj papir da izlazim iz pakla bolnice.Toliko suza i iživaljavanja bez razloga.Ili je razlog što doktorska nije spavala tu noć... ili što nikad nije doživela svopje dete... neznam. Uslovi u bolnici su haos. WC nehigijentski a promaja svuda okolo. Porodilje koje su pušači dolaze tamo da zapale cigaru a posle to mora da se izluftira i nezna se šta je gore da li dim koji se oseća da li hladnoća koja ulazi s polja(januar mesec).Problem oko povijanja beba. Jedna pedijatrijska sestra povija bebu kao kiflu tera me da učim to, ne ide a i šta će mi kada povijanje bebe na taj način važi samo u porodiilištu. Dolazi druga koja stavlja bebi benkicu i povija tako da su rukice slobodne. Jedna kaže dojiite 15 minuta jednu dojku pa posle 15 minuta drugu dojku. Dodje druga i kaže svaki podoj jedna dojka. Ko je u pravu koga slušati. Zbunjenost. Najviše su mi pomogle oko bebe sapatnice cimerke porodilje iz sobe.Nikad neću zaboraviti kada sam posle prvog porodjaja došla u sobu , dežurnih dugo nema a nije mi preporučeno da ustajem zbog epidurala (pala sam ispred sobe jer dve koje su me vodile iako su čule da je epidural bio nisu me prenele sa kreveta na krevet nego terale da sam ustanem i jedna noga klocnula sama) a cimerke sapatnice su mi menjale uložak.Ta muka tamo natera žene da se zbliže. Oba porodjaja period proveden u bolnici mi je ostao u užasnom sećanju. Nemate osećaj da neko hoće da vam pomogne oko bebe ili vas,javašljuk na sve strane, drskost osoblja i pametovanje umesto saveta, kao žele da vam daju do znanja da su oni najpametniji a vi nemate pojma jer čak ni vlastito dete neumete da presvučete ili podojite. Oko 10 posto ih je ljudski ljubazno.Jedino što sam oba puta silno želela posle porodjaja je da što pre prodje ta procedura od 72 sata koliko seč čeka da se vidi da li beba ima žuticu ili može kući. I posle kada bih razmišljala na temu treće dete ili ne - mislim da bih lako izdržala i trudnoću i porodjaj ali ta 3 dana posle najteže. Za sada toliko.Pozdrav...
|
PRIČE IZ PORODILIŠTA PETICIJA ANKETA O ZADOVOLJSTVU PORODILJA INFORMACIJE ZA INFORMACIJE ZA LEKARE I STUDENTE
MEDICINE PROVERA RADA INSTITUCIJA MEDIJI KAKO VI MOŽETE DA POMOGNETE?
|
|
sponzori i prijatelji
|
|
 |
|
