|
Građanska inicijativa |
|
|
KENGURICA 501
Pocecu pricu sa komentarom sa foruma koji sam citala po izlasku iz porodilista. Tema je porodjaj u Srbiji i korupcija. Pored imena lekara koje su zene javno navodile i tarifa koje su davale paznju mi je skrenulo ime muskarca kome se beba ugusila na porodjaju jer je predugo bila u kanalu a lekara nije bilo. Poslednja recenica kou cu , mislim pamtiti ceo zivot bila je "Moj savet svim trudnicama koje hoce na porodjaju u frontu je dajte im koliko traze unapred. Nisam u trenutku imao da im dam koliko su trazili, hteo sam da ih castim kad se sve zavrsi ali, nazalost nisam imao zbog cega." Porodila sam se pre nepunih mesec dana u porodilistu Narodni front u Beogradu. Po ulasku u deveti mesec, kad je vec bilo izvesno da je dosao i taj dan, na poslednjoj kontroli kod doktorke koja mi je trudnocu vodila privatno, pitala me je gde i koji doktor zeli da me porodi. U tom trenutku delovalo mi je nebitno koji ce me doktor poroditi bilo mi je bitno samo da bude prisutan, ukoliko, sto ono kazu, nesto krene po zlu. Uputila me je svojoj mladjoj koleginici u frontu. U medjuvremenu, pocinjem da se raspitujem kod zna koje su se nedavno porodile na istom mestu i saznajem da postoji tarifa i da su sve one "cascavale" sve redom od babica, anesteziologa pa do doktora. S obzirom na nemogucnost da priustim toliko davanje para odlucujem da ne porodjaj odem, da tako kazem, normalno. I tu, tek sad vidim, itekako gresim! Na samom pregledu, kod doktorke po preporuci, puca mi vodenjak zbog njene profesionalnosti i neznosti. Tu pocinje prica. Moj osecaj u tom trenutku bila je radost, jer sam jedva docekala da mali andjelcic dodje na svet i ugledam mu lice. Znala sam da boli, ali sam sama sebe ubedjivala, da je bol nista u odnosu na to kolika je radost ucestvovati u radjanju novog zivota. Stavljaju me na sto i ukljucuju indukciju kako bi ubrzali porodjaj. Ostavljaju me samu. Pocinju bolovi na po deset minuta, jako me boli, vidim oko mene studenti koji pokusavaju da mi pronadju venu ali bezuspesno. Ja se smejem, govorim, vezbajte nema veze ja taj bol sad ionako ne osecam. Doktora, sestara, babica negde nema. Ukljucen je CTG i ja osluskujem da li je beba ok i trpim. Vec je bilo podne bolovi sve jaci i jaci dolazi doktorka i pogleda nesto ne govori nista i ode. Usta su mi potpuno suva i tesko mi je da disem. Dolaze sestre ili babice, nisam sigurna i pocinju da me nesto sire dole nekakvim kruznim pokretima. Komentarisu, u ala si ti uska. Niko mi se ne obraca, svi samo zaviruju dole i kopaju li kopaju. Trpim. U jednom trenutku, molim sestru da se vrati, i pitam meni su bolovi ucestali hocu li se ja uskoro poroditi. Poluokrenuta ledjima, kaze, hoces odavde ni jedna nije izasla da se ne porodi. Kazem, boli bas jako, jer to znaci da cu skoro. Kaze, a sta si ti mislila da te ovde ceka. Pocinu naponi pocinjem da se trudim da guram. Sama sam. Pocinje konstantni bol, neopisivo jak, napone vise ni ne osecam. Spajaju mi se nebo i zemlja. Prva mi je beba i mislim da je to, verovatno normalno. Povremeno se gubi beba na CTG u. Moj osecaj je bol i strah za bebu. Ne usudjujem se da zovem bilo koga jer sam videla kako su prosle zene koje su dramile. Preko puta porodilo se njih X ja jos uvek na stolu. Oko mene i dalje nema nikoga. Bol sve jaci i konstantan imala sam utisak da mi neko necim razvaljuje karlicu. Dva sata po podne pojavljuje se moje doktorka. Oko dva popodne, na zavrsetku svoje smene dolazi doktorka i kaze ajde da vas porodim. Gleda CTG i vice, posaljite mi nekog od osoblja, brzo, beba se zaglavila. Koliko dugo, je bila tako zaglavljena zaista ne znam. Prezivljeni strah u tom trenutku ne mogu da opisem. U sebi molim Boga, neka samo beba bude u redu meni neka se desi sta god. Niko se ne odaziva. Dolazi sestra i daju mi nesto u venu verovatno da povecaju napone. Ne desava se nista, napone ne osecam i dalje sam bol, bol bol koji ne prestaje. Jer osecas napone, Kazem ne samo boli. Moras da osecas, evo vide se na CTG u. Zaista nista nisam osecala. Dolazi babica, doktorka kaze ne smem vise bebu da drzim unutra spremi vakum. Moj strah prevazilazi granice, kroz glavu mi prolazi ugusice se beba jer ja ne umaem dovoljno jao da se napnem. Naravno, sad kad je proslo, vidim da nije bilo do mene. Napinjem se koliko god mogu.Nnekim cudom pojavljuje se beba. Ne znam vise nista, cujem zvanicni ton, rodila si u 14 i 35 devojcicu tesku....Onda me jos sat vremena usivaju. Ne osecam nista, sem da se tresem. Zelim da sto pre sidjem sa stola jer ne mogu da se smirim. Ostavljaju me na promaji na kolicima sa ledom izmedju nogu a preko nogu su mi stavili torbu sa stvarima. I daje nikog nema, uzasno mi je hladno a ne mogu da se pomerim koliko me sve boli. Razmisljam, kako vise nemam snage da izdrzim. U sobu su me smestili u osam uvece, vrtelo mi se u glavi jer nisam nista jela. Od sega nisam mogla da zaspim. Bebu sam videla tek sutradan. Tih par dana u bolnici licili su na pakao, pocepane spavacie, sve krvavo od toaleta do kreveta na koji ti stavljaju bebu kad je donesu. Sestre su dolazile u sobu oslovljavale nas sa brojem ili sa majkom. Non / stop su ulazili sa nekim formularima i postavljali pitanje, sta ste rodili mislecci na pol... Pomislila sam nisam mogla majmuna da rodim kreteni nepismeni nego dete koje iako je malo zasluzuje dostojanstvo. Kad udjete u porodiliste, postajete bezlicni kad izadjete toj sreci kraja nema. Kapilari su mi skroz popuali na licu i na grudim, bila sam izobliceno natecena, beonjace potpuno krvave. To je proslo a ono sto je ostalo je nemogucnost objasnjenja, zasto? Modrice su prosle, a one na dusi mislim da nikada nece. Otud nadoudnim lekarima hrabrost da izigravaju svevisnjeg, uticu na situaciju radjanja ili odredjuju tarifee... laktovi su mi bili odrani a na butinama sam imala modrice velicine jajeta, na kontrolnom pregledu doktor se zgranuo i pitao me je ko je vas poradjao kad su vas ovoliko usivali istvorili ovolike hematome. Nije me pregledao. Rana je tesko zarasla. Danas, srecna sam jer smo nas dve iscupale zive glave iz onog pakla. Interesantni detalj je da dok
sam trpela bolove na stolu mogla sam manje vise da gledam druge zene kole si
radjale. Preko puta mog boksa poradjala se zena lekar je stajao sa mobilnim
telefonom u ruci i govorio, ne mogu da usporim vidi mu se glavica. Znam da
je guzva u saobracaju, ali covece, dete je izaslo. Nesrecni korumpirani
lekar je verovatno ostao zbog lose organizovanog saobracaja u gradu. Dan pre
izlaska iz bolnice u istu sobu su smestili zenu koja je dala mito doktoru
(500 eura) odmah su joj doneli bebu, u sobu su nam usli doktor, radosni tata
i njegovi drugari i otvorili sampanjac. Ona je bila srecna. Nasu bebu otac
je video po izlasku iz bolnice a meni je hranu da ne bih skapala od gladi
doturao tako sto je podmicivao portira da donese kesu. Niko nije hteo da nam
objasni kako da dojimo, dobila sam mastitis a beba i danas pije vestacko.
Eto!
|
PRIČE IZ PORODILIŠTA PETICIJA ANKETA O ZADOVOLJSTVU PORODILJA INFORMACIJE ZA INFORMACIJE ZA LEKARE I STUDENTE
MEDICINE PROVERA RADA INSTITUCIJA MEDIJI KAKO VI MOŽETE DA POMOGNETE?
|
|
sponzori i prijatelji
|
|
 |
|
