|
Građanska inicijativa |
|
|
KENGURICA 504
Porodila sam se dva puta. Prvi put 1997, porodilište N. front. Porodjaj normalan, trudnoću mi je vodio dr M.Đukić on me je i porodio, porođaj je bio relativno lak uz indukciju i trajao je od 11h do 14 i 40h. Učenice iz medicinske škole su mi kvasile usta vodom i bodrile me, tu je bio i moj doktor. Za ušivanje i epiziotomiju su mi dali kratkotrajnu opštu anesteziju te sam to lako podnela. U sobi sam bila oko 16h beby friendly sistem, 3 kreveta, soba čista i uredna.Bebu su doneli u 16 i 40h. Posle toga nastaje horor jer ja nisam imala mleka a bebu su hranili na svakih 5 sati!!!! Kad prođu 3 sata beba narednih 2 urla. Sestre iz laktarijuma nisam ni videla jedina ljubazna osoba bila je dr Karović koja je porodiljama objašnjavala sve od kupanja i povijanja beba do dojenja. WC, posteljina i kreveti katastrofa. Iz bolnice sam izašla nakon pet dana. Najveća neprijatnost koje se sećam je ginekološki pregled pre otpusta tada mlade i nadasve neljubayne dr Nadežde Papić. Pregledala me je grubo i bolno i bez reči se okrenula i prozvala drugu ženu da uđe. Tada mi je puko film i ja sam joj krajnje bezobrazno rekla, našta Vam ja ličim valjda pošto se o meni radi trba da mi kažete u redu je idete kući ili nije u redu.. a ne da ćutite kao da ste kravu pregledali. Ovo sam besna saopštila i načelniku odeljenja inače mom dr koji me je umirio rečima da je sve u redu da idem kući id a je to najvažnije. Danas je dr Papić jedna od vlasnica klinike Papić i verovatno se tako ne ponaša prema svojim pacijentima. No pošto je bilo davno najveći deo ružnih stvari sam zaboravila. Drugi put sam se porodila 11 godina kasnije tj u oktobru 2008. Porodilište u Višegradskoj. Trudnoću mi je od februara do juna 2008 u GAK-u vodila fenomenalna dr Maja Antić koja je u GAK došla iz porodilišta dr Dragiša Mišović koje je bilo zatvoreno zbog bombardovanja. U junu mesecu 2008. god. se otvora ginekologija dr Dragiša Mišović ali porodilište ne radi.Sa kontrolama nastavljam kod dr Antić u ambulanti ginekologije dr Dragiša Mišović. Dr Antić mi uverava da će porodilište proraditi 1. septembra te da ću se kod njih i poroditi. Prvog septembra ulazim u 9. mesec i tada je već bilo jasno da porodilište Mišović neće proraditi i da ću morati da se porodim u Višegradskoj. Na kontrolne CTG preglede 2 do 3X nedeljno odlazim na preporuku moje dr a takvu neljubaznost od sestara na prijemnom odeljenju u životu nisam doživela. Pošto sam na CTG išla svaki drugi dan nekada se dešavalo da to bude i nedelja. Sestra me je krajnje neljubazno pitala šta ću ja tu da li mi je termina za porođaj kada bih odgovorila da nije i da mi je dr rekla da radim CTG ona me je pitala zar ja nemam ništa pametnije da radim nedeljom ujutru. Ja joj naravno nism ostala dužna odgovorila sam joj da je za mene najvažnije da rodim zdravu i normalnu bebu. Takvu aroganciju i bezobrazluk prema svim trudnicama koje sam tih dana zaticala u GAK-u nisam mogla da zamislim. Svaki put posle uradjenog CTG su me ostavljali da gel brišem rukom jer nemaju ubruse za brisanje!!!! Jednom prilikom sam dr Tajfl koja je takodje bila bezobrazna rekla da treba da zatvore bolnicu ako nemaj ubruse za brisanje. Ona se samo ironično smejala. Jedne noći 10 dana pred porodjaj beba se umirila ja sam u 02 sata posle ponoći došla jer sam htela da vidim šta se dešava sa bebom bila je dežurna dr Ivana Babić. Spavala je i kada je sišla drsko i bezobrazno me je pitala što sam došla i jel to nije moglo da čeka jutro., Ja sam joj poučena iskustvom sa prethodnih dolazaka još bezobraznije odgovorila da nije moglo da čeka a da njeno nije da na dežurstvu spava nego da radi. I da bi zbog takvog ponašanja u bilo kojoj bolnici u svetu odmah dobila otkaz. Besno me je pregledala i odgovorila mi da je znala da je sve u redu čim me je videla. Tada sam joj strašno iynervirana rekla da počne da se bavi proricanjem sudbina jer je sigurno vidovita. Jedini ljubazni doktori kod kojih sam došla noću jednom zbog pada a drugi put zbog slabog pomeranja bebe bili su dr Igor Pilić i dr Sandra Bradić koja me je pogledala UZ i ako joj je desna ruka bila u gipsu. U ponedeljak 29. 09. me je na odeljenje kontrole fertiliteta primila doc. dr S. Plešinac divna dr koja me je detaljno pregledala i procenila da se zbog lproblema sa kičmom koji datira od prethodnog porođaja i toga što je beba obmotala pupčanik oko vrata ne mogu poroditi prirodnim putem i zakazuje carski rez za 1. X. Na odeljenju vlada red jedino ne rade WC-i zbog čega uzimam apartman na 4. spratu. Carski rez mi je na moj zahtev radjen u eiduralnoj anesteziji, dr Radica Bulatović krajnje iskusno i profesionalno odradila anesteziju i ja sam u 10 i 45 1. oktobra ugledala mog Miloša. Posle toga su me prebacili na odeljenje carskih rezova. Od nas 7 porodilja u intenzivnoj nezija sam jedina bila budna jer su mi ostavili kateter za epidural te sam sama sebi dodavala anestetik kada bi počeli i najmanji bolovi. Sutradan sam prva ustala i sestre su prema meni bile ljubazne jer nisu imale nikakvog posla oko mene osim terapije. Prema ostalim ženama koje su morali da dižu i opslužuju bile su bezobrazne i drske sa puno krajnje neumesnih komentara, kao da je glavni smisao svega da one što manje rade. Najneljubaynije na odeljenju carskih rezova bile su babice koje rade sa bebama. Dva puta sam ih zatekla kako PUŠE uz otvorena vrata od terase i zatvorena staklena vrata koja dele njih od beba (kao da dim ne prolazi ispod vrata. Volela bih da ovo pročita prof. dr A. Ljubić ). dr Plešinac me je tri puta obišla posle carskog reza. Zanimljivo je takođe da su žene sa odeljenja carski rezova posle tri dana od operacije premeštali na odeljenje patologije trudnoće gde leže trudnice. Da bi sa tog odeljenja koje je toliko prljavo da nemam reči (čistačica ne radi vikendom od petka do ponedeljka niko nije ništa obrisao na odeljenju, WC katastrofa) žene dolayile na odeljenje carskih rezova četiri puta dnevno da doje svoje bebe. Toliko o higijeni i ne znam zašto sam se čudila što je moj sin nakon dva meseca dobio urinarnu infekciju sa E. coli koja je bila rezistentna na skoro sve antibiotike i ako beba nije dobijala nikakvu antibiotsku terapiju. Bilo je još roditelja koji su hteli da tuže porodilište ali u ovoj zemlji je to samo gubljrnje vremena i novca. U bolnici sam provela 8 dana uključujući i 2 dana pre porođaja. Naravno da bi protokole u vezi hrane trebalo promeniti jer je suludo da žena za 6 dana jede samo keks i pire, anemičan čaj i istu takvu supu. Naravno da mi je hrana najmanje bila bitna da je osoblje i to na prvom mestu sestre, spremačice, servirke ljubaznije a lekari malo zaintersovaniji svi nedostaci porodilišta bi se mnogo lakše podneli. Hvala što mislite na budućnost naše zemlje.
|
PRIČE IZ PORODILIŠTA PETICIJA ANKETA O ZADOVOLJSTVU PORODILJA INFORMACIJE ZA INFORMACIJE ZA LEKARE I STUDENTE
MEDICINE PROVERA RADA INSTITUCIJA MEDIJI KAKO VI MOŽETE DA POMOGNETE?
|
|
sponzori i prijatelji
|
|
 |
|
