|
Građanska inicijativa |
|
|
KENGURICA 505
Pozdrav! Moja priča slična je stotinama drugih porodilja, ali mi mnogo znači prilika da je ispričam, i podelim svoju ogorčenost sa nekim. Porodila sam se 2006. gofine u porodilištu Narodni front. Sam porodjaj protekao je dobro, koristila sam epiduralnu anesteziju. zato je sve posle toga bio horor film.Dovezli su me na krevetu do vrata sobe i rekli da probam sama da dodjem do kreveta, i ako se zna da posle epidurala ne možete odmah da hodate. Kada sam sišla sa kreveta i bukvalno pala na kolena, sestre su me vratile na krevet i uterale u sobu uz komentar da doktori uvek preteraju sa anestezijom a one moraju da vuku. sestra koja nas je primila na odeljenje rekla je da je do jutra niko ne zove da ide u wc, jer ona mora da se odmori. U mojoj sobi bilo je nas osam, i sve prvorotke, koje su se tu noć porodile, tako da smo sve bile zbunjene i uplašene. Bilo je jezivo , krvariš, ne znaš ni sama da li je to ok ili nije, a niz hodnik odzvanjaju povici žena, sestro, sestro, na koje niko ne reaguje. Bebe su nam doneli posle par sati, i bez ikakvog objašnjenja gurnuli u krevet, sav krvav i prljav. Ja sam do jutra držala bebu na dojci jer sam bila u stresu da je gladna, a iz grudi mi je tekla samo vodica. Inače, u bolnici ima tri vrste sestara,za bebe, za majke i akušerke, i kad god se nekoj obratiš, pogrešio si oblast za koju je ona nadležna. sestre koje su hranile bebe menjale su se i svaka je imala svoj stav, jedna kaže doj non stop da ti krene mleko, druga kaže prehranjuj to dete vidiš da je gladno, a treća samo ćuti, i breca se ako je išta pitaš. Kao rezultata toga imala sam mastitis četiri puta, uz svu agoniju koja ga prati, i morala da odustanem od dojenja. Servirke koje dovoze doručak, dodju do vrata, viknu hrana, i onda jedna od nas mora da ustane iz kreveta i donosi tanjire od hodnika do stola u sobi, pa sam to bila uglavnom ja jer nisam bila sečena i mogla sam najbrže da ustanem. Da najbrže, jer one ne čekaju, ako zakasnimo nema hrane, koj je inače mizerna. Moj sin je dobio "žuticu" i morao je na sunčanje, te se moj ostanak prolongirao, što me je bacilo u potpuni očaj. Mleko koje sam teškom mukom izmuzavala i to po 5 ml, zbog čega sam se mnogo brinula, i nosila u inkubator gde je beba bila tokom sunčanja, sestre su , čujem posle, prosipale. Kada dodje vreme kupanja, ako su bebama pune pelene, sestre dreknu, pa zar ne znate da presvučete rodjenu decu, čekate nas. Kad sam ja sledećom prilikom sama presvukla i umotala dete, one su se cinično nasmejale i rekle, vidi se, povijen ko nogama. Kao komplikaciju pražnjenja bešike kateterom u toku epidurala, dobila sam cistitis (upalu bešike), na šta su mi u bolnici rekli da uradim urinokulturu kad izađem i da mi muž donese od kuće palitrex. Moram reći na kraju da je kompletno osoblje prema ženama nastrojeno skoro neprijateljski, bez imalo bar ljudske samilosti, a o stručnosti da i ne godorim. Takav odnos prema porodiljama sraman je i ponižavajući za celu našu državu i društvo. Osećala sam se sve vreme jadno, bespomoćno, uplašeno i potpuno nekompetentno.Taj stav "žene su se ranije poradjale u njivama" i slično samo je paravan za korumpirane i beskrupulozne ljude, koji sebe zovu zdravstvenim radnicima a gori su od zatvorskih čuvara. Bez preterivanja. Cela ta atmosfera oko porodjaja još uvek me tišti, depresivnost koju sam osećala nakon izlaska iz bolnice sada je zamenila ogorčenost. Zar je nemoguće na jedan dostojanstveniji način dočekati tako nam dragocene nove živote? Gde je ljudskost i savest tog osoblja? Gde je ova država da stane iza žena koje joj iz svojih utroba daruju budućnost? S poštovanjem i divljenjem za Vaš trud da borba za dostojanstvo žene u Srbiji postane naša zajednička.
|
PRIČE IZ PORODILIŠTA PETICIJA ANKETA O ZADOVOLJSTVU PORODILJA INFORMACIJE ZA INFORMACIJE ZA LEKARE I STUDENTE
MEDICINE PROVERA RADA INSTITUCIJA MEDIJI KAKO VI MOŽETE DA POMOGNETE?
|
|
sponzori i prijatelji
|
|
 |
|
