|
Građanska inicijativa |
|
|
KENGURICA 517
Upravo sam odgledala emisiju "Kljuc" i resila da i ja napisem svoja iskustva. Imam troje dece. Prvo dvoje sam rodila 1988. i 1993. godine u porodilistu Dr Dragisa Misovic, a trece 2001. U Narodnom frontu. U prvoj trudnoci sam primljena u bolnicu jer sam prenela 10 dana. Primio me je lekar koji je bio poznanik iz mladosti moga oca sa recima bolje da sam u bolnici nego kod kuce, zavrsio smenu i otisao kuci. Bio je petak, a rekao mi je ako se ne porodim do ponedeljka da ce mi dati indukciju. Sa svoje 23 godine bila sam zbunjena, uplasena, ljuta sto cu bez potrebe lezati 3 dana u bolnici... Vrlo brzo je dosla sestra i prikljucila mi CTG, koji je pokazivao da imam kontrakcije. Bolove prakticno nisam imala, a bila sam otvorena jedan prst. To je bilo jedino sto su mi uradili do uvece. Nesto posle 22 casa, dosla je sestra i pozvala me na pregled. Mlada ljubazna doktorka mi je objasnila da ce mi staviti vaginaletu i na taj nacin pokusati da izazovu porodjaj, a ako ne uspe nece me dirati do ponedeljka. Nakon pola sata sam dobila bolove na tri minuta. Izasla sam da potrazim babicu i nakon duzeg trazenja naisla na spremacicu koja mi je rekla da je babica u porodilistu i da ce je odmah potraziti. Za par minuta babica je sisla i povela me u porodiliste. Zbog kratkog razmaka izmedju trudova izbegla sam uobicajenu proceduru. Jedine ruzne reci koje su mi bile upucene od strane babice iz pripreme su bile "Vidi pa ona je zaspala izmedju trudova! Svasta!" i nakon sto sam povratila me je pitala zasto sam vecerala kad sam dosla da se porodim. Na moj odgovor da nisam znala da cu se poroditi, ucutala je. Onda su me uveli u porodjajnu salu. Tu se vec jedna zena poradjala i sve vreme je pored nje bila divna doktorka Helena cijeg se prezimena na zalost ne secam. Znam samo da je bila Grkinja. Doktorka je prilazila naizmenicno zeni pored mene i meni i non stop nas je hrabrila. Ne zna se ko je bio ljubazniji, babica ili doktorka. Porodila sam se u 5h 15min ujutro. Porodjaj je zavrsila babica. Imala sam uzasan strah od epiziotomije, a posto sam na osnovu ultrazvuka pretpostavljala da beba nije velika, zamolila sam babicu da me ne sece. Rekla je "videcu, necu Vas seci, ako ne moram".Dobila sam napone, a stomak mi se nije spustao. Babica mi je sve vreme davala uputstva sta da radim. Nakon drugog bezuspesnog napona mi je rekla da jako guram, a ona mi je snazno pritisnula stomak ispod grudi. Izletela je moja devojcica kao tane. Babica je odrzala rec, a ja sam imala samo dva sava. Vise me nista nije bolelo. Prinelu su mi dete, dali da je poljubim i odneli je u boks.Bila je teska 3200gr i dugacka 53 cm, a dobila je ocenu 9/10. Pojavila se i druga babica koju sam zamolila da obavesti mog supruga da sam se porodila, da ne bi otisao na posao. Ona je to i uradila, a onda mi donela telefon da se i ja cujem sa njim. Bila sam odusevljena nakon svakakvih prica kojih sam se naslusala. Bebu sam na podoj dobila sutradan ujutro. Pedijatri su nas dva puta dnevno obavestavali o stanju dece, a majkama cija deca nisu donosena na podoj bilo je omoguceno jednom ili dva puta dnevno da ih vide. Seste koje su brinule o laktaciji su nas obilazile i nocu i pregledale grudi. U sobi je bilo nas sedam zena. Moram priznati da nisu sve ovako dobro prosle kao ja, ali je vise bilo zadovoljnih, nego nezadovoljnih. Ostala sam 5 dana u bolnici, jer su tada bila takva pravila. Stalno su nam menjali posteljinu i davali ciste spavacice uz upozorenje "nemojte slucajno da vas neko vidi u prljavoj spavacici!" Sestre su nam davale uloske naprskane rivanol rastvorom u neogranicenim kolicinama. O higijeni se vodilo racuna, hrana je bila pristojna, ali je bilo zabranjeno bilo sta unositi u sobu. Citavo ovo iskustvo je bilo neverovatno. Niko mi nista nije trazio, niko nam nije uputio ruznu rec, osim ednoj majci koja je zaista bila razmazena. A onda sam shvatila razlog. Dan pre polaska kuci bila je velika vizita u kojoj je bio i direktor klinike Dr Stepanovic (ako se ne varam). Nakon zavrsenog pregleda obratio nam se i trazio da mi majke kazemo ako bilo cime nismo bile zadovoljne i ako imamo neku primedbu. Jedna od nas je rekla sta joj je zasmetalo i imenovala doktora kojim nije bila zadovoljna. Direktor je sve to zapisao, a posle smo cule da je bio izuzetno strog prema osoblju. Ne treba ni da kazem da sam i drugi put otisla u istu bolnicu, bez ikakve veze i da sam jednako dobro prosla. Ovoga puta me je primila Dr Tatjana Nikolic, predivna osoba. I opet ista slika. Svi ljubazni i pazljivi, pocev od spremacice, do nacelnika porodilista. Trud koji ulazu u vreme najgore inflacije je za svaku pohvalu. Porodila sam se u roku od dva sata bez ikakvih problema. 2001. godine porodiliste "Dragisa Misovic" nije radilo, te sam se tako nasla u bolnici "narodni front". Ovoga puta sam imala vezu. Snajka mi je babica, a kod doktora koji me je porodio sam otisla po preporuci svoje doktorke. On je snajki dozvolio da sve vreme bude uz mene, iako radi na drugom odeljenju. To mi je zaista mnogo znacilo. kada je primetio da bebini tonovi slabe, odmah je reagovao, izvrsio dilataciju i porodio me u roku od 5 minuta. Beba je pritisnula pupcanu vrpcu, ali je srecom sve dobro proslo. Dali su mi je odmah nakon merenja na par minuta, a onda sutradan ujutru je doneli u sobu. Ipak, celokupni utisak je bio sasvim drugaciji u odnosu na bolnicu "Dragisa Misovic". Svi su nekako u stalnoj trci i frci, niko nema vremena za vas, obracaju vam se strogo sluzbeno, bez imalo topline ili podrske. Najveca primedba se odnosi na to sto sam se porodila u 19 casova i od trenutka kada su me dovezli u sobu u kojoj su bile jos dve porodjene zene, do ujutro niko nije otvorio vrata sobe. Ja sam u par navrata pokusala da ustanem i uspela sam tek oko 4 sata. Na hodniku sam slucajno srela sestru koja bi prosla pored mene bez reci, da joj sama nisam rekla da prvi put ustajem i zamolila je da saceka da vidi da li cu uspeti da izadjem iz WC-a. Nije se ni potrudila da mi pridje, ali je sacekala. Ipak, najdrskije su bile pedijatrijske sestre, koje su ulazile i vikale na majke. Kada sam pitala snajku zasto je to tako, rekla mi je da nocu dezuraju samo po dve sestre, a na odeljenju nekada ima i po pedeset majki. Moram priznati da mi niko nije nista trazio, ali sam ipak osecala obavezu da se oduzim doktoru, sto je on prihvatio. Kada se sve sabere, moja iskustva su zaista pozitivna. Ipak moram da stavim jednu generalnu primedbu i na majke, narocito sto se tice higijene. Vise puta sam vidjala da ostavljaju za sobom prljavu tus kabinu, uloske ostavljaju gde stignu, ne pustaju vodu i slicno. Verujem da svaka od nas razlicito dozivljava ovo iskustvo, ali ne mozemo ocekivati da je neko sve vreme pored nas i da nas tretira kao mamine princeze. Bar ne ovde i sada. Ali osmeh i lepa rec mnogo znace.
|
PRIČE IZ PORODILIŠTA PETICIJA ANKETA O ZADOVOLJSTVU PORODILJA INFORMACIJE ZA INFORMACIJE ZA LEKARE I STUDENTE
MEDICINE PROVERA RADA INSTITUCIJA MEDIJI KAKO VI MOŽETE DA POMOGNETE?
|
|
sponzori i prijatelji
|
|
 |
|
