|
KENGURICA 567
Koje godine ste se
porodili?
- Septembra 2004 godine.
U kom gradu i porodilištu?
- U Nisu, na ginekolosko-akuserskoj klinici.
Da li ste u porodilištu
doživeli bilo kakve neprijatnosti? Kakve? Da li vas je neko vređao i
ponižavao? Kako?
- Pre porodjaja sam desetak dana lezala na patologiji trudnoce, zbog
povisenog pritiska, odakle su me pustili na vikend. O osoblju sa patologije
trudnoce imam samo reci hvale, jako su ljubazni i uopste, celokupna
atmosfera tamo je bila nekako ohrabrujuca, sa puno optimizma, kako osoblja,
tako i zena.
- Elem, u nedelju ujutru pocinju kontrakcije koje su dosta nepravilne, tako
da sam se ja javila u porodiliste tek uvece, kada sam prokrvarila. Posto su
kontrakcije i dalje nepravilne, vracam se u moju sobu na patologiju. i dalje
puna optimizma iscekujem moje malo cudo. oko ponoci mi puca vodenjak.
Odjednom, strah od nepoznatog cini da se osecam jako nesigurno. Sestra me
vodi u porodiliste, klistira i ostavlja babici. WC prljav, bez svetla, sa
vratima koja se ne zatvaraju dobro. Smestaju me u krevet i naravno niko od
mojih ne moze ni u zgradu bolnice da udje a kamoli da bude sa mnom. svoju
doktorku ne uspevam da dobijem mobilnim (mada je tokom cele trudnoce bila
jako korektna). Bolovi su uzasni, a o epiduralu sam mogla samo da sanjam.
Dezurna babica je posebna prica. Ako razgovaram mobilnim sa mojima-dere se,
ako jauknem-dere se, ako ustanem da setam zbog bolova-dere se. Dakle, ostaje
mi da lezim u svom krevetu i da cutim. Odlucila sam da se ne obazirem na
nju.
- Oko sest me vode na sto za porodjaje. Na susednom stolu zena upravo
porodjena, ocigledno sa vezom (ili parama). dolazi joj poseta, eeeej u pola
sedam ujutro, u porodiljski blok dolazi joj poseta a mene za tu priliku
prekrivaju belim carsavom!!! mislim da cu taj trenutak pamtiti dok sam ziva.
Dezurnoj doktorki, postaje valjda dosadno, pa, bez ikakvog upozorenja
(uopste je vrlo malo govorila) pocinje da me otvara rukama. Ko to nije
doziveo ne moze da zamisli taj bol, a kada sam ja vrisnula, izasla je iz
sale izjavivsi da ja ne zelim da mi ona pomogne. neko vreme sam bila potpuno
sama u sali, a onda se dr. vratila sa, valjda, starijom i ljubaznijom dr. i
ja da sveto donosim zdravog decacica.
- Posle porodjaja, smestaju me u baby friendlu gde cekam do predvece da mi
donesu dete. U sobi sam sa jos dve zene. Znajuci da je vreme da ustanem,
jedna od zena zove sestru da mi pomogne, na sta ona odbrusi "nemam ja
vremena da nju podizem". Ne moze da mi dodje niko iako sam napomenula da
sam na medicini (tada sesta godina), a dete im je sestra iznela na 30
sekundi da ga vide, uz grdnje da to tako ne moze i da nisu trebali da mi
donesu to smrdljivo cvece (ljiljan). Sve u svemu plakala sam od trenutka
kada sam se porodila pa dok nisam izasla iz bolnice.
Kako su vas oslovljavali u
porodilištu? Imenom i prezimenom, ili nekim nadimcima? Kojim?
- Osoblje me nije oslovljavalo, druge zene su me zvale majka, sto je
meni bilo simpaticno.
Da li je bilo problema sa
smeštajem ili opremom? Kakvih?
- Spavacice i posteljina nije promenjena nijednom, dnevno je isla po
jedna benkica i pelenica za dete. Nije bilo tople vode u kupatilu.
Kada ste, nakon porođaja, prvi put videli svoje dete? Koliko ste ga često
viđali? Da li ste mogli da ga vidite kad god želite?
- Posto sam bila na baby (un)friendly programu, doneli su mi ga u
popodnevnim casovima istog dana i ostalo je sa mnom.
Kada ste, nakon porođaja,
prvi put podojili svoje dete? Da li je bilo problema s dojenjem? Kakvih?
- Prvih par dana nisam imala dovoljno mleka, pa je dete dohranjivano
sondom. O strucnjacima za laktaciju, nije bilo ni govora, sve sam o dojenju
morala da saznam iz knjiga i brosura
Da li ste ikada posumnjali
u stručnost lekara i lekarskog osoblja? Kada i zašto?
- Nisam, moj porodjaj vreme koje smo sin i ja proveli u bolnici, su
protekli bez vecih komplikacija, tako da neke velike potrebe za lekarskom
strucnoscu nije ni bilo, hvala bogu. a i bila sam toliko porazena
nedostatkom osnovne ljudske ljubaznosti (svaka cast izuzecima) da o
strucnosti nisam ni stizala da mislim
Da li ste ikada posumnjali
u opravdanost nekih protokola i pravila u porodilištu? Kojih? Zašto? Kako
biste ih vi promenili?
- Prvo, dozvolila bih prisustvo oca ili nekog clana porodice porodjaju.
I dozvolila bih posete. mislim da nema potrebe da se od porodjaja pravi
visoko kontagiozna zarazna bolest
Da li ste nekoga morali
potplatiti? Ako jeste, koga (zanimanje, ne ime)? Za šta? Koliko?
- Ne, ali bih mozda bolje prosla da jesam.
Imate li bilo kakvih drugih
zapažanja ili komentara koji gornjim pitanjima nisu obuhvaćeni, a smatrate
ih važnim?
- U jednom trenutku mislila sam da apliciram za decji dodatak, ali sam
odustala kada sam videla koliko se dobija, a sta sve treba od dokumenata.
dve godine smo cekali na mesto u vrticu. Posle pet godina, jos uvek se ne
odlucujem za drugo dete. Mislim da Srbija, u stanju kakvom je sada, sto se
uslova za majke i za decu tice, potpuno zasluzuje belu kugu.
Pozdrav od mene i mog
cetvoroipogodisnjeg sina.
◄
PRETHODNA PRIČA ■ SPISAK PRIČA ■
SLEDEĆA PRIČA►
|
PRIČE IZ PORODILIŠTA
Srbija
Dijaspora
Pošaljite svoju priču
_________________
PETICIJA
MINISTRU ZDRAVLJA
Pročitajte i potpišite peticiju
___________________
ANKETA O ZADOVOLJSTVU PORODILJA
Popunite anketu
Rezultati ankete
___________________
INFORMACIJE ZA
TRUDNICE I PORODILJE
O porodilištima
O protokolima
O pravima pacijenata
O proceduri žalbe
S.O.S. telefon
___________________
INFORMACIJE ZA LEKARE I STUDENTE
MEDICINE
Inostrani protokoli
Istraživanja
___________________
PROVERA RADA INSTITUCIJA
Beli telefon
Zaštitnik pacijentovih prava
Komisija za stručni nadzor
___________________
MEDIJI
Saopštenja za javnost
Press clipping
Video materijal
Audio materijal
___________________
KAKO VI MOŽETE DA POMOGNETE?
Pošaljite priču
Potpišite peticiju
Popunite anketu
Prijavite se za volontiranje
Donirajte novac
___________________
|
