|
KENGURICA 639
Koje godine ste se
porodili?
- 2008
U kom gradu i porodilištu?
- Reading, Royal Berkshire Hospital, UK
Da li ste u porodilištu
doživeli bilo kakve neprijatnosti? Kakve? Da li vas je neko vređao i
ponižavao? Kako?
- Osoblje se izuzetno ljubazno odnosilo prema meni i mome muzu. Nije
bilo nikakvog nipodastavanja i vredjanja.
Kako su vas oslovljavali u
porodilištu? Imenom i prezimenom, ili nekim nadimcima? Kojim?
- Zavisi ko me je oslovljavao. Imala sam hitan carski rez i beba mi je
bila na neonatalogiji. Na odeljenju su me babice zvale Mama, na
neonatalogiji su me medicinske sestre zvale prvim imenom a doktori su me
oslovljavali sa Mrs J...
Da li je bilo problema sa
smeštajem ili opremom? Kakvih?
- Kada vas uhvate porodjajni bolovi u Engleskoj, morate prvo nazvati
bolnicu. Oni vas tada obaveste da li mogu da vas prime ili ne. Ako dobijete
potrdan odgovor, onda vam je uglavnom krevet i obezbedjen. Ako nemogu da
vas prime, oni su duzni da nadju bolnicu koja ce vas primiti.
- Medjutim, moj je slucaj bio drugaciji. Otisla sam na kontrolu zbog
povisenog krvnog pritiska u 37-oj nedelji trudnoce, kada su sasvim slucajno
(!) otkrili da se moja beba nije razvila kako treba. Odmah su me odveli na
odeljenje da me porode carskim rezom. Medjutim, nisu imali slobodnu
pripremnu sobu, osim jedne koja je vec bila za nekog rezervisana. U
medjuvremenu su se izgubili otkucaji bebinog srca. Sestra koja me je
dogurala na odeljenje pocinje da se ubedjuje sa glavnom sestrom odeljenja
da me podhitno prime u tu slobodnu sobu. Glavna sestra odbija a ja sve to
slusam i placem. Ova prva sestra onda vrlo strogim glasom govori da ja
nemogu da cekam, da ja nisam slucaj za cekanje i bukvalno me ubacuje u taj
slobodni krevet. Dolaze doktori i u roku od 5 min sam bila u operacionoj
sali. Iz generalne anestezije sam se probudila na odeljenju, u svojoj sobi
(cista, sa televizorom i telefonom). Ako posle porodjaja vasa beba nemoze
biti sa vama, onda ste automatski izolovani od ostalih majki sa bebama.
Inace, ako su i majka i beba u redu, 6 zena (sa 6 beba) dele jednu sobu a
privatnost se obezbedjuje plasticnim zavesama koje mogu da se povuku oko
kreveta.
Kada ste, nakon porođaja,
prvi put videli svoje dete? Koliko ste ga često viđali? Da li ste mogli da
ga vidite kad god želite?
- Sat vremena posle porodjaja su mi doneli dve fotografije moje bebe da
ga vidim. Pet sati posle porodjaja su mi dozvolili da me muz odgura na
neonatalogiju, gde je nasa bebica bila u inkubatoru (prikljucen na
ventilator i hiljadu drugih cevcica). Posle toga do inkubatora sam mogla da
odem kada god pozelim (cesto nije bilo nikog da me gura u kolicima, pa sam
uglavnom isla sama, peske, dva sprata vise). Sestre su mi rekle da bi bilo
pozeljno da budem tu jedno 15-tak minuta i da onda odem nazad u svoju sobu
ali da mogu da dodjem hiljadu puta u toku dana ili noci ako to pozelim.
Obavezno je bilo oprati ruke na ulazu u sobu i serilisati ih sa alkoholnim
gelom (sestre su bile jako pedantne u vezi toga). Pri svakoj poseti, bilo mi
je dozvoljeno da otvorim inkubator i mazim moju bebu jedno minut-dva. Onda
bi mi sestre vrlo ljubazno rekle da bi bilo preporucljivo da zatvorim
inkubator da bi beba mogla da odrzi telesnu temperature. Ni jednom se niko
nije izderao na mene iako sam tamo nekad bila satima umesto 15min. Nekad bi
me ljubazno ‘podsetili’da je vreme rucku ili veceri i da je bolje i za mene
i za bebu da ne propustam obroke. Jednom je beba imala krizu sa disanjem i
tada su me ‘posavetovali’ ozbiljnijim glasom da napustim sobu dok se
situacija ne stabilizuje.
Kada ste, nakon porođaja,
prvi put podojili svoje dete? Da li je bilo problema s dojenjem? Kakvih?
- Treci dan po porodjaju je beba bila dovoljno dobro da se iznese iz
inkubatora i da mi se stavi na sisu. Od tada, u zavisnosti kakvo je njegovo
stanje bilo, mi smo ga vadili iz inkubatora u proseku jednom dnevno. Malecki
nije mogao da sisa u pocetku, nije imao snage, hranili su ga na cevcicu sa
mojim izmuzenim mlekom, ali su ga redovno stavljali na siku da se vezba i da
se meni uspostavi poprilican dotok mleka. Svaki put bi sestra kontrolisala
da li se uhvatio za dojku kako treba i davala meni savete sta i kako da
radim. Ali ovo je izuzetak. Ako ste se u Engleskoj normalno porodili, bez
komplikacija, salju vas kuci posle 24 sata i ostavljaju da se sami snadjete
sa dojenjem. Nekoliko puta dodje patronazna sestra kuci da vas obidje, a ako
vam treba pomoc u vezi dojenja morate da idete u dom zdravlja. Zato je ovde
nazalost mali broj zena koje uspesno doje bebe.
Da li ste ikada posumnjali
u stručnost lekara i lekarskog osoblja? Kada i zašto?
- Nazalost jesam. Svaki dan su drugi doktori bili u viziti i menjali
terapiju mojoj bebi (zdravstveni sam radnik pa znam kako bi sistem trebao da
funkcionise). Nekad sam se pitala ko tu pije a ko placa.
Da li ste ikada posumnjali
u opravdanost nekih protokola i pravila u porodilištu? Kojih? Zašto? Kako
biste ih vi promenili?
- Zene se u Englesko nebriju niti klistriraju pred porodjaj. Jedini
protocol koji je bio ocigledan je da se peru ruku na ulazu u neonatalogiju.
Da li ste nekoga morali
potplatiti? Ako jeste, koga (zanimanje, ne ime)? Za šta? Koliko?
- Ne, nisam ali sam na izlasku iz bolnice dala donaciju za izgradnju
novog neonataloskog odeljenja. Posteri sa molbom da se prilozi donacija su
bili okaceni svuda po odeljenju ali mi niko nije trazio pare usmeno. Dobila
sam priznanicu da su pare date a posle par dana i imejl u kome se zahvaljuju
na parama.
Imate li bilo kakvih drugih
zapažanja ili komentara koji gornjim pitanjima nisu obuhvaćeni, a smatrate
ih važnim?
- Engleske bolnice su dosta prljave i nisu bas moderne, daleko su od
toga kako bi to jedna zapadna zemlja trebala da ima. Zaposlenih babica je
malo jer su plate niske a jako se puno radi. Od njih se ocekuje da npr budu
na poslu 12h dnevno, sest dana u nedelji. Slicno je i sa drugim medicinskim
osobljem. Medjutim, ono cime zaista mogu da se ponose su ljubaznost i
smirenost. Bez obzira kolika je guzva i pod kakvim su stresom, svi se
predstave kad ti prilaze, iako imaju bedzeve sa imenima, objasne u detalje
sta ce da ti rade i svi su uvek, ama bas uvek, jako prijatni. Nema deranja,
diskriminisanja, psovanja, tuzakanja, nipodistavanja porodilja ili bilo
kakvog drugog fizickog ili psihickog nasilja.
◄
PRETHODNA PRIČA ■ SPISAK PRIČA ■
SLEDEĆA PRIČA►
|
PRIČE IZ PORODILIŠTA
Srbija
Dijaspora
Pošaljite svoju priču
_________________
PETICIJA
MINISTRU ZDRAVLJA
Pročitajte i potpišite peticiju
___________________
ANKETA O ZADOVOLJSTVU PORODILJA
Popunite anketu
Rezultati ankete
___________________
INFORMACIJE ZA
TRUDNICE I PORODILJE
O porodilištima
O protokolima
O pravima pacijenata
O proceduri žalbe
S.O.S. telefon
___________________
INFORMACIJE ZA LEKARE I STUDENTE
MEDICINE
Inostrani protokoli
Istraživanja
___________________
PROVERA RADA INSTITUCIJA
Beli telefon
Zaštitnik pacijentovih prava
Komisija za stručni nadzor
___________________
MEDIJI
Saopštenja za javnost
Press clipping
Video materijal
Audio materijal
___________________
KAKO VI MOŽETE DA POMOGNETE?
Pošaljite priču
Potpišite peticiju
Popunite anketu
Prijavite se za volontiranje
Donirajte novac
___________________
|
