Osoblje bi valjalo poslati na kurs lepog ponašanja i test humanosti prema porodiljama. Sve vreme sam se osećala kao komad mesa, niže biće, kao da sam na smetnji umesto da uživam u svojoj bebi i saznanju da sam majka. (Beograd: Narodni front, 2008)

I dalje se nisam otvarala, mada sam imala kratke kontrakcije u cestom vremenskom intervalu. Babica je predlozila akumputuru. To me je jako opustilo. Kasnije je dosao i anesteziolog i dao mi epidural. Muz je sve vreme bio samnom. Ja se i dalje nisam otvarala, babice su dolazile svremena na vreme da me obidju, donesu kafu, ili hranu. Cak su i o mom muzu brinule :-). (Norveška, 2006)

Sestre iz laktarijuma treba kazniti pa otpustiti sve do jedne. Bezobrazne su, nestručne i krajnje drske. (Beograd: Narodni front, 2008)

Na intezivnoj radi neki momak, ja mu se zalim da sam zedna i umorna. Donosi mi vodu, i pokusava da me drzi budnom, prica viceve i sl. Dolazi babica sa mojim muzem. Moj muz nosi bebu i stavljaju je na mene da sisa. (Norveška, 2006)

Bešika mi nije funkcionisala, dva dana sam provela u bolovima i užasno otečenom stomaku. Kada sam zamolila jednu od sestara da mi kaže ko može da me pregleda, dobila sam odgovor "Ne zanovetaj, porodila si se i normalno je da te boli stomak". (Beograd: Narodni front, 2008)

Te noci dolazi babica i uzima bebu, kazu moraju da urade neke analize jer se boje da je progutala plodovu vodu, i da ce da dobije penicilin. Vode je na novo odelenje. Ja placem, dolaze druge babice koje mi objasnjavaju da ja mogu non stop da budem sa bebom, samo ove noci ona mora tamo da bude. Sutradan odlazim na to odelenje gde je beba, tu su 3 najljubaznije sestre na svetu :-). Posto beba prima penicilin na 6 sati dogovaram se sa njima da beba bude samnom i da je dovodim kod njih na terapiju. (Norveška, 2006)

Za to vreme na stolu do mog, porađala se žena na koju su vikali kako ko je prošao, zato što je glasno izražavala svoj bol. Uspela je nekog da dozove kada je bebina glava već bila napolju. (Beograd: Narodni front, 2008)

Kad smo posli kuci, ja sam odlucla da kupim kolac sestrama sa specijalnog odelenje gde je bila moja beba. Kad smo im odneli sestre su bile i vise nego iznenadjene, jednostavno nisu znale kako da reaguju. Na moje insistriranje uzele su kolac, objasnjavajuci da one rade samo svoj posao :-). (Norveška, 2006)

Sestra koja je popunila neke formulare, koja me je dodatno i bespotrebno kasapila tupim brijačem i radila klistir, bila je užasno neljubazna. Sreća pa je druženje sa njom kratko trajalo. (Beograd: Narodni front, 2008)
 

Svi su bili jako ljubzni i na raspolaganju kad god mi je nesto zatrebalo, svaki put kad se smena menjala, babica bi dosla kod svake porodilje da se predstavi i da kaze da ce se ona do toliko casova brinuti o nama i ukoliko je nesto potrebno samo stisni dugme. (Australija, 2008)

Uprkos mojim molbama da me pregleda neko od lekara, sestre su izigravale svevišnja bića, slale me na CTG (koji nije pokazao pravo stanje stvari), vikale na mene kako sam razmažena i kako ću se poroditi „malo sutra“.  (Beograd: Narodni front, 2008)
 

Svi su bili izuzetno ljubazni!!!! Pored svakog kreveta u bolnici nalazi se "call", tako da pacijent može u svakom trenutku da pozove sestru. Pošto nisam znala "šta me je snašlo" (jer mi je to bio prvi porođaj) non stop sam zvrckala "call", i sestra bi svaki put došla da vidi šta mi treba, da li je sve u redu...  (Norveška, 2007)

Od 6.30 sam obavljala formalnosti vezane za prijem na odeljenje, krevet sam dobila oko 13.30 i još mi je rečeno da se smatram srećnom jer su žene znale da čekaju i do 17h. (Beograd: Narodni front, 2008)

Med. sestra sedi u kupatilu dok se porodilja tušira u slučaju da joj zatreba pomoć. (SAD, 2007)

U salu sam ušla u 11h, a iz nje sam izašla u 14:45. Epilog priče su puknuta placenta koja je ugušila musko dete težine 3.450g i dužine 50 cm (i koje je bilo savršeno zdravo što je potvrdio obdukcioni nalaz). ... Izgovor lekara je bio da se sve to desilo "jer sam bila debela pre trudnoće", "da nisam imala rizik za pucanje posteljice i da se to ne može predvideti unapred" i "da nisu mogli da vade dete bez potrebe 2-3 nedelje pre termina" i čak "da ih je nerviralo što sam ja previše upućena". (Zaječar, 2008)

Savršena ljubaznost, saosećajnost, ko god je ušao u moju sobu je uvek prvo rekao 'Congratulations!' (čestitam). (SAD, 2007)

U 4 sata ujutru dobila sam neprekidnu kontrakciju koja je bila veoma jaka i nije prestajala. Odmah sam otišla u bolnicu gde je dežurni lekar ustanovio da detetu ne kuca srce i da "ko zna šta nije bilo u redu". Sledeća dr koja je došla u 7 ujutru mi je rekla da je to verovatno puknuta posteljica, isto se dogodilo i njenoj ćerki, ali Bože moj šta da se radi takav je život. Ili možda i nije, jer kod puknute posteljice se jako krvari. Naravno od 4-7 časova, niko nije ni obraćao pažnju na mene, iako se nijedna druga žena u to vreme nije porađala. Oko 10:30 više nisam mogla da trpim konstantnu neprekidnu kontrakciju i počela sam da vrištim. Tek tada je dr došla i pregledala me, i ustanovila da ja uopšte nisam otvorena i da bi možda zaista trebalo da idem na carski rez, iako se carski rez ne radi na mrtvom detetu. (Zaječar, 2008)

Na kraju sam svakoj medicisnkoj sestri koja je bila deo mog porodjaja/oporavka dala bombonjeru Godiva. Sve su se jako iznenadile I bilo im je čudno da ih neko 'čašćava'. (SAD, 2007)

Po izlasku iz bolnice 2 nedelje pre termina, 29. februara ove godine, dobila sam kontrakcije. Na dežurstvu je bio dr koji me je poznavao i kod koga sam "imala vezu". Dao mi je infuziju za prestanak kontrakcija i kada sam ga pitala da me porodi rekao mi je da se ne pravim pametna i da je dete mnogo malo, a babice su prevrtale očima kako im za džabe zauzimam krevet i kako sam razmažena. (Zaječar, 2008)

Nezainteresovanost i neka doza zlobe (prema nepoznatim tuđim ženama!) ostale su mi u sećanju. Ima tu materijala za klinički pristup, definitivno. (Beograd: Narodni front, 2008/2002)

Nikakve neprijatnosti nije bilo, svi su bili veoma ljubazni i od pomoći. Želim da naglasim da u toj bolnici nismo ranije nikog sreli od lekara i babica koji su učestvovali u porođaju. Jednostavno to je bila ekipa koja je u tom trenutku bila dežurna. A pošto je porođaj trajao duže, ekipa koja nas je sačekala je otišla kući a preuzela nas je sledeća smena. Te ljude nikad nisam video ranije, a vodili su računa o ženi (i bebi) kao da se poznajemo godinama. (UK, 2008)

Dolazi sestra u sobu i informiše me da odem u sobu za ultrazvuk. Izađem posle minut u hodnik, nit sestre nit sobe. Nemam pojma gde da idem. Stojim, blejim, pitam, konačno nađem sobu. Ona počinje da se dere gde sam do sada i da doktor nema ceo dan. (Beograd: Narodni front, 2008)

Pošto beba nije htela da izađe prirodnim putem, babica je oko 2 ujutro pozvala lekara da pregleda moju ženu. On je kratko pregledao rad srca bebe i kontrakcije i pozvao glavnog doktora da ga konsultuje. Ušao je crvenokosi Britanac, koji mi se prvo učinio da ima 16 godina, predstavio se i rekao da želi da pregleda ženu još jednom pre nego što preuzmu daljne korake i pitao nas da li se slažemo. Naravno da se slažemo doktore samo da se porodimo već jednom! Pregledao je ženu i pokušao da napipa glavicu bebe. Kad je završio rekao nam je da beba digla glavu, i da nije u idealnom položaju te predlaže da je porode vaakumom, ako to ne uspe onda forcepsom (kao klješta koja izvlače bebu), a ako i to ne uspe onda idemo na carski rez. Da li se oboje slažemo? Moja žena je klimnula glavom, a ja sam samo uspeo da kažem "of course". Što bre mene pitaju, ja sam samo jedan običan mašinki inženjer... (UK, 2008)

Ležem na sto i shvatam što sam tu. Ubrizgaće mi slani rastvor umesto plodove vode i bebi će prestati da kuca srce. Osećam kako mi se suze kotrljaju dok pune i prazne špric na mom stomaku, ništa ne pitam, ne kukam. Bez obzira na to doktor počinje da me kritikuje što plačem zato što to ništa ne boli i da sam razmažena. Kao da ja plačem što me boli. Sestra potvrđuje doktorove sumnje i teraju me da prestanem jer ih ometam. (Beograd: Narodni front, 2008)

Carski rez je rađen pod epiduralnom anestezijom. Zaista ništa ne osećate! U toku carskog reza moj muž je bio prisutan u sali i sedeo je pored mog uzglavlja. Imala sam i jako prijatnu konverzaciju sa anesteziologom tokom operacije, koji se maximalno trudio da mi skrene misli od onoga što se dešava iza paravana, tamo dole... (Švajcarska, 2006)

Pitam sestru jel mogu da dobijem nešto protiv bolova, šta mi curi, kada ću na porođaj, ona me pogleda i prođe, kaže da sam razmažena i pitam svaku glupost kao da mi nisu već sve rekli. (Beograd: Narodni front, 2008)

Beba može biti stalno sa vama, ako to želite, ili da je ostavite kod ljubaznih sestara kada želite malo odmora. One će sve učiniti da vaša beba ne plače, a možete i da ih nadzirete jer je vaša beba u sobi sa staklenim zidovima tako da ne morate da se pitate šta se sa njom dešava kada nije pored vas. (Švajcarska, 2006)

Molim da me vodi dežurnom, ona konačno pristaje. Ja idem iza nje, njoj ne pada na pamet da me pridrži. Minut hodam, minut čučim. (Beograd: Narodni front, 2008)

Babica joj je (ćerki) odmah određena. Ljubazna, stručna, vesela. (Kanada, 2007)

Kasnije kada sam se već porodila na carski rez i našla na intenzivnoj nezi, doživela sam od jedne iste sestre nekoliko neprijatnosti: prvo bila je vrlo nezadovoljna što zbog primljenog epidurala nisam mogla da kontrolišem noge i da "skočim" sa kolica, kojima su me dovezli posle carskog reza, na krevet; drugo, kada sam pitala kada je moj sin rođen, ona je bacila pogled na listu u dnu kreveta i rekla "izvađen u deset do dva". Zbog ove rečenice sam plakala mnogo puta do sad... mislim da nikome normalnom ne treba objašnjavati zašto. Ista sestra odbila je da mi pomogne da odvijem plastični poklopac na ramenu da bih ubrizgala sebi epidural koji mi je anesteziolog ostavio, uz objašnjenje da one ne daju anesteziju i da zovem njega, i da ću uostalom i tako dobiti neko sredstvo protiv bolova, a ne to "u kičmu, pa da posle ne možeš da mi se pomeriš". (Beograd: Narodni front, 2008)

Bolnica čista, svi ljubazni, obraćaju ti se sa respektom i poštovanjem. (Kanada, 2007)

Porodiljama niko ništa ne govori. Ja sam se našla u situaciji da o toku svog porođaja čujem samo rečenicu: "U salu!" Niko se nije udostojio da mi kaže zašto idem na carski rez i kako je moja beba. Smatram da majke u svakom trenutku moraju da budu obaveštene o procedurama, zahvatima i stanju u kojem se nalaze. (Beograd: Narodni front, 2008)

U bolnici dobije sve što joj treba za bebu dok je u bolnici, plus dobije kapicu koju heklaju babice za novorodjenčad. :) (Kanada, 2007)

Ujutru je dolazila neka starija sestra koja je kupala bebe. E ona je bila posebna prica. Nas 3 prvorotke, a rekli da ce sestra da nam pokaze kako da povijemo bebu onim tetra pelenama. I tako pitam ja tu zenu da nam pokaze kako da povjemo bebice, a ona meni "Sta hocete, ne znate "pampers" da stavite, ma ne pada mi na pamet da gubim vreme". Ja joj fino kazem da pampers znamo da stavimo jer nismo maloumne ali ne znamo tetra pelene. I pokaza nam. Od tada sam ja trazila da mi dete kupa i sredjuje neko drugi, a ona ga vise nije pipnula niti mi se obracala. Pa ne moze niko da razgovara na taj nacin sa porodiljom, ej bre ljudi tresu nas hormoni, velika promena, same... (Beograd: Narodni front, 2007)

Sam porodjaj je bio odlican ni nadala se nisam da sam bas toliko hrabra, mada sobzirom koliko su babice i doktori bili opusteni to me je jos vise ohrabrilo. Muz je bio svo vreme samnom, on je presekao pupcanu vrpcu, babica je samnom bila svo vreme takodje i hrabrila me i narvno govorila kako da disem i u uopste bila kao da mi je rod rodjeni. (Australija, 2008)

Druga prepirka - Bebica jedne zenice iz sobe je vristala bez prestanka od ranih vecernjih sati. Sve smo probale da decacica smirimo ali bez  uspeha. Ode ona po sestru, dodje ova pogleda bebu i mrtva ladna kaze "Sta 'oces ti, ja da ti smirujem dete. Ne pada mi na pamet, ti si mu majka ti ga i smiri.". Okrete se i ode. Ova zena place, beba vristi i dalje, mucno gledati. Odem onda ja u onu sobu za sestre, a one razmestile krevet, zalegle i gledaju TV. Pitam imaju li nameru da dodju i vide sta je sa bebom, a ona sto je bila promrlja kako smo uzasno dosadne i sta mi mislimo da one imaju vremena da se bakcu sa nama non-stop. Ja onda kod glavne sestre i reko "Ima da se stvorite vi i ona sto nas obilazi zajedno sa dezurnim doktorom u roku od odmah inace cemo haos da napravimo". Dosle su sve tri, dr, glavna i ona nadrndana. Kad je ona pocela da se pravda, ljudi moji e digla mi pritisak na 1000. "Doktorka ja joj lepo kazem da uzmemo bebu u box, a ona nece, odbija." E pukao mi film tada ljudi, svasta sam im rekla, evo i sad se iznerviram kad se setim. Uzele su bebu i vratile ujutru pred kupanje. Samo je nadmeno rekla "Evo vam dete, prespavalo je noc". (Beograd: Narodni front, 2007)

S obzirm da sam bila u drzavnoj bolnici nisam mogla da biram doktora, nego koji je bio u smeni, ali nisam uopste sumnjala u sposobnost osoblja, jer su svi izuzetno profesionalni. Sve sto je trebalo da urade, prvo su meni i muzu sve objasnili, nista nisu radili na svoju ruku. (Australija, 2008)

Sestre iz laktarijuma - su posebna prica. Prodaju knjige i sa vrata pitaju jel sve u redu, okrenu se i odu ne cekajuci odgovor. Zena pored mene imala je uzasan mastitis, citavu noc je plakala i masirala grudi. Sutradan dosla sestra i krenula da se dere "Ko je tebi pametnice rekao da masiras grudi, jesi ti normalna". Mislim da su joj grudi bile modre posle njene intervencije, ali dobro bar je beba pocela da siki. (Beograd: Narodni front, 2007)

Dve nedelje po dolazku kuci, zvali su me iz bolnice da vide kako se snalazim i da li mi je potrebna babica da dodje da poprica samnom itd. (Australija, 2008)

Ponovo na hodniku stojimo nekoliko nas kao go*na na kiši, nekima pukao vodenjak, neke krvare, neke krenule sa ozbiljnim kontrakcijama. Niko nas ne ferma, samo na desetak minuta privedu po jednu na CTG ili na ultrazvuk. (Beograd: Narodni front, 2007)

Svi su bili jako jako ljubazni, uprkos činjenici da pričam tarzanski nemački. (Nemačka, 2008)

Babice su međutim obraćale pažnju samo na one kojima su one bile veza (padala su tepanja, donošenje hladnih obloga, pričanje priča). Mene nisu ni pogledale niti prilazile (samo kad doktorka dođe), dok su oko drugih (svaka kod svoje) obletale i tepale im razno raznim nadimcima. (Beograd: Zvezdara, 2007)

Na klinici gde sam ležala svi su bili izuzetno ljubazni i predusretljivi - babice, lekari, praktikanti. (Nemačka, 2008)

Meni opet pripadne muka i shvatim da mi povraćanje ponovo sleduje (kao i na prvom porođaju). Drala sam se koliko me je grlo nosilo da dođe neka sestra, ali one su bile zauzete jedenjem lubenice (ah da u međuvremenu se pojavio neki tata i srećan doneo istu da se žene rashlade). Srećom čula me čistačica i donela mi neku posudu, ispraznila je i donela mi ponovo za svaki slučaj da mi se nađe. I našla se, a onda sam ponovo dozivala da odnesu posudu (čistačica je sigurno svojim poslom otišla dalje) i tek onda se udostojila jedna da dođe pa se iščuđavala odakle mi to i zašto je nisam zvala!!!! (Beograd: Zvezdara, 2007)

(Majka trojki) Ali, ono zbog čega se javljam je fenomenalno odeljenje neonatologije, na kom su deca bila smeštena. Moj muž ih je video posle sat vremena, čim su ih smestili u inkubatore. Ja sam ih videla sutradan (jer nisam mogla da ustanem). U toku prve nedelje (dok su još bili u inkubatorima) smo ih hranili (sondiranjem) i presvlačili. Sestre su nas naučile kako da presvučemo decu (što nije nimalo lako s obzirom na kablove i infuziju), kako da ih kupamo, pa onda podoj. Sestre, kojih ima jedna na dvoje dece, su bile neverovatno ljubazne, i uvek spremne da pomognu. zahvaljujući jednoj od njih moj sin je konačno posle mnogo pokušaja skapirao kako funkcioniše sisanje (na flasicu). Takođe, zdravstveni karton je uvek pored bebe i u svako doba može da se samostalno (ili zajedno sa sestrom) pogleda. (Nemačka, 2008)

Doktorka je rekla sestri da mi pomogne da stanem pored kreveta kako bi ubrzali proces. Kako je doktorka otišla tako je i sestra isparila. Posle se pojavila druga kojoj sam rekla šta treba da se uradi. I umesto da bude pored mene, jer mi se vrtelo u glavi, i ona je isparila. Srećom brzo je došla doktorka pa sam se vratila u horizontalu. (Beograd: Zvezdara, 2007)

Apsolutno nikakvih neprijatnosti. Ja sam zbog svojih alergija odbila bilo kakve lekove protiv bolova i epidural pa su se doktor i svo medicinsko osoblje toliko brinuli o meni da sam pomislila mora da nešto nije u redu pošto me ovoliko obliću. (SAD, 1999)

Posle porođaja su me stavili na neki krevet i niko mi nije prišao dva sata da me pita kako mi je niti bilo šta slično (doktorka je završila smenu i otišla). (Beograd: Zvezdara, 2007)

Malo su se uspaničili i rekli mora carski rez, pa je jedna sestra počela da plače i da me teši da će sve da učine da ja i beba budemo zdrave i žive. Meni došlo da joj kažem ma ne brini uradiću sve samo da ti prekineš da plačeš. (SAD, 1999)

Poseta doktorke pedijatrice: Beba broj taj i taj... ta beba ima probleme: asimetrija lica i nema jedan testis, ne pipa se. Okreće se i odlazi. Šok. Neverica. Šta sada to znači, nema testis? Zašto moja beba? Plačem. Zovem Ponosnog tatu i jedva mu govorim šta mi je rečeno. I dalje ne verujem da se to dešava... Ponosni tata srećom ima lekara u kući i tada saznajemo da se testis rešava rutinskom operacijom, da je asimetrija lica česta kada je beba u stisnutom položaju. A od doktorke nijedna reč objašnjenja, a morala bi znati u kakvom su stanju žene posle porođaja. Pa i ona je žena. Zašto bih ja morala da znam da to što mi je rekla nije ništa strašno i da se u hodu rešava? Za mene totalnu neznalicu na tom polju je bio smak sveta kada mi je saopštila tu informaciju. (Beograd: Zvezdara, 2007)

Jedina malo lošija stvar je što je moj doktor šef odeljenja i što je tokom mog porođaja imao neki hitan slučaj... kada se približio trenutak za porođaj on je se malo duže zadržao u operacionoj sali zbog te hitne intervencije, a babica mi je u međuvremenu isključila anesteziju rekavši mi da je i to praksa, da ću se poroditi u narednih 20 min da doktor stiže i da je dobro da anestezija malo popusti da bih osetila šta kad treba da radim... e, doktor je stigao sat vremena kasnije, tako da sam imala čast osetiti par poslednjih kontrakcija pa znam koji je to horor... ne sećam se koliko je bolelo, ali nikad neću zaboraviti lice mog muža koji me je gledao i držao za ruku pa pretpostavljam da je bilo strašno:)) Elem doktor je utom stigao i videvši da me boli pitao babicu doslovno: "Zašto je moj pacijent u bolovima?" na šta je ona počela da se pravda da je rekao da stiže da je ona mislila da treba... to kako se on na fin način njoj obratio i rekao da ona nije ta koja treba da misli i da bi bolje bilo da se ovakav propust ne ponovi, meni govori očito da ona rizikuje da izgubi posao ukoliko bi opet tako nešto uradila pa samim tim, sigurna sam, i neće... Doktor mi se potom izvinjavao sve vreme što anestezije više nije bilo i što sam ipak ceo push period odradila na suvo kao i ušivanje, ali uzevši u obzir da je sve trajalo pola sata nije bilo strašno... (Belgija, 2007)

Odnos svih prema meni je bio da sam ja drugorotka i da je sve znam i da nema potrebe da gube vreme sa mnom. (Beograd: Zvezdara, 2007)

Ne mogu da vam objasnim kako su se brinuli o meni pošto sam ja vikala na sav glas, a oni plaču oko mene i teše me. Čudno njima jer nisu ko zna od kad imali prirodni porođaj (bez epidurala) u toj bolnici. (SAD, 1999)

Nisu hteli ni da čuju za epidural na moj zahtev. "Ne može, nemate dozvolu načelnika." Ja sam se porodila 23 dana pre termina. Dozvola za epidural se po njihovom protokolu dobija od lekarskog tima dve nedelje pre termina. (Beograd: Narodni front, 2007)

Pored kreveta dugmence za da se pozove sestra u bilo koje doba dana i noći i ona stvarno dođe... Ja sam nekako bila zen i nije bilo frke pa ih nisam zvala i one su samoinicijatino dolazile svakih par sati da vide jel sve ok. (Belgija, 2007)
 

Drska sestra i neljubazna sestra na pripremi za porođaj, pritom nepažljiva: više me je bolelo dok me nekim nožem izbrijala nego sav porođaj. (Beograd: Narodni front, 2007)

Već pogađate i sami, nema brijanja, klistiranja, vezivanja za stolice i sličnih gluposti. S vremena na vreme vas obilazi sestra koja prati otkucaje srca bebe i kontrakcije. Ako nešto krene naopako, tu je zvonce, dotrćaće neko u roku od minuta. S vremena na vreme proveravaju da li sve ide svojim tokom, ne insistiraju na indukciji, radije rade carski rez ako ne ide kako treba nego da muče žene (to znam jer je tako završila žena koja je bila do mene). (Italija, 2005)

Nekoliko pitanja upućenih neonatologu naišlo na odgovor "Javite mi se 06* *** ***, pa dođite u moju ordinaciju". (Beograd: Narodni front, 2007)

U porođajnoj sali (u kojoj postoji i bazen, ako ste ljubitelj porođaja u vodi – ja nisam bila) pored mene su bila dva lekara (akušer i pedijatar) i nekoliko babica. Nikoga od njih nisam poznavala niti videla ranije. Glavna babica mi je govorila šta da radim, kako da se napinjem, kad da stanem, kako se odvija porođaj, a pomoćne babice su me držale za ruku, brisale mi znoj sa čela, šalile se samnom... (Italija, 2005)

Administrativni radnik mi je upisao da sam pravoslavka, bez da me priupitala. Te sam je terala da žvrlja i napiše šta ja hoću. (Beograd: Narodni front, 2007)

Ako se požalite na bolove posle ušivanja, doneće vam kesu sa ledom. (Italija, 2005)

Sestre sa laktacije treba sve otpustiti. One ne rade ništa. Bukvalno ništa. U mojoj sobi sa još sedam porodilja nijednoj nisu ništa pomogle. Iako smo pomoć tražile. (Beograd: Narodni front, 2007)

Bebu svako veče kupaju sestre, ali se podrazumeva da će i majka biti prisutna. Za bilo kakav problem možete se obratiti nekoj od dežurnih sestara. Pazi se na svaku bebu i svaku ženu bez razlike, a u porodilištu je u svakom trenutku oko petnaestak beba.  (Italija, 2005)

Pregledi su bili daleko bolniji i neprijatniji nego svi oni koje sam imala (kod privatnog ginekologa) tokom trudnoće. (Beograd: Višegradska, 2007)

Moja mama nije mogla da se opasulji, mislila je da to da doktor izađe da ti objasni i da ti odgovori kad ga pitaš postoji samo u filmovima...I sve to bez ikakvog potplaćivanja ili dogovaranja unapred. (Italija, 2005)

Nedostatak komunikacije. Na pregledu, većina lekara nije davala nikakve informacije, čak ni na explicitna pitanja (lakonsko odmahivanje rukom "ja sam lekar, ja vidim/znam, tebe to ne treba ni da interesuje"). (Beograd: Višegradska, 2007)

Moje dete je od momenta kada je rođeno sve do časa kada smo posle 5 dana napustili bolnicu bilo pored mene. Ako bih želela da u toku noći odspavam nekoliko sati, mogla sam predati dete na čuvanje u box za bebe.
- Jednom sam u toku noći, probudivši se, utripovala (verovatno pod uticajem hormona) da je mom detetu u u boxu hladno, da mu smeta svetlost i da sigurno plače, krenula u potragu za njim. Umalo se nisam onesvesvestila od radosti videvši da je box za bebe predivna, topla prostorija sa prigušenom svetlošću gde se čuje tiha muzika, a sestre šapuću ne bi li probudile nekih dvadesetak i više beba, koje su spavale kao anđeli... (Švajcarska, 2005)

Sestre su bile užasno neljubazne, jedna mi je dala pokvareni toplomer i kad sam joj rekla da je pokvaren ona je počela da viče da ne pričam mnogo nego da izmerim Jebenu (njen izraz) temperaturu! (Niš, 2006)

Kasnije, sam dobila "svoju" sestru koja mi je u svakom momentu bila dostupna i naučila me svemu, od dojenja, do povijanja i kupanja bebe. (Švajcarska, 2005)

Jedna žena iz moje sobe nije umela da podoji svoju bebu, a sestra nije htela da joj pomogne jer je ta žena imala duge nokte i sestra je rekla da ona ne zaslužuje pomoć kad je tako nafrakana (njen izraz) došla da se porađa!!! (Niš, 2006)

Napomenula bih da je sala za porođaje bila sve vreme u polumraku, pitali su me da li hoću u kadu, sve vreme sam se okretala i porađala u najrazličitijim pozama, pitali su me čak, da li hoću ogledalo, da vidim glavicu svoje bebe. Kažu da je to dodatna motivacije za mame da se poslednji put napnu i izbace bebu. (Švajcarska, 2005)

Sestra koja je kupala moje dete pred izlazak se ponudila da mi za 10E kupa dete do ponedeljka kad mi stiže patronažna sestra. Na moje pitanje zašto to ne mogu sama da uradim, rekla mi je da je opasno da to radim sama zbog pupčanika. U ponedeljak sam saznala da je to šuplja priča i da je trebala mi da mi objasni kako se detetu previja pupčanik nakon kupanja. (Novi Sad, 2006)

Dok su me ušivali, beba je sve vreme sisala.
- Onda su mog muža, bebu i mene ostavili neko vreme nasamo. Vratili su se da foto aparatom, doručkom i kupkom, rekavši mi da mogu da ustanem da se istuširam, dok oni okupaju i srede bebu, da bi nas kasnije slikali i stavili nase fotke na internet sajt bolnice... (Švajcarska, 2005)
 

Jedno jutro je došao lekar u sobu i govorio kome će sestra dati gvožđe, a kome ne. Na moje pitanje zašto ga meni nije dao i kako je procenio kome gvožđe treba a kome ne, rekao je: "Vi ste mi rumeni, ne treba Vama gvođe." (Novi Sad, 2006)

Imala sam TV, CD player, tel. sa ličnim brojem i taster za pozivanje sestre u bilo koje doba dana i noći, makar poželela toplu čokoldu u 4 h ujutro. (Švajcarska, 2005)

Bolnica je puna klanova koji se naravno međusobno ne podnose. Ukoliko ste izričito pacijent nekog od lekara koji nisu u dobroj vezi sa nekim ko vas primi, velika je verovatnoća da će bolje tretirati kesu za smeće nego vas. (Novi Sad, 2006)

Ono što je je meni ostalo u sećanju i što ću zauvek nositi sa sobom jeste ODNOS LEKARA, SESTARA I BABICA prema novim mamama. Oni su nama pružali utisak da smo jedinstvene zbog toga što smo rodile. Da smo divne i da su oni tu da nas podsete na to njihovom svesrdnom pomoću, bodrenjem oko dojenja, toplim rečima kada hormoni počinju da opadaju i depresija pomalja svoju ružnu glavu, čak i češljanjem i sklanjanjem zavesa sa prozora kad grane sunce, ne bi li uživale u lepom vremenu. (Švajcarska, 2005)

Sve vreme su nas tretirali kao stoku, bez trunke ljudskosti, o ljubaznosti da ne govorim. (Novi Sad, 2006)

Sin je sve vrijeme bio sa mnom. Kao i muž. Sestre su mi odmah objasnile neophodnost kretanja i rekle da se trudim da se krećem što više. Kreveti su bili uključeni u struju, srećom. I one su pomagale oko svega.  Ali najbitnije sin je sve vrijeme bio sa mnom. I one ne smiju, NAPOMINJEM, NEMAJU ZAKONSKO PRAVO da mi ga odnesu, bez moje dozvole. (Holandija, 2005)

Beba je bila skroz spuštena a ja sam imala napone duže od petnaest minuta. Da naglasim da sam zvala sestre da im kažem da imam napone i da se ni jedna nije pojavila! (Novi Sad, 2006)

Pred stanom nas je čekala patronažna sestra. Ovde patronažna sestra dolazi kući prvu sedmicu i ostaje da pomogne oko bebe od 5 do 8 sati dnevno u zavisnosti od osiguranja. Tako je nama umjesto majki i baba, prvo kupanje bebe pokazivala patronažna sestra. Raspremala kuću, krevete, prala veš i slično. (Holandija, 2005)

Nakon 3 sata mučenja, došla je jedna Dr. da pregleda sve žene u Sali. Prišla mi je i rekla: "A to je ta? Je l’?" A onda se meni obratila: "Pa što ti tvoja doktorica nije objasnila da boli kad se porađaš? Uhvati kolena i vuci prema grudima." U momentu kad me je pregledala, naišao je talas kontrakcija i ja sam od bolova ispustila desnu nogu. Ona je počela da viče na mene kako sam nekulturna što je ritam i zašto je psujem? Ležala sam začuđena i pitala sluđena o čemu to priča? Nisam psovala i nisam je ritnula. Nešto malo nakon toga, pojavila se moja Dr. da mi kaže ponovo kako sam bezobrazna i nekultruna jer psujem i ritam druge lekare, i kako nju ta doktorica ne voli i da sam samo pogoršala njihov odnos! Tog momenta mi je bilo jasno da sam potpuno prepuštena sebi. Tako je i bilo. (Novi Sad, 2006)

Srećom da sam već sledećeg jutra nakon porođaja mogla da ustanem i hodam i tuširam se sama ali naravno ženama koje ne mogu sestre pomažu. Čak dolaze da ih "izvuku" iz kreveta i nateraju da malo hodaju radi cirkulacije i bržeg oporavka.  (Švajcarska, 2007)

Bila sam sedam sati na indukciji, od toga me je Dr. obišla jednom da mi kaže da se derem najglasnije od svih i da ju sramotim. Bubreg u koji sam povraćala mi je zamenila čistačica koja se tu našla jer je čistila okolo. (Novi Sad, 2006)

Svakog jutra smo na programu imali kurs časova za fizički oporavak sa laganim vežbama nakon porođaja, naravno dobrovoljni. Ja bih ostavila bebu na sat vremena kod sestre i odlazila da vežbam.:) (Švajcarska, 2007)

Sestra koja mi je merila obim stomaka onom velikom, metalnom spravom se ponašala kao da sam stoka. Nije imala strpljenja da sačeka da namestim na onom visokom krevetu. Rekla mi je da me još nije takla, a već se derem. Nisam se drala, nego su mi metalni krajevi te sprave bili zabijeni u meso pa sam samo uzdahnula. (Novi Sad, 2006)

Dobila sam čak i pohvalu da sam dobro odradila posao!:) (Norveška 2007)

Precutkivanje informacija o bebinom stanju, i sok kad se procita otpusna lista za bebu. (Beograd: Zvezdara, 2005)

U manjem mestu gde sam zivela su me redovno pratile tri babice. One su poradjale vise beba godisnje nego meni najbliza bolnica. Kada me je u cetvrtom mesecu zabolela glava, jedna je dotracala da mi izmeri pritisak, pregleda urin i trazi krvne analize. Onda su me tako pratili do kraja. (Holandija, 1997)

Bebe su mi na smenu donosene na podoj, jednu sa svim bebama, a drugu u medjuvremenu, pa se cesto desavalo da zaborave da dodju po drugu, tako da sam bila prinudjena da po 6-7 sati konstantno drzim bebu i placem s njom. (Beograd: Zvezdara, 2005)

Mislim da sa se zbog  neiskustva babice, suvise dugo naprezala na kolenima, tako se porodila  i veoma mnogo se iscepala. Ona me je jako pazljivo zasila posle (18 savova) uz pristojnu anesteziju i solju caja (jer smo u Engleskoj). (UK, 1991)
 

Nisam imala tog tipa neprijatnosti, ali je babica vredjala zenu koja nije znala sta ce sa grudima pa je prokrijumcarila kupus i stavila liske na grudi, potez ocajnika kome niko nije zeleo da pomogne. (Beograd: Zvezdara, 2005)

Drugi porodjaj je iz bajke, babica je dosla kuci da me pregleda, rekla da se kupam u kadi i cekam, onda je otisla da doruckuje i vratila se 20 minuta pre nego sto sam se porodila. Izuzetno strucna, dosta stroga i autoritativa i nista cile-mile. Poucena iskustvom nisam htela da budem na kolenima vec na ledjima, babica je imala asistentkinju (vidi dole kraamzorg) koja je drzala ogledalo da vidim kako izlazi bebina glava. Strucan porodjaj, "sad stani, sad se naprezi, izdisi, udisi, stani, kreni" i te instrukcije su bile tako jasne i imala sam toliko poverenja da sam je pratila u stopu. U raznoj literaturi koje su napisale poznate babice ovde stoji da ako je sve dobro sa bebom i majkom onda moze da se porodi svako bez cepanja ili secenja perineuma. Jako sam se malo iscepala  - dva sava. Babica me zasila bez anestezije i nije bilo potrebe. Posle deset dana sam vozila bicikl. (Holandija, 1997)

Poslata sam sa odeljenja u porodilište, gde me je primila jedna mlada i doterana doktorka, koja me je jako grubo pregledala, tako da mi je probila vodenjak, pa se iznervirala što je isprskala svoj sat i sebe. (Beograd: Narodni front, 2005)

Stvarno imam jako lepo mišljenje u osoblju bolnice. Svi se ponašaju krajnje profesionalno, i trude se da pomognu maksimalno. (Norveška, 2007)

Doktorka nije mogla biti grublja na pregledu nego sto je bila, a onda me je optuzujucim glasom upitala odakle mi tupferi u mojim intimnim delovima. Na sta sam ja zblaznuta objasnila da su valjda tu ostali od porodjaja .... naravnski da ni jedna sestra nije prekorena sto ih nije izvadila .... (Novi Sad, 2005)

U Holandiji postoji sistem Kraamzorg tj. zene koje su obucene da pomazu novim majkama kod kuce. Svaka zena ima pravo na 40 sati kraamzorg po bebi, ili od privatnog osiguranja ili od drzave. Moja kraamzorg je bila iz snova, menjala je carsave svakog dana, proveravala da svaki put kada se tusiram koristim novi peskir i nije mi dala da ustajem prvih nekoliko dana. "Zene kada se porode su kraljice i imaju pravo da im se sve donosi." Tvrdila je da ako porodilje suvise rano ustaju i naprezu se imaju veci rizik od depresije. Usisavala je i cistila i bavila se bebom i njenom starijom sestrom i pomagala mi da dojim. Nikakva infekcija, nikakav mastitis. (Holandija, 1997)

Sestre koje su radile dalje po danu, kao i lekari su druga prica. Samo su tutnjali, skoro da te i ne pogledaju i naravno nikad ih dozvati. Jedva sam ih opametila da mi se bronila pomerila... A da nas operu... sta to bese... (Novi Sad, 2005)

Porodila sam se planiranim carskim rezom. Pre toga sam lezala zbog skracenog grlica materice dva meseca u bolnici. Za to vreme sam imala izuzetnu paznju kako lekara tako i ostalog medicinskog osoblja. Posto sam u bolnicu dosla kao hitan slucaj (sa mogucnoscu prevremenog porodjaja u 29 nedelji) lekari i babice su mi odmah objasnili proceduru hitnog carskog reza (posto se kod takih malih beba porodjaj izvodi iskljucivo tom metodom). Isto tako mi je objasnjeno da je svaki provedeni dan u maminom stomaku blagodet za bebu. Za ta dva meseca imam samo reci hvale za lekare, osoblje i samu bolnicu. (Nemačka, 2007)

Onda se od nekud pojavila sestra da mi uradi klistir. Objasnila mi da kada obavim nuzdu se istusiram i dodjem u salu. Nakon toga sam opet ostavljena sama da se po secanju ponasam sa kllistirom kako znam i umem. Kada vise nisam mogla izdrzati sledi toalet. Kad je trebalo ici da se istusiram dolazi do velikog problema. Drhtanje i slabost koji su sve vreme bili prisutni, se toliko pojacalo da se nisam mogla sama istusirati. Tako iscrpljena, pronalazim sestre. Da napomenem  DA NI PRILIKOM DOLASKE, NI PRILIKOM ODLASKA, A NI TOKOM PORODJAJA NISAM VIDELA NITI SRELA, NITI CULA NI JEDNU JEDINU PORODILJU. Pile su kafu, tracale i pusile. Zamolila sam ih da mi pomognem da se skinem i istusiram jer cu se srusiti. NI OKRENULE SE NISU. Reagovali bi na vetar vise nego na mene. (Novi Sad, 2005)

Ali ono sto je bitno je da lekari ne experimentisu sa porodiljama, tj. iako su predlagali prirodni porodjaj pre nego sto je do njega doslo poslali su me da na compjuterskoj tomografiji proverim sirinu svoje karlice. Iz nalaza se lepo videlo da je karlica premala za ovakvu vrsu porodjaja i samim tim smo bez razmisljanja odbacili ovu opciju. Dakle nije bilo ono pusticemo te 24h da se mucis, pa ako ne moze onda cemo na carski!!! (Nemačka, 2007)

Mene je prihvatila babica. Rekla sam joj da ne mora da me pregleda, obzirom da sam, upravo, pregledana na odeljenju, ali ona kao da me nije videla, ni čula. Kao da sam bila nevidljiva. Vrlo je bila neprijatna. (Beograd: Narodni front, 2005)

Babica nakon porođaja me je grdila zašto ne umem da dojim dete, kao da se to podrazumeva. (Beograd: Narodni front, 2005)

Sestra dolazi svaki čas da nam meri temperaturu, presvlači bebu, ali me prethodno pita da li hoću da to ja uradim... (Kanada, 2005)

U više navrata i od strane raznih Mantila i Mantilica bila sam tretirana kao maloumna, manje vredna/bezvredna, objekat ili prosto kao da nisam prisutna. Nazivali su nas Pevačicama, Kravama, razmaženim, Ona u trojci, Ona u petici. (Beograd: Narodni front, 2005)

U ovoj bolnici je normalno da je beba svo vreme sa majkom, mada sam ja zbog neizdrzive glavobolje od anestezije zamolila sestre da brinu o bebi prvu noc, sto su one bez pogovora ucinile. Cim sam se u 6 sati ujutru probudila i zatrazila svoju bebu odmah su mi je donele. (Nemačka, 2007)

Kada mi je bilo najteže, kada sam se zbog iscrpljenosti i bolova ispovraćala i ispišala, gledali su me s gađenjem, kao da sam to namerno uradila. (Beograd: Narodni front, 2005)

Sestre su posle porodjaja dolazile redje u sobu ili samo kada smo ih mi zvali. Kao neiskusna majka volela bih da sam u tim prvim danima imala malo vise paznje i pomoci (iako to vama koji citate ovo i prodile ste se u Srbiji verovatno izgleda kao luxus ili razmazenost) sto mislim da nije bilo nemoguce, a zavisilo je iskreno od svake medicinske sestre ponaosob. (Nemačka, 2007)

Niko me ni jednog trenutka nije udostojio objašnjenja, a sem jedne (jedine) žene, mislim da je babica, niko nikada nije pokazao ni trunku saosećanja. (Beograd: Narodni front, 2005)

Negde oko 7 sati uvece bolovi postaju nepodnosljivi i ja odlazim opet u bolnicu. Odmah me je sestra docekala na vratima, smestila u sobu i mene i muza. Dolazi opet babica i govori da sam 4 prsta otvorena, pokazuje mi kako trebam disati, smiruje me, i pita nas da li zelimo nesto popiti. (Holandija, 2007)

Nakon porođaja, sestre na odeljenju su, s izuzetkom jedne (izuzetno brižne), bile ili extremno neljubazne ili su nas tretirale kao da smo zajedno ovce čuvale, s tim da su One bile glavne pastirice. Svaka u svom selu, naravno. (Beograd: Narodni front, 2005)

Ubrzo nakon pucanja vodenjaka dolaze i prvi naponi,sestre mi drze noge, bodre me. Negde oko 02.00 sata moj ginekolog odlucuje da me porodi vakumom. U 02.05 sam mog malog misa drzala u rukama. Dok su mene sili (pod anestezijom naravno) bebu su izmerili, okupali i obukli. Sve je to radjeno u istoj sobi gde sam ja bila. Svaka soba je opremljena kadicama za kupanje i svim ostalim sto je potrebno kada se beba rodi. Smestili su ga u krevetac, i dok se tata topio u malim tamnim okicama, mene je babica oprala, presvukla u cistu spavacicu, i prebacila me u cist krevet. Druga babica je donela kolace u plavoj boji (jer je decak) i sok. (Holandija, 2007)

I danju i noću su po izlasku iz sobe zamandaljivale vrata, iako su bebe, a ponekad i nas tri "Majke" spavale. Sem (opet) jedne izuzetne pedijatrijske sestre koja je radila na prehrani beba, ali i pomagala kad god i šta god smo je zamolile, ostale su bile standardno bezosećajne i uglavnom nezainteresovane. (Beograd: Narodni front, 2005)

Sestra nas je obilazila sve vreme, tako da nije bilo potrebe da je sama dozivam. (Holandija, 2007)

U medjuvremenu su doktori poceli i da se svadjaju sa pacijentima, pa cak su i cistacice bile neljubazne. Kreveti koji su morali da budu kao u vojsci pod konac namesteni bez bilo cega oko kreveta, cak smo i papuce morali da pakujemo u natkasnu da ih doktor ne vidi. (Beograd: Višegradska, 2005)

Stigosmo kuci i ubrzo posle nas dolazi i patronazna sestra, koja radi apsolutno sve, kupa bebu, usisava, pere ves, pere sudove, ide u kupovinu. Ja sam imala pomoc sestre 5 sati dnevno 7 dana. (Holandija, 2007)

Prilikom jednog od podoja sam primetila da jedna od beba jako cudno dise i efikasno uspela da navatam sestru na hodniku i da joj to kazem. Dve nedelje nakon toga doticni neuhvatljivi neonatlog me je pozvao da me pita da li sam nesto cudno primetila. Tada je nazalost sve bilo vec kasno, beba je kasnije umrla. Pitanje je: "kako neonatlog koji navodno svaki dan pregleda bebe ne primeti dve nedelje da beba plavi i prakticno ne dise". (Beograd: Višegradska, 2005)

Patronazna sestra je organizovola sve moguce kontrole za bebu (i svi su dosli kod nas kuci). (Holandija, 2007)

Sestre na poluintenzivnoj nezi blagi uzas, nista ne znaju, ne mogu da ti pokazu bebu, na svako pitanje odgovaraju sa "Pitajte neonatologa zaduzenog za vas slucaj". (Beograd: Višegradska, 2005)

Sestre te tri koje se smenjuju i dva doktora koji su stalno tu blizu i svaki cas dolaze i pitaju "kako vam je, kako se osecate, pa mom muzu kaze stariji pomozite joj malo masazom", pa mu pokaza gde da me masira:) a ja Balkanka se smeskam, samo ti masiraj, i kazem mu vidis ti sta ti je svet a otisli smo samo malo dalje od Srbije, a tetoseme kao da sam carica. Tu se setre smeskaju, pokusavaja da me zabave, dok me boli tiho pricaju sa mojim muzem i masiraju me zajedno, zapitkuju me da li cu vode, donose mi vodu svaki cas, a bogme i katetar za tu silnu vodu, koji nisam osetila. (Hrvatska, 2007)

Poradjali su me od 9 ujutru do 7 uvece, samo dolivali indukciju bez bilo kakvih objasnjenja sta mi rade i zasto. (Beograd: Višegradska, 2005)

Mladi doktor je imao maramce na glavi kao iz americkih serija i u teskim trenucima a bilo mije jako gadno, nisam imala snage da kazem "a" od bola, taj dr bi mi pevao i igrao i pokusao da mi nadje poslednji atom snage. (Hrvatska, 2007)

Doktorka Dukanac, do bola neljubazna, sve vreme se svadja samnom, nemam nistaod stvari jer sam samo dosla na CTG a zadrzali me. Dr je cak sacekala i moju mamu na hodniku i svadjala se sa njom, zasto... ne znam. Sreca pa sam dobila kontrakcije i otisla odatle, inace bi tacno zadavila doticnu doktorku. Pregledi uz bensendin na svakih pola sata. (Beograd: Višegradska, 2005)

I ja da naglasim da nikog nismo poznavali, niti ikoga castili, tek zadnji dan, a svi su bili divni i jako brizni kao da se radio o njihovoj sestri ili majci. A kad sam se porodila svi doktori sa patologije, gde sam lezala dva puta po tri dana, su dosli da me obidju, impozantno zaista. (Hrvatska, 2007)

Moram da primetim da je odnos kao da smo štićenice u nekom internatu - kao da smo infantilne. Budi dobra učenica, namesti i zategni krevet pre vizite da se dr ne bi šokirali… (Beograd: Zvezdara, 2005)

Bebaci obuceni kao manekeni, u zekicama i bodicima. Sestre sa kolicima za presvlacenje i kupanje beba takmice se koju ce bebu lepse obuci, trude se da boje i velicine odgovaraju. Pored kreveta je taster i zivkanje je sasvim ocekivano i ulaze u sobu sa osmehom. (Hrvatska, 2007)

Baby friendly sistem je super, osim u slucaju, poput moga u uzickom porodilistu, kada imate utisak da im taj sistem sluzi samo da se otresu i vas i deteta. Niko vam ne prilazi, sve dok ga ne izmolite, niko vam ne daje nikakva uputstva, itd... (Užice, 2004)

Imala sam uzasne bolove, nisam mogla da hodam, sedim, da se sagnem. Posto mi je bilo hladno (novembar mesec, soba u kojoj radi jedna sipka na kvarcnoj peci), zamolila sam sestru da mi obuje carape. Ta sestra mi se obratila sledecim recima: "Nisam ti ja majka!" (Užice, 2004)

Jos nesto, tih 20 dana na decjoj hirurgiji u Uzicu nije mi bilo dozvoljeno da kuvam vodu za adaptirano mleko da bih nahranila bebu,vec sam se krisom budila u 2h nocu i kuvala vodu dok nikoga nije bilo tu. Preko dana je ta njihova prostorija bila uvek puna sestara i doktora. Pila se kafa i pusilo se po ceo dan. (Užice, 2004)

Poradjala sam se 6 sati. Dolazili su na svaki sat samo da me vide i opet odu. Imala sam napade kaslja jer mi je grlo bilo suvo, a nisu mi cak ni usta pokvasili. Tokom porodjaja, u svoj toj muci (bez epidurala na moj zahtev) drzala sam sama sebi kolena, dok su mi sestre davale "moralnu podrsku" pricajuci o farbi za kosu koju koriste. (Užice, 2004)

Kreveti na kojima smo na intenzivnoj nezi spavali, bili su postavljeni u polusedeći položaj. Kada smo sestru zamolili da ih postavi u ležeći položaj, kako bismo mogli da spavamo, onda je odgovorila (citiram): "Ne može. To govno su nam Amerikanci dali kao donaciju, i čim smo ga dobili, pokvarilo se." Nakon dve noći spavanja u polusedećem položaju, moj anesteziolog nam je otkrio tajnu: kada se kreveti uključe u struju, rade savršeno, i mogu se podešavati u sve moguće položaje, pa i ležeći. (Beograd: Zvezdara, 2004)

Situacija se sasvim izmenila kada je na smenu dosla druga babica (da sam znala da mogu, trazila bih "staru" da ostane). Jedna nadrndana osoba, nadasve drska u obracanju meni. Posle jednog u nizu pregleda, otisla je do lavaboa sa ogledalom iznad, pogledala me preko ogledala, namestajuci kosu, i pitala: "A koliko ce vas kostati to zadovoljstvo sto ste pozvali svog doktora? On nije dezuran!" Tada sam bila na pola sata vremena da ugledam svoje dete, u zestokim bolovima, prikovana infuzijom za krevet. Onako, u bunilu sam rekla da mi je to trenutno nesto o cemu najmanje brinem. A njen odgovor (jos uvek namestajuci kosu i gledajuci me preko ogledala): "Dobro, da znam kako da se ophodim prema TEBI!" Na moje pitanje posle pregleda, da li napredujem sa otvaranjem (posto sam vec 6 sati lezala pod indukcijom, otvorena 6 prstiju na prijemu), drsko mi je odgovarala: "Gde zuris? Na frizuru? Imam ja celu noc za tebe!" Situacija je sama po sebi bila mucna, a kako sam se osecala, nagadjate. (Bačka Topola, 2004)

Doticna babica (ona s porodjaja) na dan mog i bebinog otpusta je ocigledno bila veoma odsutna, jer sam je celo jutro vijala da bih dobila inekciju (koje sam dobijala dvaput na dan, zbog posteljice koja se raspala, i zbog rucne revizije materice). Na kraju, vec sa jaknom u rukama, muzem iza sebe sa bebom u narucju, dobih inekciju u hodniku porodilista. (Bačka Topola, 2004)

Moj sin se rodio u 22 sata i 50 minuta i tu noć bih verovatno provela potpuno mokra i onako uvijena u čaršafe natopljene krvlju da mi  cimerke nisu pritekle u pomoć. Bilo nas je 6 u sobi sa 6 kreveta. Zauvek ću se sećati tih divnih žena-različitih godina, obrazovanja i navika. One su mi bile podrška i pomoć umesto sestara, kako sanirati ranu, kako se popeti na previsok krevet, kako hodati bez veša i najbitnije kako dojiti mog sina. Da nije bilo dragocenih saveta već iskusnih majki sigurno bih dobila mastitis naočigled svih sestara i doktora jer nisam znala sta i kako sa viškom mleka. A znale su i kako isčupati odgovore od belih mantila za sva pitanja koja su me mučila jer svi samo mudro ćute i značajno klimaju glavom. Osim što vas tretiraju kao mašinu za rađanje koja nema ime (ono čuveno „majka“), nije preporučljivo ni da pokažete da nešto znate ili se za nešto zanimate. „Načitane“ majke nisu njihovi omiljeni pacijenti. (Čačak, 2003)

Medicinske sestre ništa ne rade po ceo dan osim što lakiraju nokte i vežbaju moć. (Kruševac, 2003)

Strašno je stresno tamo boraviti pa je i većina momenata iz kreveta izgleda naporno i neopravdano, ali na nerve su mi išli mladi lekari koji dolaze da vide kako to izgleda i da nas ispituju - znam da treba da uče, ali aman ljudi pa šta ima da me zagledaju onako friško isečenu, a nisu me ni pitali da li oću. (Novi Sad, 2002/2000/1996)

Sestre neljubazne, ponasaju se kao na Divljem Zapadu. Sestre iz laktarijuma takodje, samo banu na vrata i traze mleko koje ti MORAS da izmuzes i das za hordu gladnih beba, ako je prazna casa moras da se opravdavas zbog cega je dok te "mlekarica" gleda ostrim pogledom. (Beograd: Višegradska, 2002)

Naravno bez bilo kakvog obavestavanja me "kace" na indukciju i ostavljaju samu. Lezala sam sama okrugo 4 sata i u tom periodu odgledala par porodjaja. (Beograd: Višegradska, 2002)

Salju me na treci sprat u prati Kerber sestre koja mi neprestano ponavlja da se ne vucem i da idem malo brze.
(Beograd: Višegradska, 2002)

Drugi dan su mi se upalile grudi od mleka, i bebin tata mi je prošvercovao na odeljenje pumpicu za mleko. Sestra je poludela kada je videla tu pumpicu, ali sam joj smireno objasnila da će morati da se bije sa mnom ako ima nameru da mi je oduzme. Na kraju se izdrala na mene da ću dobiti mastitis, i odbila da komunicira sa mnom tokom celog mog boravka u bolnici. (Beograd: Višegradska, 2001)